СвеМир је недељив систем способан да створи дељиво у себи...
НеМир је дељив систем способан да створи недељиво изван себе...
ЕКСПЛОЗИЈА ИЛИ ЕРУПЦИЈА
Код Великог праска су немогући нагли обрти, застоји и убрзања, Кретање може бити линеарно а никад спирално, нити у овом моделу има места за дисконтинуитет било које врсте. Сви процеси су безповратни а временска стрела не може да промени правац. Ми силујемо логику и здрав разум ако верујемо да је огромна маса сабијена толико да је била мања од једног атома и без икаквог повода довела до великог праска - ако се уопште догодиo...
Ако никаквог праска није било, који физикални принцип стоји иза настанка физичког света. Ако га није створило и покренуло експлозивно пуњење, како је свет настао и да ли га сад покреће мотор непознатих особина? Постоји много предлога који покушавају да одговоре на то питање само што изгледа да још увек није формулисано оно право.
Ми можемо да прихватимо да сваки процес у настајању јесте стање и почетни пулс. Почетни пулс је увек саставни део стања било које врсте. Активирањем пулса који не мора да буде снажан, може да изазове огромну ерупцију било чега до тада у стању мировања...
Далеко је елегантнији модел где се почетни пулс малог интезитета који се понавља - пулсира па сваки пулс обавља само мањи део посла и препушта следећем да наставио започето дело. Стога је исправније рећи да Космос пулсира, јер свуда око нас запажамо дисконтинуитет, кретање је увек спирално а не линеарно како то на први поглед изгледа, скоковито је и непредвидиво. Космос је комплексни систем па зато мора да има најмање две референсне тачке. Без познавања најмање две, немогуће је сазнати било шта о његовом настанку и устројству. Прва је време и место где се догађа хаотично покретање статичног потенцијала, а друга је тамо где монотурбулентни процес прелази у мултитурбулентни да би се вратио на над почетак. Маса је настајала постепено без икакве драматике па је алтернативни модел дужан да објасни како...?
Настанак свега или било чега није ништа друго до фазни прелаз из статичног стања у динамични процес. Неопходан је почетни пулс који је у стању да покрене непокретно ”нешто”. Од интезитета првог пулса зависи колико дуго ће трајати започет процес. Када се он заврши, поново настаје стање мировања. Потребан је нови пулс да би се процес престварања наставио. Болесник коме је потребна инфузија, да би оздравио добија је кап по кап а не све одједном, јер би он у том случају експлодирао.
Ми сад можемо лако да закљујчимо да процес јесте стање плус почетни пулс. Почетни пулс је увек саставни део стања било које врсте. Један једини снажан пулс може да изазове ерупцију еманата ако му је набој довољно јак...
22-4-13 довде обрађенo - подношљиво... обрадити мало боље)
КОСМО ХОЛИЗАМ
Ако прихватимо холистишки приступ универзалном феномену, незамисливо је да живимо у НеМиру потпуно одвојени од СвеМира и да не трпимо никакав утицај који долази из њега. Неки утицаји су нам познати а многе само наслућујемо. Осећамо да смо посада брода чије је име Зеља и да пловимо Свемирским океаном. Трпимо неподношљиву неизвесност јер пловимо без нама познатог курса и без спознаје где се тренутно налазимо. Не знамо који правац би нас одвео до циља. Осећај безнађа рађа страх и неверицу код многих у постојање било каквог смисла, нити у свсисходност борбе и трпљења...
Ти људи покушавају да одвегетирају своје битисање недостојно човека, претворивши се у звер чија је глад неутољива или у ловину те исте звери, увек у бекству, покорну и помирену са својом судбином...
Последњих деценија се дешава нешто чудно, све више људи тврде да су доживели контакт са непознатим извором информација и чврсто су убеђени да су информације које су добили исправне и неопходне желимо ли да направимо следећи корак који нас води до имагинарног циља. Користе се различитим симболима и језиком кад покушавају да пренесу поруку коју су примили из непознатог извора. Кад се анализирају све те поруке потекле из различтих култура, открићемо да су толико сличне да на крају морамо прихватити постојање истог извора. То мора бити Универзални УМ са којом наше бивство мора да успоставити непосредни додир...
Можемо рећи да постоје три нивоа свести и да од нивоа на ком се налазимо зависи наша способност да успоставимо контакт са Универзалним Умом да би из њега црпели потрбне информације. Спирална трака је метафора за три препреке које треба савладати и достићи највиши ниво. У последње време је све више људи који су достигли други степен а по неки и трећи у врло кратким тренуцима пре него што поново падну назад на други. Полако али сигурно се ствара критична маса и питање је времена када ће она надвладати... Ми морамо да учинимо све да то буде што пре и да се одлучимао за праву страну...
Потребно је сакупити и анализирати све информације које ће нам помоћи да схватимо заблуде и илузије и властите лажи у којима живимо. Кад се ослободимо тог терета открићемо суштину љубави која ће нас изненадити и престрашити. Схватићемо да је врло напорно али и узвишено живети носећи у себи бар мало праве љубави. Кад схватимо праву суштину љубави, схватићемо да је то чудан коктел који у себи садржи три једнака дела; знање, храброст и снагу...
--------------------
Није случајно да су два Руса ове године добили Нобелову награду за откриће новог материјала који су назвали Графен. То је угљеник са структуром дијаманта! Значи да су атоми угљеника поређани као код дијаманта али овај материјал има две димензије па има дебљинану атома угљеника! То је најтањи материјал који постоји, еластичан је, врло јак и што је најинтересантније: одличан је проводник струје. Материјал без ког је немогуће направити купу а без које је немогуће нанизати Милевину огрлицу око земље...
Слобода деловања се крије у надутопији
Све док смо у челичном загрљају гравитације, о слободи/кретању, телепортацији и телепатској комуникацији можемо само да сањамо. Пошто пређемо у надутопију, тамо ће нам се отворити сва чула ослобођена свих стега и најзад ћемо спознати значење појма слобода... Наши преци су се за то борили... то морамо и ми... до последњег даха!
Познајемо две врсте цивилизација и живи смо на ободу између:
1. Доминантна, максималистичко/бездушна цивилизација
2. Подређена, минималостичко/малодушна цивилизација
3. Независна, оптималистичко/продуховљена цивилизација
Трећу на обзорју, у којој желимо да живимо морамо да створимо јер још увек није остворена...
Народ, велики или мали, ако поседује идеју водиљу, материјалну основу и физичку моћ јесте способан да створи предуслове који омогућују стварање оптималистичке цивилизације. Пре тога мора да понуди пројекет, толико атрактиван и способан да привуче велику већину народа. На тај начин стиче право да предводи мале и велике народе напред. Духовна надмоћ га обавезује да преузме вођство од посусталих предходника који постају паразитска кочница која спречава напредак. Дужан је и да несебично даје више него што добија од оних који га прате... Ренесанса словенске цивилизације која се буди у Србском и Руском народу, полако преузима воћство, после чега долази буђење и других народа...
Генетски условљена колективна визија нас води из утопије у утопију што даље од ентропије која нас упорно прати и прети нам све до преласка у последњу, над утопију, где ентропија не може да продре…
Хоћу да сви схвате где се ми налазимо овде где смо:
На самом почетку, Бог је био сам, прекривен Тамом. А Тама није ништа друго до Апсолутна ентропија прекривена и прожета Васионом. Први бљесак у Божијем уму осветлио је таму у њему, што је таму натерло на повлачење. Ово је тренутак кад се Бог буди и постаје свестан себе. Потискује таму све даље од себе али не успева да је победи. У генетском коду који је Бог утиснуо у сваког од нас, поред светлосног, утиснут је и тамни ген. Бог је препустио да се сами изборимо са тамом у себи, и од тада у нама траје борба између Ероса и Танатоса…
Без религије нема цивилизације. Без распада старе цивилизације, нема рађања нове религије и утопије…
Основни циљ сваке религије јесте да створи мање или више успешне цивилизације која ће омогућити човеку да сам, без ичије помоћи открије смисао живота. Хришћанство је до сада било најуспешнија религија, јер је створила три цивилизације: православну, католичку и протестантску. Све три вуку корене из властитих, ”примитивнијих” цивилизација. Свака верује да је успешнија од друге две према којима често показује запањујућу нетрпељивост и мржњу...
Добар пример патолошке мржње и крвожедности према православним Србима показују покатоличени срби...
Осећај изузетности и изабраности је симптом тешке болести која их је онеспособила да стваралачки мисле и поштују другог. Тај, (само)разорни осећај је најизраженија код јевреја и протестаната, мање код католика а најмање код православаца.
Нико није изабран! Право и дужност сваког од нас јесте да слободно бира...
Ренесанса старе цивилизације, или новонастала, поспешује колективну метаноју која чини да је духовно обнављање неизбежно, јер је условљено генетским кодом који је утиснут у сваког од нас...
Унаказили смо властити језик до те мере, да постаје неупотребљив. Зато више волим да се користим симболима и анимацијама. У сваком случају, покушаћу да одговорим на основно питање: Где смо?! Кад схватимо да се налазимо на прелазу из треће утопије у надутопију - интррегнум кроз који морамо да прођемо пре него што пробијемо последњу препреку која нас дели од вечности... постићи ћемо немогуће!
Кренимо од графичког приказа самог почетка историје који ће нам помоћи у томе и довести нас до тачке где смо још увек сад - на земљи на којој је правда и слобода неостварива јер закони, који на њој владају то не дозвољавају. То нас тера да почнемо са писањем надисторије преласком у надутопију где нас чекају нови закони и изазови…
Пођимо редом кранувши од нуле:
0. Од биолошког престварања/Evoluiranjа
Божији генетски код, утиснут у све живе организме, обављао је неопходни посао, рецимо одпилике, триста милиона година и створио нашег мајмуноликог прапретка... Ту је завршен рад Бога... после тога почиње...
ТЕЛО
1. ...први узлет у био/технолошку утопију!
Човек је триста хиљада година правио оруђе и оружје... Биолошки и технолошки развој иду рука над руку. Човек је обликовао оруђа а оруђа су обликовала човека...
ДУША
2. Други узлет у техно/психолошку утопију који је трајао три тисућа година... кад почиње стварање и пропадање цивилизација... процват уметности и филозофије...
ДУХ
3. Трећи узлет у интелектуално/духовну утопију који је трајала триста година... То је квази елитистичко доба које мора да се замени Теслином постелитноm, продуховљеном науком која ће нас провести кроз интеррегнум у надутопију и припремити нас за пробој светлосног зида…
(Ентропија => Божији труд => Земаљска честица (ово је алгоритам настанка материјала
Е => БТ => ЗЧ)
---------------------------------
Утопије и религије су неопходне заблуде без којих се не може. Црква нам је причала бајке. А наука? Заражена скепсом и песимизмом наука нас је учила да је ентропија крај који чека Универзум и нас у њему као судбинска неизбежност. Наша мисао тада замире, светлост се гаси и тама гута све. Такав крај су нам обзнаниле најумније научне главе са врха куле од слоноваче. На тај начин су гурнули властиту утопију у ентропијску провалију. Избезумљено и беспомоћно стоје на ивици амбиса са вапајем у мрклој ноћи неспособни да се изчупају из замке коју су себи поставили…
Од убице Бога - Ничеа, чули смо да је Бог мртав. Такву нихилистичку лудост само помраченом уму може да падне на памет...
Ентропична корозија која изједа трећу Утопију, у којој се и ми налазимо, гони нас да се припремимо за прелаз у надутопију и почнемо да пишемо надисторију, која ће нам омогућити егзодус са планете. Са Земљом ћемо бити повезани још неко време пупчаном врпцом коју морамо пресећи пре него што прескочимо светлосни зид - последњу препреку која нас дели од вечности и наших предака који нас тамо чекају.
Тама је извор Светлости
Коперникански обрт враћа све на своје место. Пођимо опет од самог почетка:
На почетку је царевала Тама… а Тама није ништа друго до метафора за ентропију која је била помрачено стање Божије свести, несвесне да постоји…
У помраченој свести Бога су били и његови трудови, који су креснули кремен камен чија искра је пала на земаљски труд настао од њега и запалио божији пламен који је осветлио све што је из њега настало, па и самог Бога који од тада влада…
Још увек верујемо да је Утопија у којој се налазимо последња утопији - то смо чули од Фукујаме. ”Вавилонска кула” у Бриселу, џиновска скаламерија у Церну, виртуелна стварност прoизведена у Холивуду, све то јесте квазинаучна, бирократска и инфантилна машинерија и маштарија на нивоу незрелог детета док покушава да игра улогу визионара и опише нам живот за који верује да зна шта је… Не зна!
Пред нама је трећи коперников обрт, после кога следи последњи узлет који мора да пређе у лет који ће нас ослободити од ентропичне корозије за увек!
Неред у реду нас води у надутопију изнад предходних три које су трајеле док се нису потрошиле и претвориле у фосилизирани седиментни запис. Последња, планетарна цивилизација - надутопија ће створити реду у нереду. После припреме у надутопији, чека нас пробијање светлосне баријере и сустизање и престизање прошле стварности...
Налазимо се на празном простору...
-------------------------------------------------------
(по)ново о ентропији!
Ентропија је без изузетка локалног карактера па губи значај кад је у питању трајање и опстајање комплексних система све док су способни да се мењају даље од ентропије. То може бити мала утеха, јер нас ослобађа страха од топлотне смрти све док смо свесни да је неопходна непрестана борба са ентропијом коју можемо добити. То нас тера да се без застоја крећемо напред и градимо нову утопију која је отпорнија на нападе ентропије...
Ми се налазимо у космичком затвору јер је ограничен у простору и трајању, али нам ипак нуди пролаз из утопије ”на мала врата” кроз која можемо да прођемо сваки пут пре него што нас ентропија сустигне. Зато је неопходно да их откријемо на време јер и поред тога што је Немир/Космос на први поглед затворен систем, излаз из њега је могућ... Битно је схватити да се ентропија налази иза нас и прати нас у стопу...!
---------------------------------------------------------------
НОВИ ПОГЛЕД НА СВЕТ
(ово је стари текст... нека стоји)
Потребан нам је нов поглед на свет, који ће нам помоћи да га опишемо и изтражимо до у најситније детаље, када ћемо сазнати од каквих основних делова је састављен и законе који их обједњују у свеобухватну целину. Најбољи начин да то откријемо је, ослободивши се предарсуда, доведемо себе у стање кад је могуће доживети интуитивно откровење које се потпуно разликује од свакодневног поимања света. Успемо ли у томе, открићемо да постоји извор сазнаје из којега ми можемо добити почетне импулсе, које кад их напорним радом интелектуално обрадимо, а затим применимо научну методу, добијамо решења за којима смо годинама трагали без успеха.
СвеМир је брава без кључа
НеМир је кључ без браве
НеМир/Космос није цео већ само један део који није ништа друго до материјализовани део Свемирне свести. Количина информација коју садржи је ограничена па зато обухватна, могуће га је описати лако и разумљиво и сажети у кратку математичку формулу. С друге стране имамо највећи део који је преостао - СвеMирна свест која је у исто време Мислилац и мисао, која не може да буде свеобухватна. Изгубила је кључ који је настао од једног њеног дела, па ако жели да одкључа властиту браву, мора да се обрати човеку. У нашој свести је похрањено знање о НеМиру које смо позајмили од Бога - СвеМира. На нама је да пронађемо браву СвеМира и начин да је одкључамо и допремо до Вишег знања да би га користистили како треба...
Слично је и са нашом планетом. Подсећа нас на подморницу која плови кроз бескрајан простор на којој смо њена посада. Аналогија донекле храмље јер челична оплата подморнице не дозвољава посади која је рођена и одрасла у њој да сазна шта се изван ње налази, за разлику од нас који можемо да гледамо кроз оплату наше ”подморнице” јер је она провидна пошто је сачињена од атмосфере...
Коресподенција НеМира са Предкосмичким стањем/СвеМиром - остатком који је претекао након његовог стварања од једног њеног СвеМира, после чега СвеМир и НеМир постају делови свеобухватне целине која гарантује несметани рад НеМира/Kosmosa све док дисипира СвеМирски емант кроз тачку сингуларитета. То гарантује НеМиру несметани раст и динамичну стабилност и изкључује постојање ентропије у НеМиру. За то морамо да одговоримо где се налази ентропија? Ентропија изпуњава СвеМир и чини њену основну подлогу... (ово је генијално!!!)
КОСМОС ЈЕ КОСМИЧКИ БРОД
Куд´ плови овај брод?
Моја тврдња да Космос није цео већ само један део, објашњава зашто је то тако. У сваком случају комплетна теорија нам није ни потребна?! Ако верујемо да НеМир/Kosmos није статичан, већ више личи на гигантски космички брод па се зато као хомогена целина креће у одређеном правцу, ми никада нећемо сазнати да ли се он заиста креће све док смо у њему. Још мање какав је то медијум кроз који он плови. Једини начин да то сазнамо је да га напустимо и изађемо у ванкосмчко пространство које може да буде временско - просторни континуум или нешто друго, али кад ми пређемо у њега, што нам је основни циљ, ми га обогаћујемо и са континуумом који носимо (у)са собом...
Низ провизорних и ограничених теорија не могу нас задовољити јер чине репродуктивни ланац и прате нашу акумулацију знања које је потребно увек изнова претакати у актуелне провизоријуме - из потрошене заблуде у нову, провизорну истину... (лоше!!!) није!
ТАЛАСАЊЕ ИЛИ РОТАЦИЈА
Апсолутни - статични систем има само једну тачку ослонца - себе самог, за разлику од релативног који га уопште нема. Овде имамо посла са ситуацијом где деформисана свест пројектује саму себе на стварност да би затим поверовала да је пројекција стварна а стварност илузија.
С друге стране комплексни системи морају да имају две тачке ослонца, без познавања обе, немогуће је сазнати било шта о систему који проучавамо. Прва је време и место где се догађа хаотично покретање статичног потенцијала а друга је тамо где монотурбулентан процес прелази у мултитурбулентан да би се вратио над почетак.
Две референсне тачке омогоћују појаву временске стреле која се креће у оба правца, служи као осовина око које све ротира и усмерава кретање само у једном правцу.
Код гејзера је прва тачка кратер, а друга највиша тачка коју вода достигне пре него што се распрсне и падне назад у кратер. Млаз воде навише је компактан - монотурбулентан, дочим кад се враћа назад је фрагментиран и мултитурбулентан...
ИЗЛАЗ ИЗ БЕЗИЗЛАЗА
Живимо у свету који се непрестано мења, док ми мењамо свет, свет мења нас. У њему влада узајамност која успоставља динамику кретања која нас присиљава да пратимо и активно учествујемо у том процесу. То је једини начин желимо ли да пронађемо излаз из безизлаза...
Модел Великог прасака је одредио човеку нимало завидну судбину да буде ”сламка међу вихорови”, да нема властиту вољу, не зна какво му је порекло, нити шта му је циљ. Таква судбина нам није од бога дата већ смо је ми сами одабрали прихвативши је као истиниту. Велики прасак - Сулуда стихија, производ је болесне маште и пројектован на стварност коју деформише. Тако деформисану слику може да прихавти велики број људи, несвесни да то лудило не постоји изван њих, већ само у њиховим главама. Све док верујемо да је то тако, вртећемо се избезумљени у круг трчећи за изгубљеним разумом које нам је побегао далеко од стварности...
Сувише дуго, веровали смо да живимо у Космосу који је статичан и строго хијерархијски организован, у коме влада безпоговорна нужност и предодређеност. Време и простор и све вредности у њему морале су бити апсолутне. Када се схватила поразност таквог модела отишло се у другу крајњост. Релативизовање времена, простора и кретања чини да је немогуће пронаћи чврсту референсну тачку било где у њему што је још поразније. Уместо у ограђеном тору, нашли смо се у центру или на периферији снажне експлозије.Упали смо у клопку коју смо сами себи поставили. Нашли смо се у безизлазној ситуацији. Да ли постоји излаз и где се налази? (ово је моћно)
(Одавде читај на властити ризик!)
Космос је жив интелектуални организам. Потсећа на гејзер који има две референсне тачке, први је кратер из којег шикља вода, а друга највиша висина коју је достигао водени млаз. Водени стуб који је формиран после ерупције је само један мањи део водене масе - врх леденог брега, док је већи део остао испод кратера. Исто важи и за НеМир/Хаос који је само део веће целине која нам је потпуно непозната. Мормо да је упознамо јер је то једини начин да сазнамо одакле смо кренули...
Ако је НеМир/Хаос резултат ерупције а не експлозије, поставља се питање како изгледа унутрашњост из које је избио, која је то сила која га је избацила? Друго важно питање које чека на одговор је у којем од три дела једне целине се ми сада налазимо? У првом, док ерупција још није достигла максималну висину, другом када се еруптивна маса враћа назад одакле је и потекла заједно са нама или ми остајемо да висимо на навишој тачки вукући се за косу нагоре?! Због тога ми морамо да их опишемо и уочимо различитости међу њима ако постоје. Кад то сазнамо, знаћемо где смо, правац којим се крећемо и циљ коме стремимо. У сваком случају овај модел дазвољава временској стрели да мења правац кретања за 180° што нам прети да можемо пасти у бездан...
КРЕАТИВЦИ И ПРОФИТЕРИ....
Размотримо за тренутак Доплеров ефекат који се кориси као доказ изправности теорије Великог праска: Од тренутка експлозије сви делови се све брже удаљававају од центра експлозије на све стране. Помак ка црвеном делу спектра се користи као доказ да је до експлозије дошло, док смо ми само један фрагменат Великог ватромета.
Присталице овог модела су задовољни закључцима до којега су дошли, пресрећни што су њихови противници интелектуално лењи до те мере, па зато неспособни да им супротставе алтернативни модел. Још увек нам нису одговорили где се догодила експлозија о којој нашироко разглабају и поред тога сто је то врло лако потврдити или одбацити ако се није десила.
Без сваке сумње, црвени помак запажамо свуда око нас па је потребно пре свега објаснити разлог његовог постојања пре него што прихватимо недоказану теорију уз чију помоћ покушавамо доказати следећу. ”Велики прасак” није доказан, можда је до њега дошло а можда и није, па зато овде имамо посла са једном од хипотеза којој треба супротставити другу бољу...
Конкуренција спречава монополизацију било које врсте и поспешује развој у свим областима и на свим нивоима, поготову у науци и космологији. Зато је неопходно осмислити алтернативан модел ако желимо такмичење све док један од њих не победи. Анализа Доплеровог ефекта ће нам ту много помоћи...
Упоредимо постојећи Ентропично - кружни (”Велики прасак”) и Анихилатно - спирални (”Дискретан шапат”).
ПОЧЕТНИ УСЛОВ - УЗРОК И ПОСЛЕДИЦА
Почетни услов је резултат закулисних предрадњи, почива на претпоставци која увек претходи почетку процеса било које врсте, а узрок и последица се сједињују у нераздвојну целину па се као такве претварају у прву чврсту референсну тачку од које крећу процеси, да би се увек на крају завршиле настанком још комплеснијих система, који имају почетак али никада и крај, јер чине карике репродуктивног ланца који може да буде безгранично дуг...
1. Ентропично - линеарни (” велики прасак ”)
Почетни услов који је довео до ” великог праска ” морао је настати без закулисних предрадњи које би посредно довеле до самог праска. То стога јер је немогуће завирити иза кулиса и погледати шта се тамо крије јер такве кулисе ни на који начин нису могле да постоје. Нити је могуће замислити шта се налази вани а шта унутра несхватљиво мале, супер тешке и компактне честице од које је настао Космос? Присталице тог модела чак шта више забрањују постављање таквих питања...
Сви почетни услови су последица закулисних предрадњи, али пошто њих није било пре самог ”праска” није могао да настане ни почетни услов а ако није било њега, није могло да дође ни до ”великог праска”.
Проширити...23-4-13
2. Анихилативно - спирални (” дискретан шапат ” )
Само у једном случају Свемирна Свест може бити субјект који је обавио закулисне предрадње. Контролисаном деобом дела свести настаје ”Анихилатно - Комплексан” систем који је за нас далеко интересантнији. То стога јер ми живимо у комплексном Немиру/Космосу. Пошто не можемо да избегнемо, и ако не подносимо његово присуство, да видимо да ли можемо да модел ”Великиог прасака” шутнемо у страну,
Пре тога смо дужни да одговоримо на низ питања, као прво, намеће се проблем Доплеровог ефекта који је најјачи аргумент за оне који тврде да је Универзум настао после ”Великог праска”. Метафору са шареним балоном и брљотинама на њему у који дува чика Алберт не би ли забавио дечурлију око себе, пошто је пре тога сакрио и покушао да заборави своју Космолошку константу у тајној фијоци, користи да убеди научну јавност како се Космос шири на све стране, и да брзина ширења непрестано расте...
Одавде наставити - 13:30h 23-4-13
Кад погледамо свуда око нас, и у небо изнад нас, нигде... затурио сам старе папире па не могу да наставим 16-2-18 БГД
Неверници - Путници - Верници
НеМир је дељив систем способан да створи недељиво изван себе...
ЕКСПЛОЗИЈА ИЛИ ЕРУПЦИЈА
Код Великог праска су немогући нагли обрти, застоји и убрзања, Кретање може бити линеарно а никад спирално, нити у овом моделу има места за дисконтинуитет било које врсте. Сви процеси су безповратни а временска стрела не може да промени правац. Ми силујемо логику и здрав разум ако верујемо да је огромна маса сабијена толико да је била мања од једног атома и без икаквог повода довела до великог праска - ако се уопште догодиo...
Ако никаквог праска није било, који физикални принцип стоји иза настанка физичког света. Ако га није створило и покренуло експлозивно пуњење, како је свет настао и да ли га сад покреће мотор непознатих особина? Постоји много предлога који покушавају да одговоре на то питање само што изгледа да још увек није формулисано оно право.
Ми можемо да прихватимо да сваки процес у настајању јесте стање и почетни пулс. Почетни пулс је увек саставни део стања било које врсте. Активирањем пулса који не мора да буде снажан, може да изазове огромну ерупцију било чега до тада у стању мировања...
Далеко је елегантнији модел где се почетни пулс малог интезитета који се понавља - пулсира па сваки пулс обавља само мањи део посла и препушта следећем да наставио започето дело. Стога је исправније рећи да Космос пулсира, јер свуда око нас запажамо дисконтинуитет, кретање је увек спирално а не линеарно како то на први поглед изгледа, скоковито је и непредвидиво. Космос је комплексни систем па зато мора да има најмање две референсне тачке. Без познавања најмање две, немогуће је сазнати било шта о његовом настанку и устројству. Прва је време и место где се догађа хаотично покретање статичног потенцијала, а друга је тамо где монотурбулентни процес прелази у мултитурбулентни да би се вратио на над почетак. Маса је настајала постепено без икакве драматике па је алтернативни модел дужан да објасни како...?
Настанак свега или било чега није ништа друго до фазни прелаз из статичног стања у динамични процес. Неопходан је почетни пулс који је у стању да покрене непокретно ”нешто”. Од интезитета првог пулса зависи колико дуго ће трајати започет процес. Када се он заврши, поново настаје стање мировања. Потребан је нови пулс да би се процес престварања наставио. Болесник коме је потребна инфузија, да би оздравио добија је кап по кап а не све одједном, јер би он у том случају експлодирао.
Ми сад можемо лако да закљујчимо да процес јесте стање плус почетни пулс. Почетни пулс је увек саставни део стања било које врсте. Један једини снажан пулс може да изазове ерупцију еманата ако му је набој довољно јак...
22-4-13 довде обрађенo - подношљиво... обрадити мало боље)
КОСМО ХОЛИЗАМ
Ако прихватимо холистишки приступ универзалном феномену, незамисливо је да живимо у НеМиру потпуно одвојени од СвеМира и да не трпимо никакав утицај који долази из њега. Неки утицаји су нам познати а многе само наслућујемо. Осећамо да смо посада брода чије је име Зеља и да пловимо Свемирским океаном. Трпимо неподношљиву неизвесност јер пловимо без нама познатог курса и без спознаје где се тренутно налазимо. Не знамо који правац би нас одвео до циља. Осећај безнађа рађа страх и неверицу код многих у постојање било каквог смисла, нити у свсисходност борбе и трпљења...
Ти људи покушавају да одвегетирају своје битисање недостојно човека, претворивши се у звер чија је глад неутољива или у ловину те исте звери, увек у бекству, покорну и помирену са својом судбином...
Последњих деценија се дешава нешто чудно, све више људи тврде да су доживели контакт са непознатим извором информација и чврсто су убеђени да су информације које су добили исправне и неопходне желимо ли да направимо следећи корак који нас води до имагинарног циља. Користе се различитим симболима и језиком кад покушавају да пренесу поруку коју су примили из непознатог извора. Кад се анализирају све те поруке потекле из различтих култура, открићемо да су толико сличне да на крају морамо прихватити постојање истог извора. То мора бити Универзални УМ са којом наше бивство мора да успоставити непосредни додир...
Можемо рећи да постоје три нивоа свести и да од нивоа на ком се налазимо зависи наша способност да успоставимо контакт са Универзалним Умом да би из њега црпели потрбне информације. Спирална трака је метафора за три препреке које треба савладати и достићи највиши ниво. У последње време је све више људи који су достигли други степен а по неки и трећи у врло кратким тренуцима пре него што поново падну назад на други. Полако али сигурно се ствара критична маса и питање је времена када ће она надвладати... Ми морамо да учинимо све да то буде што пре и да се одлучимао за праву страну...
Потребно је сакупити и анализирати све информације које ће нам помоћи да схватимо заблуде и илузије и властите лажи у којима живимо. Кад се ослободимо тог терета открићемо суштину љубави која ће нас изненадити и престрашити. Схватићемо да је врло напорно али и узвишено живети носећи у себи бар мало праве љубави. Кад схватимо праву суштину љубави, схватићемо да је то чудан коктел који у себи садржи три једнака дела; знање, храброст и снагу...
--------------------
Није случајно да су два Руса ове године добили Нобелову награду за откриће новог материјала који су назвали Графен. То је угљеник са структуром дијаманта! Значи да су атоми угљеника поређани као код дијаманта али овај материјал има две димензије па има дебљинану атома угљеника! То је најтањи материјал који постоји, еластичан је, врло јак и што је најинтересантније: одличан је проводник струје. Материјал без ког је немогуће направити купу а без које је немогуће нанизати Милевину огрлицу око земље...
Слобода деловања се крије у надутопији
Све док смо у челичном загрљају гравитације, о слободи/кретању, телепортацији и телепатској комуникацији можемо само да сањамо. Пошто пређемо у надутопију, тамо ће нам се отворити сва чула ослобођена свих стега и најзад ћемо спознати значење појма слобода... Наши преци су се за то борили... то морамо и ми... до последњег даха!
Познајемо две врсте цивилизација и живи смо на ободу између:
1. Доминантна, максималистичко/бездушна цивилизација
2. Подређена, минималостичко/малодушна цивилизација
3. Независна, оптималистичко/продуховљена цивилизација
Трећу на обзорју, у којој желимо да живимо морамо да створимо јер још увек није остворена...
Народ, велики или мали, ако поседује идеју водиљу, материјалну основу и физичку моћ јесте способан да створи предуслове који омогућују стварање оптималистичке цивилизације. Пре тога мора да понуди пројекет, толико атрактиван и способан да привуче велику већину народа. На тај начин стиче право да предводи мале и велике народе напред. Духовна надмоћ га обавезује да преузме вођство од посусталих предходника који постају паразитска кочница која спречава напредак. Дужан је и да несебично даје више него што добија од оних који га прате... Ренесанса словенске цивилизације која се буди у Србском и Руском народу, полако преузима воћство, после чега долази буђење и других народа...
Генетски условљена колективна визија нас води из утопије у утопију што даље од ентропије која нас упорно прати и прети нам све до преласка у последњу, над утопију, где ентропија не може да продре…
Хоћу да сви схвате где се ми налазимо овде где смо:
На самом почетку, Бог је био сам, прекривен Тамом. А Тама није ништа друго до Апсолутна ентропија прекривена и прожета Васионом. Први бљесак у Божијем уму осветлио је таму у њему, што је таму натерло на повлачење. Ово је тренутак кад се Бог буди и постаје свестан себе. Потискује таму све даље од себе али не успева да је победи. У генетском коду који је Бог утиснуо у сваког од нас, поред светлосног, утиснут је и тамни ген. Бог је препустио да се сами изборимо са тамом у себи, и од тада у нама траје борба између Ероса и Танатоса…
Без религије нема цивилизације. Без распада старе цивилизације, нема рађања нове религије и утопије…
Основни циљ сваке религије јесте да створи мање или више успешне цивилизације која ће омогућити човеку да сам, без ичије помоћи открије смисао живота. Хришћанство је до сада било најуспешнија религија, јер је створила три цивилизације: православну, католичку и протестантску. Све три вуку корене из властитих, ”примитивнијих” цивилизација. Свака верује да је успешнија од друге две према којима често показује запањујућу нетрпељивост и мржњу...
Добар пример патолошке мржње и крвожедности према православним Србима показују покатоличени срби...
Осећај изузетности и изабраности је симптом тешке болести која их је онеспособила да стваралачки мисле и поштују другог. Тај, (само)разорни осећај је најизраженија код јевреја и протестаната, мање код католика а најмање код православаца.
Нико није изабран! Право и дужност сваког од нас јесте да слободно бира...
Ренесанса старе цивилизације, или новонастала, поспешује колективну метаноју која чини да је духовно обнављање неизбежно, јер је условљено генетским кодом који је утиснут у сваког од нас...
Унаказили смо властити језик до те мере, да постаје неупотребљив. Зато више волим да се користим симболима и анимацијама. У сваком случају, покушаћу да одговорим на основно питање: Где смо?! Кад схватимо да се налазимо на прелазу из треће утопије у надутопију - интррегнум кроз који морамо да прођемо пре него што пробијемо последњу препреку која нас дели од вечности... постићи ћемо немогуће!
Кренимо од графичког приказа самог почетка историје који ће нам помоћи у томе и довести нас до тачке где смо још увек сад - на земљи на којој је правда и слобода неостварива јер закони, који на њој владају то не дозвољавају. То нас тера да почнемо са писањем надисторије преласком у надутопију где нас чекају нови закони и изазови…
Пођимо редом кранувши од нуле:
0. Од биолошког престварања/Evoluiranjа
Божији генетски код, утиснут у све живе организме, обављао је неопходни посао, рецимо одпилике, триста милиона година и створио нашег мајмуноликог прапретка... Ту је завршен рад Бога... после тога почиње...
ТЕЛО
1. ...први узлет у био/технолошку утопију!
Човек је триста хиљада година правио оруђе и оружје... Биолошки и технолошки развој иду рука над руку. Човек је обликовао оруђа а оруђа су обликовала човека...
ДУША
2. Други узлет у техно/психолошку утопију који је трајао три тисућа година... кад почиње стварање и пропадање цивилизација... процват уметности и филозофије...
ДУХ
3. Трећи узлет у интелектуално/духовну утопију који је трајала триста година... То је квази елитистичко доба које мора да се замени Теслином постелитноm, продуховљеном науком која ће нас провести кроз интеррегнум у надутопију и припремити нас за пробој светлосног зида…
(Ентропија => Божији труд => Земаљска честица (ово је алгоритам настанка материјала
Е => БТ => ЗЧ)
---------------------------------
Утопије и религије су неопходне заблуде без којих се не може. Црква нам је причала бајке. А наука? Заражена скепсом и песимизмом наука нас је учила да је ентропија крај који чека Универзум и нас у њему као судбинска неизбежност. Наша мисао тада замире, светлост се гаси и тама гута све. Такав крај су нам обзнаниле најумније научне главе са врха куле од слоноваче. На тај начин су гурнули властиту утопију у ентропијску провалију. Избезумљено и беспомоћно стоје на ивици амбиса са вапајем у мрклој ноћи неспособни да се изчупају из замке коју су себи поставили…
Од убице Бога - Ничеа, чули смо да је Бог мртав. Такву нихилистичку лудост само помраченом уму може да падне на памет...
Ентропична корозија која изједа трећу Утопију, у којој се и ми налазимо, гони нас да се припремимо за прелаз у надутопију и почнемо да пишемо надисторију, која ће нам омогућити егзодус са планете. Са Земљом ћемо бити повезани још неко време пупчаном врпцом коју морамо пресећи пре него што прескочимо светлосни зид - последњу препреку која нас дели од вечности и наших предака који нас тамо чекају.
Тама је извор Светлости
Коперникански обрт враћа све на своје место. Пођимо опет од самог почетка:
На почетку је царевала Тама… а Тама није ништа друго до метафора за ентропију која је била помрачено стање Божије свести, несвесне да постоји…
У помраченој свести Бога су били и његови трудови, који су креснули кремен камен чија искра је пала на земаљски труд настао од њега и запалио божији пламен који је осветлио све што је из њега настало, па и самог Бога који од тада влада…
Још увек верујемо да је Утопија у којој се налазимо последња утопији - то смо чули од Фукујаме. ”Вавилонска кула” у Бриселу, џиновска скаламерија у Церну, виртуелна стварност прoизведена у Холивуду, све то јесте квазинаучна, бирократска и инфантилна машинерија и маштарија на нивоу незрелог детета док покушава да игра улогу визионара и опише нам живот за који верује да зна шта је… Не зна!
Пред нама је трећи коперников обрт, после кога следи последњи узлет који мора да пређе у лет који ће нас ослободити од ентропичне корозије за увек!
Неред у реду нас води у надутопију изнад предходних три које су трајеле док се нису потрошиле и претвориле у фосилизирани седиментни запис. Последња, планетарна цивилизација - надутопија ће створити реду у нереду. После припреме у надутопији, чека нас пробијање светлосне баријере и сустизање и престизање прошле стварности...
Налазимо се на празном простору...
-------------------------------------------------------
(по)ново о ентропији!
Ентропија је без изузетка локалног карактера па губи значај кад је у питању трајање и опстајање комплексних система све док су способни да се мењају даље од ентропије. То може бити мала утеха, јер нас ослобађа страха од топлотне смрти све док смо свесни да је неопходна непрестана борба са ентропијом коју можемо добити. То нас тера да се без застоја крећемо напред и градимо нову утопију која је отпорнија на нападе ентропије...
Ми се налазимо у космичком затвору јер је ограничен у простору и трајању, али нам ипак нуди пролаз из утопије ”на мала врата” кроз која можемо да прођемо сваки пут пре него што нас ентропија сустигне. Зато је неопходно да их откријемо на време јер и поред тога што је Немир/Космос на први поглед затворен систем, излаз из њега је могућ... Битно је схватити да се ентропија налази иза нас и прати нас у стопу...!
---------------------------------------------------------------
НОВИ ПОГЛЕД НА СВЕТ
(ово је стари текст... нека стоји)
Потребан нам је нов поглед на свет, који ће нам помоћи да га опишемо и изтражимо до у најситније детаље, када ћемо сазнати од каквих основних делова је састављен и законе који их обједњују у свеобухватну целину. Најбољи начин да то откријемо је, ослободивши се предарсуда, доведемо себе у стање кад је могуће доживети интуитивно откровење које се потпуно разликује од свакодневног поимања света. Успемо ли у томе, открићемо да постоји извор сазнаје из којега ми можемо добити почетне импулсе, које кад их напорним радом интелектуално обрадимо, а затим применимо научну методу, добијамо решења за којима смо годинама трагали без успеха.
СвеМир је брава без кључа
НеМир је кључ без браве
НеМир/Космос није цео већ само један део који није ништа друго до материјализовани део Свемирне свести. Количина информација коју садржи је ограничена па зато обухватна, могуће га је описати лако и разумљиво и сажети у кратку математичку формулу. С друге стране имамо највећи део који је преостао - СвеMирна свест која је у исто време Мислилац и мисао, која не може да буде свеобухватна. Изгубила је кључ који је настао од једног њеног дела, па ако жели да одкључа властиту браву, мора да се обрати човеку. У нашој свести је похрањено знање о НеМиру које смо позајмили од Бога - СвеМира. На нама је да пронађемо браву СвеМира и начин да је одкључамо и допремо до Вишег знања да би га користистили како треба...
Слично је и са нашом планетом. Подсећа нас на подморницу која плови кроз бескрајан простор на којој смо њена посада. Аналогија донекле храмље јер челична оплата подморнице не дозвољава посади која је рођена и одрасла у њој да сазна шта се изван ње налази, за разлику од нас који можемо да гледамо кроз оплату наше ”подморнице” јер је она провидна пошто је сачињена од атмосфере...
Коресподенција НеМира са Предкосмичким стањем/СвеМиром - остатком који је претекао након његовог стварања од једног њеног СвеМира, после чега СвеМир и НеМир постају делови свеобухватне целине која гарантује несметани рад НеМира/Kosmosa све док дисипира СвеМирски емант кроз тачку сингуларитета. То гарантује НеМиру несметани раст и динамичну стабилност и изкључује постојање ентропије у НеМиру. За то морамо да одговоримо где се налази ентропија? Ентропија изпуњава СвеМир и чини њену основну подлогу... (ово је генијално!!!)
КОСМОС ЈЕ КОСМИЧКИ БРОД
Куд´ плови овај брод?
Моја тврдња да Космос није цео већ само један део, објашњава зашто је то тако. У сваком случају комплетна теорија нам није ни потребна?! Ако верујемо да НеМир/Kosmos није статичан, већ више личи на гигантски космички брод па се зато као хомогена целина креће у одређеном правцу, ми никада нећемо сазнати да ли се он заиста креће све док смо у њему. Још мање какав је то медијум кроз који он плови. Једини начин да то сазнамо је да га напустимо и изађемо у ванкосмчко пространство које може да буде временско - просторни континуум или нешто друго, али кад ми пређемо у њега, што нам је основни циљ, ми га обогаћујемо и са континуумом који носимо (у)са собом...
Низ провизорних и ограничених теорија не могу нас задовољити јер чине репродуктивни ланац и прате нашу акумулацију знања које је потребно увек изнова претакати у актуелне провизоријуме - из потрошене заблуде у нову, провизорну истину... (лоше!!!) није!
ТАЛАСАЊЕ ИЛИ РОТАЦИЈА
Апсолутни - статични систем има само једну тачку ослонца - себе самог, за разлику од релативног који га уопште нема. Овде имамо посла са ситуацијом где деформисана свест пројектује саму себе на стварност да би затим поверовала да је пројекција стварна а стварност илузија.
С друге стране комплексни системи морају да имају две тачке ослонца, без познавања обе, немогуће је сазнати било шта о систему који проучавамо. Прва је време и место где се догађа хаотично покретање статичног потенцијала а друга је тамо где монотурбулентан процес прелази у мултитурбулентан да би се вратио над почетак.
Две референсне тачке омогоћују појаву временске стреле која се креће у оба правца, служи као осовина око које све ротира и усмерава кретање само у једном правцу.
Код гејзера је прва тачка кратер, а друга највиша тачка коју вода достигне пре него што се распрсне и падне назад у кратер. Млаз воде навише је компактан - монотурбулентан, дочим кад се враћа назад је фрагментиран и мултитурбулентан...
ИЗЛАЗ ИЗ БЕЗИЗЛАЗА
Живимо у свету који се непрестано мења, док ми мењамо свет, свет мења нас. У њему влада узајамност која успоставља динамику кретања која нас присиљава да пратимо и активно учествујемо у том процесу. То је једини начин желимо ли да пронађемо излаз из безизлаза...
Модел Великог прасака је одредио човеку нимало завидну судбину да буде ”сламка међу вихорови”, да нема властиту вољу, не зна какво му је порекло, нити шта му је циљ. Таква судбина нам није од бога дата већ смо је ми сами одабрали прихвативши је као истиниту. Велики прасак - Сулуда стихија, производ је болесне маште и пројектован на стварност коју деформише. Тако деформисану слику може да прихавти велики број људи, несвесни да то лудило не постоји изван њих, већ само у њиховим главама. Све док верујемо да је то тако, вртећемо се избезумљени у круг трчећи за изгубљеним разумом које нам је побегао далеко од стварности...
Сувише дуго, веровали смо да живимо у Космосу који је статичан и строго хијерархијски организован, у коме влада безпоговорна нужност и предодређеност. Време и простор и све вредности у њему морале су бити апсолутне. Када се схватила поразност таквог модела отишло се у другу крајњост. Релативизовање времена, простора и кретања чини да је немогуће пронаћи чврсту референсну тачку било где у њему што је још поразније. Уместо у ограђеном тору, нашли смо се у центру или на периферији снажне експлозије.Упали смо у клопку коју смо сами себи поставили. Нашли смо се у безизлазној ситуацији. Да ли постоји излаз и где се налази? (ово је моћно)
(Одавде читај на властити ризик!)
Космос је жив интелектуални организам. Потсећа на гејзер који има две референсне тачке, први је кратер из којег шикља вода, а друга највиша висина коју је достигао водени млаз. Водени стуб који је формиран после ерупције је само један мањи део водене масе - врх леденог брега, док је већи део остао испод кратера. Исто важи и за НеМир/Хаос који је само део веће целине која нам је потпуно непозната. Мормо да је упознамо јер је то једини начин да сазнамо одакле смо кренули...
Ако је НеМир/Хаос резултат ерупције а не експлозије, поставља се питање како изгледа унутрашњост из које је избио, која је то сила која га је избацила? Друго важно питање које чека на одговор је у којем од три дела једне целине се ми сада налазимо? У првом, док ерупција још није достигла максималну висину, другом када се еруптивна маса враћа назад одакле је и потекла заједно са нама или ми остајемо да висимо на навишој тачки вукући се за косу нагоре?! Због тога ми морамо да их опишемо и уочимо различитости међу њима ако постоје. Кад то сазнамо, знаћемо где смо, правац којим се крећемо и циљ коме стремимо. У сваком случају овај модел дазвољава временској стрели да мења правац кретања за 180° што нам прети да можемо пасти у бездан...
КРЕАТИВЦИ И ПРОФИТЕРИ....
Размотримо за тренутак Доплеров ефекат који се кориси као доказ изправности теорије Великог праска: Од тренутка експлозије сви делови се све брже удаљававају од центра експлозије на све стране. Помак ка црвеном делу спектра се користи као доказ да је до експлозије дошло, док смо ми само један фрагменат Великог ватромета.
Присталице овог модела су задовољни закључцима до којега су дошли, пресрећни што су њихови противници интелектуално лењи до те мере, па зато неспособни да им супротставе алтернативни модел. Још увек нам нису одговорили где се догодила експлозија о којој нашироко разглабају и поред тога сто је то врло лако потврдити или одбацити ако се није десила.
Без сваке сумње, црвени помак запажамо свуда око нас па је потребно пре свега објаснити разлог његовог постојања пре него што прихватимо недоказану теорију уз чију помоћ покушавамо доказати следећу. ”Велики прасак” није доказан, можда је до њега дошло а можда и није, па зато овде имамо посла са једном од хипотеза којој треба супротставити другу бољу...
Конкуренција спречава монополизацију било које врсте и поспешује развој у свим областима и на свим нивоима, поготову у науци и космологији. Зато је неопходно осмислити алтернативан модел ако желимо такмичење све док један од њих не победи. Анализа Доплеровог ефекта ће нам ту много помоћи...
Упоредимо постојећи Ентропично - кружни (”Велики прасак”) и Анихилатно - спирални (”Дискретан шапат”).
ПОЧЕТНИ УСЛОВ - УЗРОК И ПОСЛЕДИЦА
Почетни услов је резултат закулисних предрадњи, почива на претпоставци која увек претходи почетку процеса било које врсте, а узрок и последица се сједињују у нераздвојну целину па се као такве претварају у прву чврсту референсну тачку од које крећу процеси, да би се увек на крају завршиле настанком још комплеснијих система, који имају почетак али никада и крај, јер чине карике репродуктивног ланца који може да буде безгранично дуг...
1. Ентропично - линеарни (” велики прасак ”)
Почетни услов који је довео до ” великог праска ” морао је настати без закулисних предрадњи које би посредно довеле до самог праска. То стога јер је немогуће завирити иза кулиса и погледати шта се тамо крије јер такве кулисе ни на који начин нису могле да постоје. Нити је могуће замислити шта се налази вани а шта унутра несхватљиво мале, супер тешке и компактне честице од које је настао Космос? Присталице тог модела чак шта више забрањују постављање таквих питања...
Сви почетни услови су последица закулисних предрадњи, али пошто њих није било пре самог ”праска” није могао да настане ни почетни услов а ако није било њега, није могло да дође ни до ”великог праска”.
Проширити...23-4-13
2. Анихилативно - спирални (” дискретан шапат ” )
Само у једном случају Свемирна Свест може бити субјект који је обавио закулисне предрадње. Контролисаном деобом дела свести настаје ”Анихилатно - Комплексан” систем који је за нас далеко интересантнији. То стога јер ми живимо у комплексном Немиру/Космосу. Пошто не можемо да избегнемо, и ако не подносимо његово присуство, да видимо да ли можемо да модел ”Великиог прасака” шутнемо у страну,
Пре тога смо дужни да одговоримо на низ питања, као прво, намеће се проблем Доплеровог ефекта који је најјачи аргумент за оне који тврде да је Универзум настао после ”Великог праска”. Метафору са шареним балоном и брљотинама на њему у који дува чика Алберт не би ли забавио дечурлију око себе, пошто је пре тога сакрио и покушао да заборави своју Космолошку константу у тајној фијоци, користи да убеди научну јавност како се Космос шири на све стране, и да брзина ширења непрестано расте...
Одавде наставити - 13:30h 23-4-13
Кад погледамо свуда око нас, и у небо изнад нас, нигде... затурио сам старе папире па не могу да наставим 16-2-18 БГД
Неверници - Путници - Верници