Click here to edit.
КРОЗ СУНЦЕ КА СВЕСТИ
Сви смо ми једно тело
из делова сличног једном мозгу
који лебди међу нама
Леонид Шејка
Сви смо ми једно биће
отелотворени део свести
и окружени безостатком
Д.Б.
Све је истина – лаж не постоји
Све је живот – смрт не постоји
Живот је истина – смрт је лаж
Истина је све – лаж је ништа
Д.Б.
Хтети или моћи питање је сад
Узлет и пад?
Узлет и лет!
Упознај смог себе?!
Нико није од Бога изабран. Право и дужност сваког од нас је да слободно бирамо...
Устројена, разстројена и уштројена психичка struktura...?!
(Устројство, разстројство и лоботомија - кастрација) ...
---------------------------------------------------------
Шта је тачка?
Тачка је апстрактни појам, безсадржајан, незамислив, неописив. Лишена је било каквог значења и смисла...
Шта је полазна тачка?
Тачка није полазна тачка без свог наставка...полазна тачка је тачка на прелазу из непојмљиве у појмљиву тачку - пролазну тачку...
Шта је пролазна тачка?
Пролазна тачка је низ тачака које спајају и у исто време раздвајају полазну од Фукујамине тачке...
Шта је Фукујамина тачка?
Фукујамина тачка се налази на крају низа престворена у материјску тачку.
ПОЛАЗНА ТАЧКА
0. Апсолутна тачка не постоји јер би она морала бити центар Универзума
1. Свемир је Полазна Тачка безграничене величине
2. Немир/Kosmos је ограничена Жива Тачка - острво окружено Свемирним морем
3. Универзум је Живот - архипелаг животних Тачака
ПОЛАЗНА ТАЧКА сама по себи, као свеобухватна, СвеЈедна целина, јесте свудприсутна Животворна Тачка, непредвидив догађај које може да се догоди било где и било када, твори безвремено незбивање, догађање, порађање у повоју, (без)конфликтно стање, почетак у Почелу, есенцијално устројство, потенцијално дељиво, свеобухватна информација, безтелесна, безтежинска, неосмишљена мисао, потентан потенцијал који одувек и заувек, док мирује, жели да прествори себе. ..
СвеМир - Тачка јесте полазна тачка, немерљива је, зато што је безгранино велика и мала у исто време, било где била, налази се у себи самој. Може и мора да буде полазиште процеса који јој из основе мењају облик и садржај. Полазна тачка се претвара у догађај који мирује, док чека да се покрене и прествори у извор догађања. Тачка је на почетку, у средини и на крају, једна те иста тачка која се не креће. Тачка је непокретни покретач. И поред тога што се растезањем претвара у временску стрелу, она мирује и служи да покаже правац некретања...
БИТАК И БИТСТВО - БИВСТВО - БИТЋЕ И БИЋЕ
Онтологија бивства нам даје опис престварања Божијег еманата од животворног кроз живо до живота и помаже нам да схватимо однос битка и бића и улогом бивства у средини. Природа тог односа осветљава разлику између битка и битства на левој страни, битћа и бића на дасној и Бивства које заузима централно место сваког психо/физичког устројства... Онтологија свеживотности нам црта карту са полазном тачком у битку, положај бивства у средини и бића на десној страни. Повезује настајање, трајање и простајање битћа кроз Фукујамину тачку. Простајање битћа предходи његовом преласку у биће...(користим појам ”простајање” уместо анихилација/фазни прелаз или:
Битак => Б => Б => Б => Биће
На полазној/улазној тачки је битак већим делом ван бивства а мањим делом у битству. Активира се и почиње да делује поделом на ум и промисао. Мањи део ума и промисли се прествара у мисао и наум да би се одмах потом мисао и наум престворили у разум и замисао и на крају мањи део материјализује у битће. На крају се битће простоји у Разум и замисао који се на десној страни сједињују и Материзују да би на крају напустиле битство и као комплетно биће материјске природе осмислило живот .То значи да је биће анихилат дела битћа, ослобођен материјалног терета...
Метафизичко битство => Протеинско бивство => Протеонско битће => протенско биће!
Најмањи део протеина у кристалном стању је протеон
Најмањи део протеина у етеричном стању је протен
Битак је полазна тачка и непостојећа у смислу невидљивости, неопипљивости, немерљивости...
Битство је опипљива, видљива, мерљива пролазна етапа од битка кроз Фукујамину тачку ка бићу
Биће је Фукујамина тачка која је хтење - нови почетак...?!
Битак је ум - дах
Бивство разум - прах
Биће је изум - душа
Волео бих да знам шта би на ово рекао Хајдегер - можда ћу бити у прилици да га питам...!
Бог, Тао, Свемир, Мисао, Нешто у Нечему, је незамислив, непојмљив и неопипљив, али је зато његова замисао, његов Смисао, производ проистекао из њега самог, итекакао очигледан. Ми јесмо, ту где смо. Ми то осећамо и зачуђени, питамо се ко смо ми. Где смо, шта смо и куда ћемо. Верујемо да Бог има одговоре на сва та питања и покушавамо да их добијемо од њега. Пиљећи у небо, хиљадама година молимо га за одговор који је увек исти. Мук! Обраћали смо се на погрешну адресу верујући да смо беспомоћни. Потражимо одговор у нама самима и одговор ће бити: ми јесмо ТО! Проблем је у томе што један одговор рађа хиљаду нових питања, на која смо дужни сами да одговоримо. Бог је обавио свој део посла, створио нас је, остало је наша брига. Велика! Шта је ТО што смо ми?
--------------------------
БОГ
ПУТ ЖИВОТА
ОДНОС БАЗЕ И ВРХА
ДНК ЈЕ РЕПРОДУКТИВНИ КОД
ПИРАМИДА ЈЕСТЕ КАМЕН МУДРОСТИ
Кубатура спирале је сума квадратура отворених кругова који полазе од базе пирамиде до њеног врха. Сви кругови се покрећу хоризонтално на свом почетку док му се њихова крајња тачка описаног круга налази над његовом почетку па зато не може да га затвори…На тај начин се ствара могућност слободног спиралног кретања са дна пирамиде према њеном врху…
КУБАТУРА СПИРАЛЕ
Бивство је спона која повезује и раздваја битак и биће
Битак јесте бивство јесте биће: Б => Б => Б
Угљеник - (Материја) Водоник - (Енергија)
.......................................
: ` ´ :
: ` ´ :
: ` ´ :
: Протеин - Живот :
: ´ ` :
: ´ ` :
:..´................................`.:
Кисеоник - (Време) Азот - (Простор)
НА ПОЧЕТКУ ЈЕ БИО ДНК (ово је старо нагађање и ништа друго)
————————————--
УНИВЕРЗУМ ЈЕСТЕ ИЗУМ УМА
Неколико речи о себи: Ја сам Драгослав Бајагић, рођен сам у Лазаревцу. Одмах после рата смо прешли, мајка, брат и ја у БГ где сам пошао у основну школу која је данас математичка гимназија. Завршио сам је у Стргарима код бабе на селу, док је моја мајка била на Голом отоку и у још неколико затвора Титовог гулага. Кад су је пустили, наставили смо да живимо у БГ. Не довршиши ни једну средњу школу, врло брзо сам напусио Југ. у време кад се у њој добро јело и весело живело. Започео сам нов живот у добровољном егзилу у више европских земаља. Тамо је почело моје самообразовање које још увек траје. На то сам се одлучио јер сам врло рано посумњао у вредност формалног образовања. Вероватно зато, што се у мени јавио чудан осећај да се негде крије пут који води ка далеко вреднијој спознаји. Гонила ме је интуитивна слутња да тамо могу наћи одговоре на сва моја питања и начин како да савладам интелектуалну смутњу која ме је дуго мучила и спречавала да допрем до тог мистичног извора. Поред тога, мамила ме је авантуристичка лутња и жеља да упознам себе и
свет око себе. То је био много тежи пут, пун неизвесности и опасности али се нисам покајао што сам га изабрао и још увек сам на њему. Показао се као плодоноснији од свих утабаних …део мојих визија изложићу и вама…
Почећу са неколико речи о Тесли:
Тесла је стварао у Агло/ционистичком - атеистичком окружењу. Све своје замисли је успевао да реализује потпуно сам. Одлично је познавао академски свет пун зависти, сујете, ароганције и креативне импотенције. Зато је тај свет презирао и клонио се од њега. То му никада нису опростли, па не чуди што су га стохолмски ”академици” прогласили за простог инжињера недостојног њихове ”узвишене” награде. На тај начин су открили властиту нискост која код сваког часног човека побуђује презир. (Погледајте листу награђених Швеђана па ћете схватити шта хоћу да кажем, међу њима, пре свих је инжињер Gustaf Dalen). Сигуран сам да би Тесла са презиром одбио награду да су му је понудили јер је он пажљиво бирао своје друштво. Можда је због тога највише времена проводио сам у својој лабораторији и хвала му због те његове жртве. Ми сви, а нарочито млади српски нараштаји су његови дужници јер нам је оставио у завет визије које треба остварити. Једино на тај начин ћемо бити достојни чувари лика и дела великог Србина Николе Тесле...
Материјална надградња било које врсте у свом темељу има уграђену визијалну основу. Тесла је доживео јасну визију свемира и човека који у њему игра активну улогу. Као син православног свештеника, веровао је у бога, али на њему својствен начин. За разлику од инфантилног веровања у свемогућег, срдитог оца, што је типично за верноке, Тесла је веровао - ја се усуђујем да кажем: знао, јер се уздигао до божјег нивоа, и тако постао Божији саборац а не верник. Можда ту лежи одговор на питање зашто је он са таквом лакоћом примао кристално јасне визије недоступне обично човеку. Био је на истој таласној дужини са Богом!
Шта је могао Тесла, можемо и ми. Зашто је Тесла могао, а ми се мучимо и само по некад успевамо да остваримо делић онога што смо кроз маглу угледали на тренутак? Шта је то што га је красило много више од обичног човека? Ко нас спречава да гледамо даље и јасније као и он...?
Али пре него што наставим са мојом причом, хајде да се загрејемо уз помоћ интелектуалне гимнастике. Кренимо од моје космогоније формулисане у четири кључне речи иза којих чврсто стојим: Универзум јесте изум Ума! (У => У) (овде ја користим ново математичко оруђе које практично избацује знак једнакости из матемеатике)
Неко од вас ће протествовати јер верује у еволуцију и одговориће ми: Не, не... Универзум је уз помоћ еволуције изумео ум! На то ће неко други да тврди како је Универзум Божији изум! …сви смо помало у праву, али је наближе истини да је Бог изумитељ Универзума. Размислите зашто је то тако. Незамисливо је да Универзум изумео Бога…да је створио живот у блату од блата јер је и блато изум Бога! Блато може бити последица али никад узрок...
Бог је изумео Универзум што значи да је моја тврдња најближа истини: Униврзум јесте изум Ума…јер Ум јесте Бог…Бог и Ум су метафоре које нам помажу да уз мало среће, схватимо нешто треће… треће је најинтересантније. Моје излагање у целини ће вас наводити на тај закључак, али највише речи ће бити о Теслиној продуховљеној научној методи…
На крају ћу вам описати занимљив пројект који ће нас одвести до оног ”трећег”. Зваће се Милевина огрлица, који треба да нам омогућити пробој из тамнице окружене гравитационим зидом. Ми морамо да пробијемо тај зид…
Поред вербалног језика, користићу језик симбола, математике, иако се у њој тешко сналазим, и анимацијама уз чију помоћ желим да вам представим моју визију и учиним је донекле схватљивом…
Ми се налазимо између Ентропије и Утопије. Свуда око нас је Хаос...
А сад…да кренемо! Саслушајте ме до краја без предрасуда… Свет и све у њему посматрам из властитог угла и први пут га јавно илажем овде пред вама. Поменућу економију и политику, али ћу се највише задржати на науци и уметности...
Ми још увек нисмо достигли неопходан ниво свести који би нам дозволио телепатску комуникацију и директну материјализацију мисли у дела. Препреке које су нам се изпречиле јесу страх у нама и неизвесност пред нама. Још увек смо и сувише спори и престашени, али, кад се ослободимо страха и пробијемо гравитациони зид, кренућемо оптималном брзином, а телепатија и телепортација ће бити лако решив проблем. Словени су тај зид већ пробили и пред нама је егзодус... Тада ћемо моћи да стварамо на прави начин, а дотле… присиљени смо да се споразумевамо и радимо посредно уз помоћ спорих и несигурних метода…
————————--
У основи сваког појединца, народа, цивилизације, постоји космогенетски условљена основа квадратног облика. Прва дијагонала спаја морал са идеалом а друга етику са естетиком. Морал и идеал је битан за сваког од нас а етика и естетика важи као свеобухватна вредност...
Поштовањем етичких и мораралних принципа ми створамо погодну климу у нама самима и у друштву која поспешује безусловну сарадњу. На таквим темељима зидамо материјалну платформу која повезује политику са економијом и уметност са науком у динамичну и делотворну целину…
Тај посао мора да се обави пре него што би се визија, доживљена и прихваћена од свих претворила у стварност и ставила на већ готову материјалну платформу…
Врло често, лажне елите успевају да пре тога освоје тај простор и својим нарцисоидним егоизмом, сулудом агресивношћу или паразитским штеточинством униште све око себе и на крају себе…
Све доминантне цивилизације до сад, и ова сад која доминира светом - надам се не још дуго, у свом етичком систему су имале и имају уграђене мањкавости које су их увек водиле у пропаст…
То нас тера на закључак да се забринемо за стање властитих моралних и етичких вредности. На мом сајту се налази модел који описује етику и естетику и пут који мора да се прође од бестијалности до универзалности...
Србија се налази на граници између западне - постхришћанске цивилизације и источно хришћанске - православне. Више пута у последњих пар векова, Србија је покушавала да оплемени властите етичке вредности и изгради материјалну основу на својим моралним принципима, али је она увек била рушена од бестијалних нападача пре него што је успела да се уздигне до краја…
И последњи покушај уздизања Србског народа, који је успешно почео пре првог светског рата, и у њему био биолошки осакаћен, што се наставило и у другом св.рату. Одмах после тога био је и обезбожен разорним деловањем комунистичког безумља...
Јер шта је комунизам? Комунизам је последњи стадијум хришћанске декаденције! Декадентнији и од католичке инквизиције или протестантског сектеризма. А религија? Религија је неопходна заблуда без које се не може…још увек је потребна највећем делу света…зато је битно да јој се вратимо, јединој преосталој која је сачувала изворне вредности а то је православље. Морамо да се вратимо корак назад, пре него што направимо три напред...
Ми Срби јесмо, овде где смо. Уз ”несебичну помоћ”, ”сугестије” и ”охрабрења” са западне стране, припомогнуте здушно од домаће, петоколонашке олош елите, и уз наше саучешће са њом, одбацили властите вредности и одсекли грану на којој смо седели налик на очерупану врану сломљених крила. Треснули смо о ледину и ошамућени лежимо у прашини …Можда ће нас то пробудити…Можда је добро што се то десило…
Поновићу…западно од нас је Англо/Ционистичка цивилизација која је иза себе оставила зенит свог успона и видимо је на силазној путањи, док на истоку имамо Словенску, православну цивилизацију која се враћа својим етичким коренима и видимо је у наглом успону…
Поред ње су Кинеска и Индијска цивилизација које су се пробудиле, дошле су к`себи и вратиле се својим, вековима ствараним вредностима...
Запад је, захваљујући (квази)научним достигнућима доминирао светом последњих пар векова, и жели да задржи тај примат по сваку цену, у свим областима... наметањем своје ”културе”, науке, економског и политичког система…или како они то воле кажу: Фул спектрум доминејшн
Са запада нас запљускује естетика која је одвратна, етика монструозна а наука и политика погубна! Грчки идеал лепоте и слободе, рођен на нашим просторима, претворили су у наказност и робство!
Запад користи све бруталније насиље, док је привлачна снага његовог система све мања. Запад је изградио моументалну платформу чије темеље су армирали, чинећи монструозна недела, милионима костура невиних жртава. И на таквој… изложили су сва своја достигнућа која су до скора опчињавале остатак света. Али…све мање успевају у томе…јер шта нама запад нуди осим кока коле, хамбургера, Холивуда и друштвене ентропије? Сада је свима очигледно да властиту ентропију пресликавају на цео свет који је схватио њену разорност и прешао у противнапад...
Модерна наука какву данас познајемо је настала на темељима Јудео - Хришћанаства. Сви њени ствараоци од Леонарда, Руђара Бошовића, Ђордана Бруна до Њутна су били побожни људи и веровали су у једног творца. За њихову науку можемо рећи да је била побожна, успешна…и ћорава на лево око…бавили су се превише метафизиком...
Просветитељство је на своју парадигму ударило безбожнички печат. То је био почетак Англо - Ционистичке, атеистичке доминације у науци. Добили смо редукционстичко - материјалистичку науку која је успела да изопшти метафизику. На тај начи је наметнула свој научни метод у деветнестом веку, ћорави на десно око. Маркс, Дарвин, Фројд, Ајнштајн… су били квазинаучне иконе уздизане до небеса...
Од тих људи и такве ”науке”, добили смо Максимов митраљез, расну хигијену, Оперхајмову бомбу, еугенику - што ће рећи редукцију популације поткрепљену ”научним” доказима који дозвољавају и опреавдавају геноцид целих народа. Ту имамо и Бил Гејцове вакцине, Монсантову храну…и најгоре од свега… хиперпродукцију теорија и њихову инфлацију до безвредности…и што је најчудније…ти исти људи, декларисани атеисти, у Церну су нам егзалтирано обзнанили да су одкрили Божију честицу…?
Космогонија коју нам сервира та иста (квази)наука је чисто физичке природе и има само једну референсну тачку... центар експлозије за коју само она верује да се заиста и догодила. Све што се креће по том моделу - безумно се креће на све стране без циља и сврхе, све даље од замишљеног центра. Ако је то тачно, довољно је показати прстом тамо где се та експлозија догодила или уперити телескоп у том правцу и посматрати њено ширење у облику ватромета од центра према нама које ми посматрамо…
Наука бежи од тог задатка јер тражећи телескопом ту тачку, видеће ништа, јер тамо нема ничега, па не може да нам понуди ни једну једину референсну тачку. Још мање је способна да нам опише природу експлозивног пуњења супер мини бомбе која је изазвала велики прасак...
Закључак: Теорија не држи воду и не заслужује пажњу, јер док се бавимо њом губимо време и силујемо здрав разум...
Историја научних метода, која још увек није написана како треба, мора да опише њен кривудави пут од самог почетка - од магије до данашње науке…Ту можемо да уочимо четири начина спознаје - од визије на нижем, до визије на вишем ступњу спознаје:
!. Магијски: Визијално - Алхемијски метод
2. Интуитивни: Алхемијско - Квази научни метод
3. Интелектуални: Квази научно - Научни метод
4. Теслин: Продуховљени - здраво разумски метод
(први и четврти су здраво разумни а други и трећи неразумни методи)
У предисторији, Шамани су почели да експериметишу са биљкама и гљивама у жељи да спознају. Покушали су да схвате и опишу прву визију која је бљеснула у њиховом уму уз помоћ магије и чаролије. Друкчије нису умели. Ипак… били су пионири достојни дивљења и поштовања. Трагови које су оставили иза себе можемо пратити до данашњих дана…
Хришћанство је следећим кораком напред разчарало магију и спојило је са алхемијом... Њутн је био алхемичар...
После тога, алхемију је пригрлила просветитељска, безбожна наука... Маркс, Фројд и компанија су били квазинаучни безбожници…оно чиме се баве у Церну је чиста алхемија...
Сведоци смо дубоке кризе у науци из које она сама не може да се изчупа. Квазинаука пре Тесле, и до краја прошлог века поред Тесле, није успела да открије основне законе на којима почива Универзум. То незнање је покушала да надомести теоријама у нади да ће једна од њих дати одговор. Хиперпродукција теорија је симптом који нам говори о изтрошеној креативној потенцији такве науке. Неспремна за коперникански обрт и ћорава на оба ока, безпомоћно чека свој крај. Не смемо бити престроги у осудама јер је бављење науком било неподношљиво тешко, а ја узрок томе тражиму у утицају гравитације на људски ум и тело а који треба детаљно изтражити...
Квазинаука броји своје последње дане закачена за продуховљену Теслину науку у повоју. Дужни смо да је ослободимо терета који јој не дозвољава да узлети…
Време магије је полазна тачка и први, најтежи корак, који је захтевао несхватљив напор и храброст, толико велики, да ми то данас не можемо да схватимо. Наука је направила свој први корак...
Други корак је направила побожна, магијско/алхемијска наука која је била само пролазна тачка на путу ка безбожној, ”просветитељској” , материјалистичкој и редукционистичко науци, на коју је Тесла ставио Фукујамину тачку. Фукујамина тачка је тачка на херојски период људског рода да осмисле науку која би нам омогућила продор у Kosmički простор...сами нису успели, али су нама створили материлалну платформу која нам олакшава наставак рада. На нама је да пронађемо пут ка звездама или се стропоштамо у амбис...
Већ сада је могуће бавити се науком без префикса ”квази”…и док то радимо, пишемо последњи део њене историје. Овај посао ће обавити Словени...
Ренесанса здравог разума
Пред нама је нова научна парадигма. Ми живимо у њој. Она је оведе међу нама, може да се осети. Труди се да артикулише властити језик. Да омогући комуникацију међу својим пионирима. Могла је да се наслути пре 100 година у Теслиним радовима и идејама. Мало ко га је разумео. Покрали су га, био је сам.
Тесла није оставио иза себе ни једну теорију. Зашто Тесла није теоретисао? Мора да је веровао у безврдност опште прихваћених теорија у то време и у само теоретисање као такво. Чак шта више, можда је био убеђен да опште прихваћене теорије спречавају слободан развој науке.
Тесла је пливао на другу обалу борећи се против снажне матице, вукући за собом квазинаучни леш са којим је био чврсто везан. Препливао је реку, али га је тај напор сломио док је леш који је теглио остао међу нама до данашњих дана. Време је да га сахранимо и одржимо му опело.
Наука у правом смислу те речи мора да одкрије законе који стоје иза Свеживотности а не теорије… Науци нису потребне теорије. Тесла је то знао јер је био научник у првом смислу те речи. Он је познавао законе и радио је по њима. О законима није рекао ни речи…а требао је?
Ја лично сматрам да је теоретисање само покушај активирања властитог ума, што би у њему покренуло стваралачки процес који се најчешће завршава са маштарењем, а врло ретко јасном визијом. Теоретисање треба да буде и остане у приватном домену. Теслина наука не трпи теоретисање у својој средини већ само чврсте законе, оствариве визије и стваралачки рад.
Пред нама је време које је већ почело, у коме ћемо посматрати такмичење Словено - Србске, Таоистичке, Хиндуистичке, Исламске и Англо - Ционистичке науке за примат у 21 веку. Сигуран сам да ће Словено - Србска наука победити и водити главну реч, потрудимо се да то тако и буде…
--------------------------------------прескочи
Свако друштво даје потпуну слободу и ствара неопходне услове једном мањем делу својих чланова који највише обећавају и буде наду већини. Што је та група већа и друштво способно да је носи, обећање је извесније а нада остваривија. Већина је спремна на трпљење и жртве не би ли заједно створили слободно и хармонично друштво. Успе ли да оправда очекивања већине, мањина стиче статус елите. Таква елита, која је проистекла из друштва из којег је настала, може да има дубоке корене и дуго траје. Пажљиво негована и свесна своје улоге и одговорности, заслужује привилегије које је стекла.
Различити узроци могу да поремете друштвену хармонију и елиту претворе у паразита. Могу бити унуташњи или спољни. Ако су унутрашњи, друшто мора хитно да пронађе лек који ће уклонити узрок болеси које је захватило елиту или је заменити новом ако је то неопходно. Напад на елиту извршен споља с намером да је замени новом која ће бити у служби спољног фактора захтева мобилизацију целокупног друштва да сложно брани своју изворну елиту. Не успеју ли у томе, из необазривости, себичлука или кукавичлука, постаће жртве новог квазиелитеног олоша који ће бранити само властите и туђе интересе...
Пре или касније, свака елита се претвара у паразита па је зато неопходно уклонити је на време и на миран начин. Са наметнутом квази ”елитом” иде далеко теже. Њени налогодавци уз чију помоћ је покорила народ и контролише га, без борбе неће препустити отету власт...
--------------------------------
Све почиње у нашој глави и поред ње
Пар речи о систему двојних парова. Графички приказан…систем двојних парова је квадрат у коме дијагонале повезују угаоне тачке где имамо на левој страни мисао и наум а на десној разум и замисао. Карл Густав Јунг је целог живота трагао за четворством али га није нашао. Био му је на дохвату руке - преблизу. Четворство се крило у његовом мозгу...
Наш мозак има две половине спојене једним лимбиским чвором, разкрсницом - мостом. Свака од њих се бави својим послом.
Лева припада сфери метафизичке динамике мишљења које изучава битак - ум и промисао а десна изучава биће - изум и откриће
Процес се завршава изумом нечег корисног што значи да разум и изум припадају физичкој сфери деловања мозга…Ово је посебна тема…о којој можемо другом приликом... у сваком случају, нова наука мора да одбаци дуализам и замени га са системом двојних парова…дубинским а не површним мишљењем...
----------------------------------
И Теслина наука… да би то била и стварала на нов начин. Мора да одбаци дуализам и примени систем двојних парова и да нам разјасни:
Шта је живостворност?
Шта је живо?
Шта је оживотворено?
Шта је живот?
Дужна је да осмисли начин како да достигнемо брзину Светлости и пробијемо светлосни зид. (о томе касније)
Дужна је да нам омогући Егзодус са планете на којој се налазимо, јер нас она неће трпети толико дуго колико би ми то желели…овако паралисане стахом, лењошћу, себичлуком и креативном импотенцијом…За све ово можемо да оптужујемо гравитацију и можда ћемо бити у праву јер борба против гравитације троши највећи део наше енергије…У сваком случају, планета на којој смо још увек живи, више личи на пакао него на рај, јер рај не станује на њој…
Дужна је да осмисли начин материјализације материјског и енергије ослобођене из материјалног…да нам омогући да доживимо и оживимо све што је прошло - прошлост.
Дужна је да нас упозна са Богом…наука!
Дужна је да нас уведе у вечност…опет наука…Ми смо наука! Ми то морамо сами!
На први поглед ово су колосални и нерешиви проблеми. Али…ослобођени непотребног пртљага и уз помоћ нових путоказа о Свему на карти у свом џепу, бићемо изненађени лакоћом и брзином кретања у сусрет прошлости…будућност је банална и креће иза нас… (анимација ће разјаснити шта хоћу да кажем)
Кад сам једрио преко Бискајског залива, близу обале, оријентисали смо се уз помоћ светионика. На отвореном мору, када је обала нестала изпод хоризонта, а то је било пре појаве ГПС, оријентисали смо се уз помоћ радио сигнала са два радио светионика. Добијени сигнали су били доказ о њиховом постојању а углови из којих су долазили до нас су нам помагали да одредимо свој положај на карти.
Ако желимо да кренемо било где, морамо да се оријентишемо у времену и простору уз помоћ најмање две рефернсне тачке. Без координатног система је глупо кренути. Морамо да знамо где смо у односу на Свет у коме се налазимо и да спознамо његову структуру…
Тесла тврди: Целокупна енергија потребна једном физичком систему долази споља…
Ако то важи за све физичке системе, то мора да важи и за највећи који постоји: Немир/Kosmos... Немир је физички систем који обједињује Све у Свему - комплетну физику! У њега ништа не може доћи ”споља” јер изван њега не постоји ништа па ни ”споља”. Целокупна енергија коју Немир троши мора да се налази у њему самом…Тако нас учи наука, физика и астофизика!
Ако је то учење тачно, Теслина тврдња је нетачна. Али… ако је Теслина тврдња тачна, ”споља” постоји било ша да јесте. Нешто изван ”унутра” заједно сса нама. Ми морамо одкрити шта се налази ”споља”. Ми морамо да одговоримо шта се налази ”споља”. Ја већ имам готов одговор: То је Свемир…
То значи да НеМир/Kosmos као физички систем није све у свему. Физика је у њему а метафизика долази ”споља”. НеМир/Кosmos није цео већ само један део далеко веће целине из које ”споља” у њега продире градиво и гориво и условно речено, генетска информација. Користим изразе гориво и градиво уместо Теслиног ”energija” која ми звучи неСрбски…квазинаучно…
Морам и да изправим, боље рећи допуним Теслу:
Целокупно градиво и гориво потребно Немиру - нашем физичком свету... стиже споља у облику еманата. То значи да спољна средина еманира... Тачка додира спољњег система са НеMиром је фазни прелаз где еманат почиње да се прествара. Потребно је разјаснити шта је еманат, јер је то кључна реч која нам помаже да схватимо Све…
Кренимо поново од моје тврдње…да НеMир није цео већ само један део…
Шта је спољњи систем који снабдева Немир градивом и горивом? Анимација јасно говори да је то Свемир који се налази на левој страни и спаја се са Немирум у једној тачки/фазном прелазу између та два система
Сад ће неко од вас рећи да су СвеМир и НеМир синоними. Нису! То су два потпуно различита система са властитим законима и правилима. На десној страни видимо још један фазни прелаз у трећи систем. Сва три сачињавају троделну целину. Систем у средини је цео у нашем видном пољу док су системи са стране видљиви делимично. И поред тога што је наше знање о њима непотпуно, нуде нам схватљиву/konsistentnu представу o Свему. Једно је сигурно…пред нама је слика Универзума.
Неко од вас може рећи да га подсећа на Оца, Сина и Светог Духа. И тај језик симбола је тачан. Али ја бих га преправио у Отац, Мајка и Свети Пород. Мора да су Отац и Мајка нешто заједно радили да би се родили свети духови. Сигурно је да су се родили као плод њихове љубави. Изгледа да је Бог а не Адам први загризао јабуку! У сваком случају, век који је пред нама припада женама - мајкама!
Свемир - Ум -Тама - Промисао - Бог - Светлост... су метаморфне метафоре помешане у чудан коктел… који еманира кроз фазни прелаз и у Немир убацује део себе - Еманат. Хаос, који је саставни део свих физичких система, разлаже еманат на две компоненте од којих је прва потентно време а друга супстанцијално простор. (В. језеро и Нил…)
На овај начин је обављен први престворни циклус еманата. За њим следи други циклус у коме се време прествара у гориво а простор у градиво. Трећи циклус прествара градиво у материјал а гориво у енергију од којих настају живи организми који почињу да се репродукују и дисипирају...
Из овог можемо да изведемо закључак да један од закона који влада у Универзуму, закон Репродукције и да је Немир/Космос репродуктивни систем... Морамо да одкријемо још два закона…
Еманат помаже да се физички системи обнављају, крећу и у себи покрећу процесе који престварају неживо у живо.
У чему је разлика између градива и материје или горива и енергије? Зет Алберт је покушао да одговори на слично питање али је забрљао…причао нам је нешто о маси и енергији...
А сад пар метафора које ће вам помоћи да схватите шта хоћу да кажем:
Уранијумски штапови су гориво...које у нуклеарном реактору ствара високу температуру…која загрева воду…од које се добија водена пара која покреће парну турбину… а турбина покреће генератор који ствара крајњи производ - електричну енергију... што значи:
На улазној страни је гориво
У средини је физички систем - реактор
На излазној страни је ел. енергија
Улаз уранијума => Пролазни процес => Излаз енергије/електрицитета
У => П => Е
(Уранијум јесте процес јесте енергија)
У овом случају, можемо слободно рећи да је електрична енергија анихилат уранијума иако не постоји директна веза између уранијума и енергије где реактор игра посредничку улогу измњђу уранијума и енергије...
У чему је разлика између горива и градива ако постоји? Можда само њихова примена….
Купола америчког тенка Абрамс је изливена од осиромашеног уранујума који штити боље од челика јер му је густуна/densitet већа а топ који је уграђен у куполу изпаљује пројектиле такође од осиромашеног уранијума
За куполу, уранијум је градиво од кога је изливена а за топ гориво. Гранате су такође направљене од уранијума и служе као гориво које ће пробити противничку куполу тенка претворивши кинетичку енергију гранате у високу температуру уз помоћ барутног пуњења. Ударац у куполу непријатељског тенка је топи као да је од путера...
Храна у мом стомаку се обрађује у градиво које обнавља моје тело и гориво које се у мом мозгу још једном прествара у интелектуалну енергију која се прествара у идеје и визије…
Без градива биофизички системи не могу да се обнављају и репродукују, осим ако тај систем није змија која прождире властити реп.
Без горива, физички системи не могу да се покрену - реактори, мотори, мишићи, мозак, Немир.
У оба случаја, главну улогу игра еманат у различитим облицима који у Немир/Космос долази ”споља”
Интеракција горива и градива у биофизичким системима поспешује стварање нечег битно новог…У суштини, овде се увек ради о оплемењивању нечега и уздизању са нижег на виши ниво…
Е => (Г/Г) => А (Еманат јесте уранијум Г/Г јесте електрична енергија јесте анихилат)
Немир/Космос је живи космобиолошки организам спосбан да оживи Свемирну свест и да је репродукује
Мој поглед на дихотомију душе и тела:
Свест је нетварна али јесте стварна
Тело јесте тварно али је нестварно
Формула је једноставна:
Иста формула важи и за време:
ОУ => О => ЗУ
Одувек јесте Овде јесте Заувек
(Истина се крије у детаљима)
Све што постоји је неисто ни са чим
Свако ко постоји је неисти ни са ким
Хвала на пажњи…
Београд 23 - 10 - 14
----------------------------
Ja bih malo o nauci i naucnoj metodi
Hajduk - Mar 28, 2004 11:20 (*.telia.com)
Кад говоримо о науци и научној методи која временом скупља све више знања и незаустављиво нас води ка истини, мало или ни мало не обраћамо пажњу на механизме који одређују да ли се новоосвојено знање уклопа у опште прихваћен концепт или се одбацује...
Модел који одређује ширину хоризонта и границу коју није дозвољено прећи, јесте парадигма која опстаје све док се рам који она уоквирује не изпуни знањем. Важно је схватити да је знање које се акумулирало у оквиру последње парадигме загађено ”знањем” које почиње све више да доминира у науци, што је могуће уочити тек пошто оквир пукне и парадигма се распадне...а пажљивим посматрачима и пре тога...
Ако свеже знање није прихваћено, можемо да бирамо - наставимо да чврсто верујемо у његову исправност и останемо на брисаном простору, или учинимо све што можемо да поспешимо рађање нове парадигме борећи се са браниоцима старе...и на тај начин прекинемо застој у развоју науке...
Век који је иза нас се поклапа са старом пардигмом а овај пред нама са новом. Врло брзо ће се показати да је нова парадигма неомеђена границама и да ћемо уз њену помоћ дотаћи безконачност. Ја назирем њене контуре и трудим се колико могу да постану што јасније...
Бог чини све не чинећи ништа
Архитектура Свемира - мисли?!
Архитектура Немира - замисли?!
Архитектура Универзума - смисла?!
Пут - Напредовање
Странпутица - Заблуда
Слепа улица - Безнадежност
Живот је кренуо на свој пут кроз таму
Свемир је животворан
Немир је живи фосил - седимент који се обнавља
Универзум је Живот
1. Бог је несвесно стање
2. Космичка свест је освешћени део Бога
3. Човек је пред коначном одлуком - Бог на раскрсници
Безживотна свест.....?
Безтелесни живот....?
Животворно - Живо - Живот...одавде треба почети!
Физика је допрла до ничега. Оно што је за физику ништа, за метафизику може бити суштаствено нешто.
Универзум је КосмоБиолошко Биће
Немир/Kosmos је затворен систем са улазом и излазом из њега на мала врата, а чије положаје треба открити
Немир се не креће
све у њему се креће
Немир је кретањe!
1. У космичким размерама, брзина кретања је обрнуто пропорционална величини тела које се креће.
2. Што је тело веће, спорије се креће
3. Немир је највеће постојеће физичко тело у универзуму па зато мирује, а његова маса је равна нули!
4.Свако кретање у Немиру је локалног карактера и не утиче на његово некретање
Ја се не крећем
све у мени се креће
Ја сам кретање - микронемир
Покретање је могуће само ако променимо средину у којој се ”крећемо”.
Заокрет јесте покрет! Без заокрета нема покрета. Најчешће је потребно окретање 180 степени да би се нешто покренуло - Коперникански преобрнуло. 13-10-10 Лима
У затвореним системима:
0. Мировање
1. Некретање
2. Покретање
3. Заокретање
У отвореном систему
00. Свекретање
1. Кретање Лондон 13-6-13
----------------------------------------------------------------
Метафоре и синоними:
Број метафора је безграничан
Број синонима је ограничен
Метафоре су метаморфне
Синоними су престворни - фрагменти
Метафора је метафизичко оруђе
Синоним је физичко оруђе
Репродуктивна творба?
Еволутивна престворба?
Не(с)тварно - (С)тварно?!
БОГ = М1 => M2 => M3 => М4... Прва и последња метафора у низу су идентичне по вредности, док су оне између пролазне, потрошене.
Укрштање метафора и синонма
Метафоре су најпогодније за опис метафизичке активности духа а синоними за активност тела. Сједињење се постиже укрштањем метафора и синонима.
Метафизика
Свемир јесте мисао - замисао - смисао
Физика
Немир јесте Наум - разум - изум
Метафизика је монотурбулентна жеља
Физика је мулти турбулентна - космо биолошка воља
Синтеза Свемира и Немира јесте Универзум
Мисао је метаморфна метафора која пролази кроз процес метаморфозе и непрестано мења свој смисао
Ум је репродуктиван синоним који мења облик, али је у суштини исто што и на почетку!
метафизика је пре физике
Мисао је пре наума
Замисао је пре разума
Смисао је пре изума
смисао јесте метафизика - матеriја
Изум јесте физика - materijal
-----------------
Обртно магнетно поље, наумљено у Теслином уму је резултат метафизичког, мисаоног опита у његовој интелектуалној радионици као готов изум његовог интелекта и непосредно попримио облик твари - materije. Матрица мотора, рођена у његовом уму је од самог почетка материјске природе. О тој врсти материје ми засада не знамо ништа. Електрични мотор је накнадно направљен у механичкој радионици као бледа копија оригинала, јер је направљен од материјала за који знамо шта је јер га непрестано изучавамо чврсто уверени да изучавамо материју. Материјал, све што нас окружује, па и ми сами смо делом саздани од мaterijala за који верујемо да је materija. Квантна физика нам је помогла да до у детаљ проучимо materijal, његову опипљивост, специфичну тежину, денситет и друге особине и на крају закључила да не постоји у облику који јој дају наведене особине. Многи физичару су посумњали да постоји као таква.
То нам помаже да се ослободимо тешке заблуде. Све то нас тера да се запитамо шта materija јесте, и по чему се разликује од materijala. Пре тога морамо да одговоримо шта је materijal и у чему се разликује од materije. Можемо да кренемо од предпоставке да је materijal аморфна, разтрошена, безоблична и на крају поторошена маса, изкоришћена приликом стварања нас и свега око нас, док је materija осмишљено и неуништиво нешто. Матрица Теслиног мотора је ”то нешто” и сад се налази у центрлној бази података патентног бироа у Божијем Уму за увек. За разлику од Платоновог света потенцијалних, неосмишљених идеја без форме и садржаја које се налазе изван њега, па се поставља питање какав утицај идејни свет може да има материјални свет јер нису створене у Теслином, или неком другом индивидуаллном уму. Теслин мотор је замисао његовог ума коју Божји ум није способан да понови...осим да се брине о књиговодству и бележи све што је човек створио до сад и од сад.
Бог је метаморфичан... Немир - Космос је синонимичан...Универзум/Човек је синтетичан
Дијагоналним укрштањем метафоре и синонима добијамо квадрат јер смо на тај начин укрстили два пара. Парови су вертикално повезани а квадрати спојени хоризонталним спојницама.
Хаос је додирна тачка два система, првог, на врхунцу свог развоја и другог у почетку свог настајања. Проток информација је једносмеран, могућ је само од развијеног до система у развоју све док овај не преузме све информације од предходног система. Хаос игра улогу пумпе и катализатора која празни систем на умору и обавља катализу садржаја, а иза себе оставља празнор...
-----------------------ЖЕЉА------------ПРОСТОР--------ЗАМИСАО----------------
ПРОМИСАО--Турбуленција-------Хаоси----------Турбуленције--СМИСАО
----------------------МИСАО-------------ВРЕМЕ-------------ВОЉА------------------
Покретање је могуће само ако променимо средину у којој се ”крећемо” 17-6-10 Станфорд
Заокрет је покрет. Без заокрета нема покрета. 3-7-10 Албертина
-------------------
Суштина кретања
У затвореним кругу: Враћање на почетак
У отвореном кругу: Враћање НАД почетак
На ободу круга и спирале:
Ја се заокрећем - покрећем. Заокрет је покрет
У отвореним - спиралним систмима: Ја се крећем у свим правцима!
Зависно од система, можемо посматрати мирвање, некретање, покретање, кретање и свекретање
Лондон 13-6-12
Немогуће је обухватити погледом цео систем било које врсте док се налазимо у њему 12-3-14
Човек није тело
Тело није човек
Човек је матрица
Кад посматрамо ”човека”, не видимо његову матрицу која је заробљена у његовом телу и увек у покрету, већ само његов физички део који се ”креће”. Видимо га физичким очима, и можемо да видети само његовог физичког носача. За матрицу нам су потребне очи друге врсте. Носач матрице је илузија за коју верујемо да је стварна и да га видимо док се креће.
Без духовних очију не можемо да видимо матрицу а још мање Све. Све и моја матрица су исто. Матрица је Све а моје физичко тело је ништа. Немир/Kosmos без своје матрице је ништа.
Физичко тело не осликава суштину човека која је заробљена у њему и спречена да се слободно развија. Особођен тела, раст матрице - човека је неограничен и може да испуни цео Универзум, а ако је већ испуњен, да створи нов?! Матрица сваког човека појединачно може да поприми облик Свемира од кога је настао и постане основа за настанак нових Немира - Космоса.
”Кретање” је илузорни и видљиво
Кретање је невидљиво и стварно
Ми верујемо да се крећемо док се шетамо кроз шуму. Уживамо док пролазимо поред огромних борова и смрека и ни једног тренутку не сумњамо да је све то илузија…
Немир - Космос је настао материјализацијом мисаоног експеримента
Човек доживљава време и простор као реалност јер су они делови његове личности а не постоје изван њега. 20-12.1989
Нагли заокрети стварају отпор: Турбуленцију!!!
Коперникански обрт је интелектуална турбуленција 4-3-1990
О језику:
Језик у кругу - Зашто?
Субјективна комуникација
Језик као илузија
Монополисана истина
Субјективна дистибуција
Пасивна конзумација
Истина под притиском
Непрелазна баријера
Кажњива храброст
Награђен песимизам
Привилегована скепса
Интелектуални далтонизам
Право на сиромаштво
Непризнато богатство
Субјективно вредновање
47.
у спирали - Језик? Зашто!
Активно мишљење, деловање, телепатија, непосредно стварање...Телепатска комуникација и директна трансформација идеје у дело без физике као посредника стварају ситуацију у којој тело постаје баласт кога се треба ослободити или оставити по страни - право бирања...
48.
Сам говор приликом комуницирања треба да нам помогне да слушамо сами себе и друге или као аутостимулација...
49.
Човек је отворена (затворена) књига коју треба читати и учити се из ње. Право и дужност да се отвара или затвара пред собом и другима, за себе и за друге…
50.
Два интелекта могу да комуницирају једино ако узпоставе диртан контакт. (без језика као посредника) или ако имају заједнички циљ или проблем за чије решавање су подједнако заинтересовани. У том случају, директна комуникација је могућа. Страх као препрека је елиминисан.
51.
Материјализација мисаоне енергије је могућа?!
52.
Човек постаје свемогућ оног тренутка кад се ослободи страха. Његове стваралачке могућности постају неограничене.
53.
Савладавши властиту природу, човек престаје бити природно - дуално биће и претвара се у космичко - интегрисано биће…
54.
----------
МЕТАФИЗИКА СВЕСТИ И СВЕСТ О ФИЗИЦИ
Ако се моја свест бави метафизиком свести - сама са собом, не може далеко стићи јер свест не може да изучава саму себе. Моје свесно ја мора да буде у телу, и крене са изучавањем изнутра према споља, јер моја свест није само у мени већ може бити и вани…
ја је објект којом се моја свест бави док је заробљена у тој физичкој љуштури.
Ако је предмет мог изучавања свест о физици, ја морам да напустим физички свет и проучавам га са стране
Бити жив у тору! (Скептичан и песимистичан нихилизам, прихватање улоге вука или овце)
Доживети живот на ободу!
Живети живот на путу!
Моја матрица може да изађе из телесног затвора, али не може да оде далеко и задржи се вани предуго јер је везана уз њега са танком нити.
----------------
МЕТАНОЈА ЈЕ СПОЗНАЈА СВЕГА
МЕТАНОЈА ЈЕ ДУХОВНА ПРЕСТВОРБА
(И БОГ ЕВОЛУИРА)
----------------.-мисао--------------------------Наум--------------------Смисао-----------
БИТАК<Еманат>мистификација< Хаос >сензација<>анихилат>БИЋЕ
-------------------Ум---------------------------Замисао------------------Изум---------------
ЕМАНАТ ЈЕСТЕ СВЕ - АНИХИЛАТ ЈЕСТЕ ИНФОРМАЦИЈА О СВЕМУ
Из овог модела можемо извести закључак да се Битак, заједно са активним Умом и реактивном Мисли, који су њени деривати настали поларизацијом битка, претварају се у пар горе и доле и стварају први беочуг ланца, са битком на левој страни и необјашњивом мистеријом на десној страни у коме је на тај начин настао еманат.
Други беочуг настаје еволуцијом мисли у замисао доле и ума у наум горе, док се мистификација налази лево, сензација десно, а хаос у средини.
У трећем је сензација лево, анихилат десно а горе и доле смисао и изум као производи мисли и замисли а у средини жив организам.
ТРОСМИЧНИ ЛАНАЦ настаје деобом Промисли у мисао и ум који узајмним деловањем стимулишу репродукцију Промисли у Мистификацију. На овај начин, од мистификације која то јесте до Промисли која је престала да постоји и мисао и Ум који су потрошени добили смо оквир. Садржај оквира је Еманат који је активан потенцијал лево од Хаоса који му помаже да своје, на први поглед, метафизичко стање репродукује у физички процес. Уз помоћ коперниканског обрта и мало интелектуалног напора, можемо закључити да је метафизика процес а физика стање.
Мисао јесте време---Наум јесте материја----Смисао јесте дух
>ТРЕН> <Хаос> >ТРУН>
Ум јесте простор---Замисао јесте енергија--Изум јесте тело
Ова три беочуга на крају чине канал у облику дупле спирале кроз који тече Божји животворан еманат да би на другој страни изашао анихилат - живот.
Све ово омогућује динамичност универзалног тријализма који ствара услове за несметано кретање узлазном спиралом за разлику од локалних дуализама где се ”кретање” одвија напред - назад.
---------------
Тесла: Шта је кретање?
”Život jeste i uvek će biti jednačina čije je rešenje neuhvativo, ali ona ipak sadrži određene poznate činjenice. Sa sigurnošću možemo da kažemo da je život kretanje, iako nedovoljno poznajemo njegovu prirodu. Za kretanje je neophodno telo koje se pomera i sila koja ga potiskuje i pomaže da savlada otpor. Čovek, uopšteno, je masa koju potiskuje sila. Otuda se i opšti zakoni u carstvu mehanike koji važe za kretanje, mogu primeniti i na čovečanstvo”.
Ми још увек не знамо шта је живот али смо на правом путу да дођемо до одговора на то питање. Кад то постигнемо, имаћемо и математичку једначину која мора да буде једноставна и естетски савршена.
Ако је живот кретање, ми морамо да се вратимо на почетак, када је владало стање безвременског мировања и одатле почети са реконструкцијом свих процеса који су нас довели до тачке где се ми сад налазимо. Морамо открити како се све покренуло. Шта, или ко је био тај непокретан покретач?
----------------
ТЕОРИЈА О ЖИВОТУ
Креација и еволуција су комплементарни
Ако ти je извориште свет(л)ост
просветићеш се.
Ако кренеш ка свет(л)ости
вратићеш си се у вечност
Многовековни осећај безизлазности и безпомоћности је присиљавао човека да ствара затворене системе око једне једине референсне тачке. У таквом систему је тражио сигурност и извесност јер му је тада било лакше да се у њима оријентише и брани. Далеко је лакше нацртати координатни систем када имамо посла са статичном и ограниченом системом који је вештачки створен и одвојен теoретским оквиром од окружења које није обухваћено том истом теоријом да би га лакше апстраховали и на крају заборавили његово постојање. Грешка је у томе што се прво црта карта а затим се покушава обликовање терена око једне једине референсне тачке. Раст модела је стабилан и под контролом али чим досегне максималан ниво развоја, систем губи кохезију и неконтролисано се распада. То стога што је референсна тачка имагинарна јер не постоји. Било би сасвим другачије када би после распада система преживело једно чврсто језгро. једино тада би било могуће говорити о постојању чврсте референсне тачке. То значи да у системима који је немају све релативизирано све док је у оптицају.
Уз помоћ ”науке”, тријуфовали смо у двадесетом веку. Продрли смо најдаље и најдубље, далеко више него уз помоћ алхемије. Нашли смо се на самом хоризонту спознаје. Закорачили смо у нови век и не знамо како даље.Теорије и модели који су нас довде довели су истрошени, а без нових се плашимо да приђемо још ближе и погледамо шта се иза хоризонта крије. Не знамо да ли су пред нама нови изазови - наука у правом смислу те речи, ни да ли имамо довољно снаге и храбрости да јој се приближимо. Пред нама је нов почетак. Још увек нас обузима исти онај страх који су осећали и стари грци приближивши се Гибралтарским вратима док тежимо да направимо нови скок у непознато. Они, да ће пасти у провалију, за коју су касније спознали да не постоји, док сада многи од нас верују да се једна слична провалија налази испред нас несвесни да се она налази у нама.
СНАГА И МОЋ
Физичари, опијени хибрисом, желели су да формулишу теорију о свему. Покушавали су да обједине гравитацију са слабим и јаким силама, вероватно са релативним, заборвивиши при том најсуптилнију, на први поглед најслабију силу, слабију од гравитационе ако је меримо користећи се научним мерилима: енергију УМА, најмоћнију од свих постојећих, која се налази на хијерархиском врху свих сила. Затровани скепсом и песимизмом нису успели да се докопају светог грала јер оно што су покушали да формулишу је била теорија дела нечега али никако и свега. Нису успели да објасне како је све почело и како ће се завршити. Причали су нам да је од нечега, не знајући чега, настало нешто, а да нису знали шта?! Крај века, човек је дочекао несигуран у вредност свега што је до тада постигао.
Бог, Тао, Свемир, Мисао, Нешто у Нечему је незамислив, непојмљив и неописив. Али, његова замисао, његов Смисао, производ проистекао из њега самог итекако је схватљив и опипљив. Једна од осмишљености проистекла из замисли дела свеопште мисли није ништа друго до ми сами.
Ми јесмо Нешто, ту где смо у Свему. Ми то осећамо и зачуђени, питамо се ко смо, где смо, шта смо и куда ћемо. Верујемо да Бог има одговоре на сва питања и покушавамо да их добијемо од њега. Пиљећи у небо, хиљадама година молили смо Промисао за одговоре који су увек били исти - МУК! Кад потражимо одговор у нама самима, одговор ће бити - ми смо ТО! Овај одговор рађа хиљаду нових питања на која смо дужни сами да одговоримо. Свемир је обавио свој део посла, створио је нас, остало је наша брига. Велика! Шта је ТО што смо ми, и што личи на Бога?
Спознаја о свему је визија o Свемиру, Универзуму, Космосу, приближавање Богу и Човеку. Дужна је да нас одведе до прага живота, до математичке формуле. Биолошка енергија је вишег ранга од електро-магнетозама и гравитације па зато морамо да конструишемо модел који ће надоградити недовршен МИЛЕВИН, желимо ли да обавимо посао до краја. Тај модел мора да дозволи могућност непосредне материјализације интелектуалне енергије и анихилацију материје без губитка њеног основног устројства…
СТАРТ
Не постоје генији, не постоје генијалне идеје, истина је јасна, једноставна и лако схватљива.
Потрага за извором Нила није ништа друго до метафора трагања за извором живота. Пола пута је пређено кад стигенемо на његов извор и откријемо да је хаотичан. Ако се ту зауставимо и вратимо назад не погледавши шта се налази лево од њега, нисмо обавили цео посао. Открити резервоар који га напаја и скривени поредак који у њему влада је неопходан ако желимо да стекнемо комплетну слику.
То је Викторијино језеро као метафора за непокретно и безвремено ”Ништа”. Кад схватимо суштину ”Ничега”, да ли је то нешто, почетни пулс, живо или само животворно, обавили смо други део пута.
ДРУГИ СТАРТ
Кренувши од извора низводно ми стартујемо по други пут а стижемо на циљ до мора у које Нил утиче. Спознавши монотурбулентну структуру праживотног тока спремни смо за узлет.
ТРЕЋИ СТАРТ
У мору, вода нила се испарава, ствара облаке и враћа се на почетак. Пуни Језеро водом и Нил се поново рађа. Човеков узлет је почетак Велике Авантуре. Повратак у његову прошлост!
Безбожна теорија се примиче Богу/извору а Побожна теорија креће од Бога/извора. Присталице прве не верују у свеприсутност Бога али ће се на крају сви њихови интелектуални напори избистрити уз помоћ интуиције којој нису придавали никакву врдност и натерати да признају Његово постојање. Теисти, који се држе Побожне теорије ће, ослонивши се на властити интелект успети да се извуку из његовог загрљаја. На тај начин ће теисти и атеисти на крају наћи заједнички језик и почети да сарађују.
Обавиће се подела посла па ће се први бавити левом станом од хаоса а друга десном страном, Први дадокуче шта је ”неживо” а други живо. Биће изненађени кад открију да су плодови њихових напора комплементарни. Свеобухватна Теорија мора да објасни овај парадокс. Мора да докаже општу свеживост! Најзад ћемо доказати да се налазимо у интегралном а не у дуалном свету.
-------стављено на форум 8 - 2 -13
Ово што пишем је радна верзија, јако скраћена и недовршена, коју сам овде ставио са намером да заинтересујем и окупим групу самостално мислећих људи различитих профила са којима би било могуће узпоставити контакт и креативну сарадњу. До сада је резултат раван нули…али…идемо даље.
БОГ НИЈЕ МРТАВ - БОГ УМИРЕ СВАКИ ДАН
Лако је пасиван верник бити
док будно сањаш о рајској башти
и молиш се Богу да ти поклони
истину да шљашти у твојој машти
Од Бога до Хаоса
"ПОБОЖНА ТЕОРИЈА" је дужна да разоткрије скривен поредак, објасни неописивост СВЕГА, буђење Духа , први фазни прелаз и почетак креативног процеса у средини у којој се ништа не ствара јер се у њој ништа не догађа нити креће, осим јављања жеље и замисли да се нешто покрене и створи.
"БЕЗБОЖА ТЕОРИЈА" мора да објасни настанак НЕЧЕГА од НИЧЕГА - од непокретног покретно, невидљивог видљиво, неопипљивог опипљиво, неописивог описиво и почетак еволуције.
--------Стављено 10-2-13 0,20 мин.
Сврха ове скице није покушај да да одговор на било које од питања, већ само да заголица и стимулише креативну жицу неких од вас.
ХАОС - ПОКРЕТАЊЕ
Без одлагања мораш кренути смело
кренувши полако, затим све брже
оснажи пре тога своје нејако тело
да га огањ пакла подло не спржи
СВЕЖИВОТНА ТЕОРИЈА - Коначни прескок
Разоткривање поредака - завршетак еволуције
Побуна интелекта -Турбуленција - трећи фазни
Ова теорија мора да опише динамику ДЕЛА нечега кроз нешто, и његову материјализацију а потом анихилацију.
ПРЕСКОК У НЕПОЗНАТО
Пролаз кроз мала врата -Узлетање
на ободу два система
нешто чудно ту се јави
појавила се теорема
да научно Бога слави
Теорија о Животу мора да објасни живот до најситнијих детаља. Модели Коначне Теорије су дужни да створе услове за непосредну ”материјализацију” материјалног и енергије ослобођене из материјалног. Свеживотна теорија мора да објасни шта је то надахнуће, удахнуће издахнуће.
--------------Додато на Елиту 10-2-13
Мисли и време мирују
и посматрају паћење деце своје.
Децу која су на путу
која се губе
и која се моле.
У даљини, планина
без врха их чека.
А први који који ка подножју хита
у руци сунце носи.
Сребрна нит коју прати,
тачку која се вечито креће,
брже и брже ка хоризонту,
ка вечности која се негде крије.
Сви је упорно прате
јер можда ка циљу води.
Можда се и циљ креће,
а креће се јер се он увек губи
онима које снага изда
што стадоше на пола пута
са вапајем у мрклој ноћи.
Pre nego sto je poceo da stvara, Bog je bio pasivan i primitivan, nemocan, bezgranicno ogranicen , ni mrtav ni ziv jer je umirao svaki dan.
Tako nemoćan, Bog stvara čoveka - alatku uz čiju pomomoć On pokušava da upozna sebe. Bespomoćan je dok je sam u Svemiru, dok je On sam Svemir, dok nije u stanju da se pokrene i okrene da pogleda iza sebe, dok je okružen tamom, svo vreme osećajući da je ništavilo, On jeСТЕ ništa a kad to shvati stvoriće Nešto, stvoriće čoveka - postaće čovek.
----------стављену 10-2-13 19:00
У свом изворном облику Бог није способан да било шта учини. Он није у стању ни да мисли. Сам по себи је потпуно немоћан па му је потребан помоћник којег он ствара од дела себе, у себи, због себе, за себе.
БОГ јесте (или) животворан - животворност
Бог јесте (или) вечно стање мировања и извор непресталног настајања.
Бог јесте (или) умотворност али не и делотворност
Бог јесте (или) пасиван и примитиван - сам по себи немоћан.
Бог јесте (или) немоћан да било шта постигне без човекове помоћи.
Бог јесте (или) делотворност и ништа друго.
Бог јесте (или) Све и Ништа у исто време.
Бог јесте (или) предуслов који омогућује настанак свега
Бог јесте (или) апстрактна идеја.
Бог јесте (или) апсолутни закон.
Бог јесте (или) са обе стране хаоса у различитим облицима.
Бог јесте (или) неук научник.
Бог јесте (или) немоћан и свемоћан
Бог јесте (или) перверзан садист
Бог јесте (или) егоист и алтруист
Бог јесте (или) сан и кошмар
ПРВИ БОЖЈИ ЗАКОН
(закон почетног услова - настанка материјалног )
НИ ЈЕДНА СТАТИЧНА, ХОМОГЕНА ЦЕЛИНА НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ ЗА УВЕК НЕДЕЉИВА И МИРУЈЕ, ВЕЋ МОРА ДА СЕ ПОКРЕНЕ И ФРАГМЕНТИРА.
(Извор свих динамичних система су статични, а заједно чине недељиву целину).
----------
МИРОВАЊЕ ЈЕ ПРИСУСТВО ЛАТЕНТНОГ НЕРЕДА У РЕДУ
Одсуство нерада у било ком систему не значи да у њему влада ред. Мировање има за последицу стварање напетости која расте или опада и мoже изазвати неред у реду...
--------НА ЕЛИТИ 12-2-13 11:40
ПРВИ БЕЗБОЖНИ ЗАКОН
(закон биолошког настанка)
НИ ЈЕДАН ФРАГМЕНТИРАН СИСТЕМ НЕ МОЖЕ СВЕ ВИШЕ ДА СЕ ДЕЛИ, ВЕЋ ПРЕ ИЛИ КАСНИЈЕ МОРА ДА СЕ РЕИНТЕГРИШЕ- ЕВОЛУИРА
Кад кажем Безбожни закон, не тврдим да тај закон није настао његовом вољом и поред тога што је Бог изгубио делимично, или сав утицај на даљњи процес (пре)стварања његовог еманата.
Овде само престаје активна улога Бога, и он постаје посматрач, препуштајући информацијама уграђеним у Еманат произтекако из њега самог да обаве свој део посла и да, условно речено, еволуција преузме од њега активну улогу...
--------на Елити 12-2-13 18:00 сати
Ovaj zakon ne dozvoljava prioritetno pravo na vodstvo, umesto toga namece zakon jacega, Darvinizam u najprimitivnijoj formi. Zabranjuje istupanje iz stroja, komuniciranje i samostalno delovaje. Ovaj zakon stvara uslove za brz kvantitativni rast pa je zbog toga neophodan.
Раст напетости=>Хаос
----------
Два проблема који се налазе на врху листе приоритета које наука покушава да реши су Хаос и Турбуленција.
Хаос је додирна тачка система на врхунцу развоја и новог система у настајању, где се ствара велика напетост и где настаје фазни прелаз из првог система у други. Проток информација је једносмеран и могућ само слева на десно.
Већ сам поменуо Викторијино језеро и Нил. Катаракти - буран пробој воде из језера одакле почиње ток Нила. Овде је језеро метафора за статичан - развијен систем, Нил динамичан систем у настајању а катаракти Хаос. Овај модел нам помаже да схватимо однос између Бога и Космоса и улогу Хаосе у представи која још увек траје.
хАОС СТИМУЛИШЕ "НЕПОКРЕТНОГ ПОКРЕТАЧА" ДА ДЕЛУЈЕ
ХАОС СТВАРА НЕРЕД У РЕДУ
ХАОС ПОКРЕЋЕ И ТЕРА ЕМАНАТ ДА СЕ ПРЕСТВОРИ У ВРЕМЕ И ПРОСТОР
Наука још увек верује да је Космос настао као резултат снажне експлозије за коју не зна како и зашто се догодила. Велико Прасак сам преименовао у Несрећни Случај! Моделу који ја описујем је такође треба дати име. Предлажем: Свесна Намера…иза које се (не)крије Бог!
ХАОС ЈЕ МОТОР КОЈИ покреће и тера ВРЕМЕ да делује
ХАОС СТВАРА НЕРЕД У РЕДУ
ПОКРЕТАЊЕ ЈЕ УВЕК ХАОТИЧНО
ХАОС ЈЕ ИЗВОР ПЛОДОНОСНЕ ХАРМОНИЈЕ И ДИНАМИЧНЕ НАПЕТОСТИ
ХАОС СТИМУЛИШЕ "НЕПОКРЕТНОГ ПОКРЕТАЧА" ДА ДЕЛУЈЕ
-------на Елити 13-2-13 10:36 сати
ОПАДАЊЕ НАПЕТОСТИ =>ТУБУЛЕНЦИЈА
ТУРБУЛЕНЦИЈА СТВАРА РЕД У НЕРЕДУ
ПРЕСКАКАЊЕ АМБИСА
ТУРБУЛЕНЦИЈА ЈЕ (С)КРЕТАЊЕ.
ТУРБУЛЕНЦИЈА ЈЕ НАСТАЈАЊЕ РЕДА У НЕРЕДУ све ДОК СЕ поКРЕЋЕ
СПОРО КРЕТАЊЕ КРАТКИМ КОРАЦИМА
СПОРО КРЕТАЊЕ ДУГИМ КОРАЦИМА
СПОРО КРЕТАЊЕ ЈЕ МОНОТУРБУЛЕНТНО И МОГУЋЕ ЈЕ САМО У ЗАТВОРЕНИМ СИСТЕМИМА
МУЛТИТУРБУЛЕНЦИЈА ВАЖИ ИСТО ТАКО ЗА ОТВОРЕНЕ, брзе СИСТЕМЕ СТИМ ШТО МЕЊА ПРАВАЦ КРЕТАЊА ЗA 180 СТЕПЕНИ И УБРЗАВА ДО БРЗИНЕ СВЕТЛОСТИ КОЈА ЈЕ ТАКОЂЕ СПОРА
(ПО)КРЕТАЊЕ ЈЕ ЗРАЧЕЊЕ
МЕХАНИЧКО КРЕТАЊЕ ЈЕ ИЛУЗИЈА
Ја се не крећем
све у мени се креће
Ја сам кретање - зрачим
Да све зрачи а ништа се не креће је тешко сварљива тврдња, наравно ако је тачна, па је потребно то и објаснити. То ћемо најлакше постићи ако посматрамо сунце које зрачи из себе, озрачује себе и и све око себе...
Распад било ког статичног система на две компоненте чини да једна од њих почиње да се креће (активира) у односу на другу која остаје непокретна (пасивна) па на тај начин постаје подлога која омогућује кретање другог дела који се покрнуо.
1. Извор кретања, само кретање и подлога која омогућује кретање чине недељиву целину.
2. Кретање је могуће једино ако постоји објекат који се креће,подлога по којој се објекат креће, референсне тачке које омогућују посматрање кретања и на крају посматрач који то кретање региструје.
3. Посматрач може бити то што јесте једино ако се налази у систему различитом од система у коме се одвија кретање а које он посматра и мери.
4. У затвореним системима је могуће једино релативно кретање што није ништа друго до присилно мировање за разлику од отворених система где је могуће кретати се али и мировати. Присуство посматрача у коме се догађа кретање га чини релативним.
Да ли постоји само једна врста кретања или их има више? Да ли кретање линеарно, кружно или спирално? Каква је разлика између тврдње: ”Ја се крећем” и ”Ја сам кретање”? Каква је разлика између фиктивног и репродуктивног кретања?
Ако се ја крећем, крећем се у односу на једну чврсту референтну тачку, док, ако сам ја кртање, референтна тачка је у мени, креће се заједно са мном, па ме непрестано прати. Шта сам ја? Кретање, што значи да нисам ни субјекат ни објекат, или сам субјекат који се креће у односу на нешто, па зато морам да сазнам шта је то? Референтна тачка, кретање и ја само недељива целина.
Зависно од перспективе из које посматрамо, кретање може бити апсолутно и релативно или или објективно и репродуктивно. Све четири врсте кретања не могу се дешавати на истом месту и у исто време. Боље рећи први пар кретања може бити замењен другим паром. Нема сумње да је први пар истрошена заблуда, дешава су у затвореним системима, па је неопходно заменити га другим паром који се дешава у отвореним системима.
ОД ИЗВОРА ТРИ ПУТИЋА ВОДЕ ИСТОМ ЦИЉУ
Интуитивна слутња, интелектуална смутња и авантуристичка лутња нас незадрживо воде према циљу. То нас тера да маштамо, натуцамо и смуцамо се неби ли схватили и осмислили властито постојање. Ма шта је боље но ништа. Машта је неопходна да би од некуд кренули. Покретање само по себи је неопходно не би ли некуда стигли. Мање или више осмишљено, кретање нас увек може одвести до неког од циљева било какви они били и увек су вредни уложеног напора.
ЗАТВОРЕН ПУТ
(космички пут)
”Велика Празнина није ништа друго до саздана од Чи. Чи не
може ништа друго до да се згусне и створи све постојеће.
Постојеће не може ништа друго до да се расплине и поново
претвори у Велику Празнину.
Када се Чи згусне његова опипљивост је очигледна. Тада је
уобличено све што је настало од ”ничега” и постало ”нешто”.
Када се Чи расплине, његова видљивост више није очигледна
а све опипљиво нестаје. Кад се Чи згусне можемо ли тврдити
било шта друго до да је згушњавае пролазна појава? Али кад
се Чи расплине и нестане, да ли грешимо ако тврдимо да Чи
не постоји".
кинеска мудрост
У Уму све настаје, од Ума све постаје, из Ума је све кренуло
Ум је све покренуо. Пре него што је Ум кренуо, ништа се није
кретало, пре него што је од Ума ишта настало, ништа није
постојало. Ако је Ум вечно трајање, Свет је непрекидно настајање.
Моје мудровање
У космосу постоје саме две чврсте референтне тачке: Прва је стварна а друга имагинарна. Прва је статична а друга динамична. Стварна је стартна а имагинарна циљна за које не знамо где се налази у ”времену и простору” осим претпоставке да постоје. Пређени пут од прве до друге је сачињен од низа међуциљева који нам могу помоћи да одредимо правац даљњег кретања ако пре тога нисмо залутали.
НА ПОЧЕТКУ БЕЈАШЕ ЗАБЛУДА (знак једнакости)
Исправно: ...Јесте... - није исто што и...једнако
Једност није што и Једнако
”Велика Заблуда” је настала и прати нас од самог почетка. Важи као основни принцип за који верујемо да је апсолутно истинит па нам зато ни једног тренутка не пада на памет да посумљамо у њену исправност. Зато не можемо знати како она гласи и како изгледа. Највероватније поседује неисцрпни потенцијал, и ако је то тачно, ”Велика Заблуда” наставља да буде извор истина и поред њеног разоткривања за разлику од ”малих истина” које претворивши се у заблуде постају неупотребљиве и бескорисне.
Разобличавањем заблуде стварамо предуслове за рађање нових истина. Заблуда, која је пре тога била садржајна, остаје као празна пупа из које је излетео лептир. Тешко је схватити да је заблуда извор истине али не и истина сама. Због тога је недопустиво ставити знак једнакости између заблуде и истине па је зато потребно пронаћи симбол који је могуће ставити међу њима. Нема суње са је то Хаос. Заблуда није исто - једнако што и истина. Заблуда ЈЕСТЕ истина. ЈЕСТЕ означава динамичну променљивост делова међу којима се налази, док знак једнакости означава непроменљиво стање.
Ако је то тачно, хаос је ново математчко оруђе које одређује шта нешто заиста јесте у односу на оно од чега је настало уместо да изједначује два ентитета што знак једнакости покушава да чини. Истина није исто што и заблуда, заблуда јесте истина у повоју, без обзира што то још увек није све док је заблуда. Али, она се неизоставно претвара у истину па зато јесте и то.
Разоткривањем "ВЕЛИКЕ ЗАБЛУДЕ" откриће нам се истина у пуном сјају, добићемо одговоре на сва неопходна питања, то ће бити почетак "ВЕЛИКЕ АВАНТУРЕ".
ПОЧЕТАК СВЕГА ЈЕ ЕРУПЦИЈА ИЗ ”НИЧЕГА”
Није важна истина већ пут према њој. Ми још увек не знамо да ли истина мирује или се креће испред нас. Да ли се налази у нама или изван нас. Ако је у нама, довољмо је бити, ако је испред нас, довољно је пратити је. Само будала покушава да достигне и престигне истину, а луд да је поседује.
ВЕЛИКА СИНТЕЗА
СТАЊЕ - ПАСИВНОСТ - НИШТА
1. Све у ничему је прастање.
2. Све и ништа су недељива целина.
3. Апстрактна идејa у себи крије конкретан садржај.
4. Прастање је апстрактна идеја.
ПРОЦЕС - АКТИВНОСТ - СВЕ
1. Зачетак је биолошка бомба способна да експлодира.
2. Делотворна твар способна да се организовано шири.
3. Жив организам способан да се репродукује.
4. Универзално биће способно да комуницира.
А шта је ово?
Све у ничему Дел. твар Апста.идеја Универз. биће
>< >< ><
Зачетак Све или ништа Организам Прастање
"БОГОВИ" НАМ НИСУ ПОТРЕБНИ
Привид прерушен у истину
Апсолутна истина не постоји
Апсолут је(сте) истина
Апсолут ствара Хаос
Истина је хаотична
-------------------------------------------------
Начела челника
(Кодекс деце сунца)
3. Храбри имају право првенства.
4. Себични заслужују казну.
8. Илузија извојевана борбом је наметнута од стране борбе - отета илузија, Добитак није плод слободног избора.
9. Монопол спречава претварање мисли у дело.
10. Страх држи монопол у својим рукама.
11. Победити страх значи решити проблем.
12. Мислити слободно - мислити за награду.
13. Недостојно је прихватити награду из туђе руке.
15. Претварање властите мисли у дело је награда сама по себи.
16. Човече, страх је терет! Где ти је храброст?
38. Човек не може да поседује истину јер она није његова.
39. Прихватити истину као коначну, добровољно или под притиском, значи потпуно ограничити могућност њене репродукције.
Репродуктивна истина проналази саму себе без наше свесне воље.
Не трагати за истином већ стварати услове не би ли убрзали процес њеног (само)откровења.
41. Истина се креће ако постоји, док постоји.
42. Будућност се не оговара већ се ствара.
43. Неопходна је демистификација истине да би се објаснила.
44. Човек мора да схвати властите лажи.
45. Човек има право да се боји једино самог себе. Његова дужност је да према људима увек показује конструктивну храброст и спремност на сарадњу без претходних преговора који су неморални.
59. Сви људи имају право на снове и њихове плодове.
Човеково право је да сања а дужност да те снове реализује, а остварено дело задржи за себе или подели са другима.
61. Снови наметнути под притиском су убиствени.
------------------------------------------------------------
ПРЕ ИЛИ КАСНИЈЕ, СВАКА ЕЛИТА СЕ ПРЕТВАРА У ПАРАЗИТА
Коперникански обрт је неизбежан
Припрема за старт
Сунце је у мојој руци
Прошлост, садашњост и будућност стварају такву збрку у нашим главама која нас спречава да схватимо где се налазимо, одакле смо кренули и камо смо се упутили. Потребно је увести малао реда који би нам помогао да се оријентишемо у односу на наше окружење.
Треба прво одговорити на питање да ли се ми налазимо у просторно - временском континууму и да ли смо на путу који нас води изван њега.
-------------------------------------------------------
Чекају нас надљудски напори
Уклонићемо тринаести километар!
ТЕОРИЈА ТУРБУЛЕНЦИЈЕ
1. Увек, тамо где се дотичу статични системи и хаос настаје турбуленција.
2. Сви динамични системи су без изузетка турбулентни.
3. Хаос може да буде извор само монотурбулентним кретања.
4. Сви индивидуални системи теже да буду мултитурбулентни - аутономни, бурни.
...Моно турбулентни системи, пошто достигну максимални домет крећући се све спорије, на крају се заустављају и тако постају поново нестабилни. Излажу се превеликом напрезању и распадају се на велики број мањих система. На тај начин они постају мулти турбулентни системи и мењају правац кретања за 180 %. Веременска стрела се креће у супротном правцу.
УЗЛАЗНИ ХАОС - ХАОС НАВИШЕ ПОКУШАТИ ОБЈАСНИТИ. КАКО???
Без спознаје о томе шта су хаос и турбуленција ми никада нећемо успети да изађемо из круга.
------------------------------------------------------------
Дванаест ослобођених
Анихилација или хлађење
утопија или ентропија
Препород
Истина се не изговара већ се ствара
------------------------------------------------------------
МИЛЕВИНА огрлица
Налазимо се у свету изван прошлости
Први корак на путу ка будућности
Прошлост је могуће сустићи и престићи
Ступивши у прошлост ми се крећемо њеном брзином
Кренувши у истом правцу са њом, ми се можемо кретати брже од прошлости
Све док мирујемо, истина ће нам се губити из вида
Материјализација материјалног и енергије ослобођене из материјалног...
-------------------------------------------------------
ПУТ ВОДИ КРОЗ СУНЦЕ
Кад сунце буде испод нас
Старт је изнад земље
--------------------------------------------------------------
СВЕСТ И СВЕТ
(Дух и тело)
Свест је у вечној заблуди
Заблуда је суштина вечности
Вечно није исто што и репродуктивно
Свесно није исто што и живо
Свест је вечна
Живот је репродуктиван
Од вечног настаје свесно
Од свесног настаје живо
-------------------------------
Неизрециво, неописиво и незамисливо ЈЕДНО је Свест!
Изрециво, описиво и замисливо ДВОЈСТВО је Свет
-----------------------------------
Свест је недељива и поред тога што се непрестано дели јер њена подељеност траје толико кратко да то не утиче на њену недељивост. Ово неодољиво потсећа на зрачење светла које је једног тренутка честица а следећег талас. Разлог томе је што и свест ЗРАЧИ!
Српски језик је чудо. Треба обратити пажњу на сличност речи Свест и СвеТЛОст. Тло је материја па тако и свеТЛО! А може и обрнуто. Моја свест је способна да озрачи мисао и материјализује је ако је за то способна - за сада само посредно.
Индивидуалне свести могу да имају исту или различиту таласну дужину.
Укрштањем две или више индивидуалних свести, ако су у стању да успоставе контакт, настаје интелектуални холограм - тродимензијална слика коју је могуће посредним путем посматрати и материјализовати.
Дискусија је покушај да се усагласе таласне дужине и постигне интелектуални холограм - најчешће безуспешно. Индукциони мотор који је Тесла замислио и за који је био сигуран да ће радити је у његовом мозгу био интелектуални холограм, за њега толико стваран да се уопште није разликовао од материјализованог.
СВЕСТ ЗРАЧИ!
Ми знамо да сунце, уранијум, ватра зраче и какве је врсте то зрачење. Ако свест зрачи - каквог је облика њено зрачење? Да ли моја свест може да озрачи друго биће и да ли може на неки начин да утиче на њега?
----------Мисао-------Наум-----------Смисао------------------
Свест><Сензација><информација><материјализација><Самосвест
-----------Ум---------Замисао----------Изум-------------------
Прва дуалност недељиве свести настаје њеном деобом на ум и мисао који се у истом тренутку претварају у сада опет недељиву сензацију. Свест постаје сензација, остаје иста али је ипак могуће наслутити њену промену.
Друга дуалност се следећег тренутка наставља, сензација се дели на наум и замисао да би се они одмах сјединили и претворили у информацију. Сад је већ лакше назрети промену свести која води у следећу дуалност.
Последња дуалност води до изума и смисла који коначно доводе до материјализације свести. На тај начин свест постиже свој циљ јер само кроз телесност може стећи самосвест.
Очигледно је да свест зна шта хоће и колико може. Ако претпоставимо да је свет проистекао из свести, да је свет материјализована свест, у том случају свест је старија од света. Ова тврдња неизоставно постаје извор бескрајне и бесплодне полемике шта је од чега настало - свет од свести или свест од света што подсећа на полемику о јајету и кокоши. Због тога је неопходно избећи је. Како то извести?
За разлику од света који настаје, траје и на крају нестаје, свест не настаје већ вечно траје, па зато никада нећемо сазнати шта је. Из ове тврдње врло лако можемо извести закључак: Од вечног може настати коначно али никада од коначног вечно. Ова тврдња или још боље теорија, ако је тачна, може бити први аргумент у корист претпоставке да је свет настао од свести и није ништа друго до делотворна свест за разлику од свести у стању мировања.
Свест је свемирско стање мировања а свет то исто али сада претворен у космички процес.
Свест као непокретан покретач јесте духовна, а свет материјална конпонента истог.
Свест је мир који је владао пре него што га је нешто покренуло. У свету влада немир и сећање на Свемир који је био извориште свега.
Свест је мудрост а свет мудрац који је у стању да реализује мисли и жеље свести.
Свест је дух а свет продухољено тело. Једино на тај начин је могуће схватити и објаснити настанак човека у њему. Боље рећи, проистекао је из ње па се зато налази изван Свесвести. Он мора да схвати да је и поред тога што се налази у свету није његов интегрални део па зато жели да се врати тамо одекле је потекао.
Живот и свест су комплементарни. Живот није свестан а свест није жива. Оживотворена свест је у исто време просветљен живот. Незамисливи су као раздвојени делови јер чине нераздвојну целину. Издвојимо ли део свести да би је посматрали, она се у истом тренутку претвара у живо(т).
Свест је полазиште и извориште свега. Свест је неисцрпан извор себе саме од које настају дух и ум, од духа и ума разум, а од разума воља и жеља да би на крају (почетку), од воље и жеље настала мисао која је у стању да оживотвори саму себе.
Крајњи циљ свести је њено осмишљавање уз помоћ прве мисли рођене у њој самој. До тада свест је заробљена у безвременском стању мировања, несвесна сама себе и властитог постојања.
Рађањем прве мисли, у свести се буди жеља за стицањем знања и стварањем. Да би то постигла, морала је да изван себе створи погодан инструмент да јој оствари властите замисли. Тај инструмент није нико други до човек!
Мисао - живот без тела, ствара тело без живота, и улази у њега.
Овде се крије прво право питање које је свест поставила себи самој а које и ми понављамо, и успемо ли да пронађемо одговор, најзад ћемо сазнати како је све настало, које су то сила која је све покренуле и тачно време када је све почело.
Однос свести према свету је аналоган односу кинопројектора према платну на које он пројектује властити садржај. Једино пројекцијом свести на материјални део света могуће је нешто сазнати о његовој структури и законима који њиме управљају. Закључци могу бити различити али само један је исправан а можда су сва три исправна зависно из ког угла га посматрамо:
1. Свет је мртав и објашњив.
2. Свет је жив и необјашњив.
3. Свет је жив и објашњив.
СВЕСТ ЈЕ ИЗВОР КОСМОСА
ЧОВЕК ЈЕ ИЗВОР СВЕСТИ
Директна комуникација индивидуалне свести са космичком свешћу води размени знања, тако што ми примамо од свеобухватне ризнице знања само ситне делове, а предајемо назад искуствено.
Ако се ми налазимо изван космичке свести како је уопште могућа директна комуникација са њом? Узбудљиво је открити неочекиване везе тамо где их најмање очекујемо или верујемо да не могу постојати.
Зашто је могуће само повремено успоставити везу са космичком свешћу а не перманентно?
Шта нам недостаје да то учинимо?
Да ли је једини начин да се вратимо тамо одакле смо потекли успостављање перманентног контакта и на крају покушати продор назад у космичку свест.
Визелна претстава Бога је ”подземно нешто” из кога куља у вис гејзер а затим пада назад у кратер. То ”нешто” је за гејзер ”Бог” јер из њега извире. Под појмом бога подразумевамо ”Свеобухватно једно”, безгранично, бесконачно, вечно мировање, непокретан извор кретања, врхунски, перфектан, бесконачан садржај који у себи крије нешто што га тера да се покрене, делује и уобличи.
Потребан му је почетни услов па зато Бог мора да жртвује део себе одвојивши га од себе и раздвојивши га на двојство затим тројство. Новонастало се разликује од дотадашњег Бога јер се покренуло па зато истиче, извире, еманира из њега самог. Резултат еманације је узајамна повезаност Бога и свега насталог из њега.
Пре него што почне да ствара, Бог је био пасиван и примитиван, ни жив ни мртав па зато беспомоћан.
Иако немоћан, Бог успева да створи алатку уз чију помоћ он покушава да упозна самог себе. Беспомоћан је док је био сам у Свемиру, док је он био сам Свемир, док није био у стању да се покрене и окрене да погледа иза себе, док је био окружен тамом, сво време осећајући да је нешто, не знајући шта, изван времена и простора окружен ништавилом. Због тога је осећао да је и он ништа а желео је да буде нешто. Постаје оно што је створио. Ствара Човека и постаје исто што и Он.
Он јесте Човек,
Човек јесте ОН!
-------------------------------
ТРИ РЕФОРМАТОРА - Кеопс -> Исус -> Маркс
Први је био реалиста, други идеалиста, трећи материјалиста а ко или шта ће бити четврти?
Кеопса су прогласили и добровољно прихватили за бога.
Исус се самопрогласио за бога и неколицина му је поверовала.
Са марксом је ишло теже. Нељуди су га наметали људима за бога али у томе нису успели.
ВРЕМЕ ПАТЊЕ - КУЛМИНАЦИЈА ДЕКАДЕНЦИЈЕ
-------------------------------------
Богољуди могу да крену без вође који им није потребан.
Први корак ка миру
-----------------------------------
ХАОС - ЈЕСТЕ - ПОЧЕТНИ УСЛОВ
1. СВЕ У НИЧЕМУ је прастање.
2. СВЕ И НИШТА су недељива целина.
3. АПСТРАКТНА ИДЕЈА у себи крије конкретан садржај.
4. ПРАСТАЊЕ је апстрактна идеја.
ТУРБУЛЕНЦИЈА - ФРАГМЕНТАЦИЈА - ЕВАКУАЦИЈА
1. ЗАЧЕТАК је биолошка бомба са сатним механизмом способна да експлодира
2. ДЕЛОТВОРНА ТВАР способна да се организовано шири
3. ИНТЕЛЕКТУАЛНИ ОРГАНИЗАМ способан за самостално деловање.
4. УНИВЕРЗАЛНО БИЋЕ способно да комуницира и ствара
-----------------------------------
ВРХУНСКО ДОБРО - ЕСТЕТСКО САВРШЕНСТВО
Објективне особине лепог
(Садејство и дуализам)
Суштински, природно, па и уметнички, естетско савршенсто је недостижно!? Ружа има бодље, тигар очњаке а прелепа жена можда кварне зубе. Објективно гледано, лепо може бити мање или више ружно.
Условно Аморално Визијално Безусловно
Етика< > < > < > < >Естетика
Насилна Надморална Генијална Универзална
Етичко прегнуће има за циљ достигнуће естетског савршества. Без помоћи етике и естетике не можемо ни да кренемо ка том циљу. Потребан нам је модел - координатни систем који ће нам показати одакле да кренемо и правац којим ћемо да наставимо
Садејство два апстрктна појма их претвара у референтне тачке међу којима почиње нешто да се збива. Овде ту улогу играју етика и естетика које садејствују међу собом. То је постигнуто растезањем апстрактне идеје до те мере да се она поделила на два пола између којих је настао велики набој сила.
Етика је апстрактан појам, а сви апстрктни појмови су делови апстрактне идеје, тако што чим се идеја раствори у двојство, идеја постаје конкретно, динамично средство за постизање одређеног циља. Једна таква идеја мора да понуди осмишљен програм и покаже пут ка циљу коме стремимо.
Временска стрела има одређени правац који може бити спирални или кружни. Зато увек постоји опасност да се етичко прегнуће заврши враћањем на апстракцију или пад на нижи ниво ако се налазимо на вишем. Напрезањем воље и жеље осмислићемо етику и иестетику на њиховом најнижем ступњу где се можемо зауставити задовољни постигнутим или наставити даље.
Условно - насилна етика се налази на најнижем нивоу и условљена је применом насиља па је зато таква етика бестијална и одвратна. То је етика зверињака у коме су људи звери и владају се по закону џунгле. Геноцидалност је главна одлика етике на овом нивоу.
Аморално - Надморална етика је проистекла из предходног, најнижег нивоа направивши један спирални заокрет навише.Рађање свести о вишим вредностима ствара потребу насилног наметања правила и закона који се морају поштовати и строге казне за њихово непоштовање.
Да би до њега дошли, прегнуће морамо поделити на вољу и жељу да би на тај начин стекли моћ самосталног деловања.
----------Воља------------
Прегнуће--------Достигнуће
----------Жеља------------
Универзално је морално
Морално је универзално
----- -Условно --- -Аморално ----Визијално ---Безусловно---------
Етика->зверска----->људска---->надљудска-->божанска->Естетика
------Бестијална --Надморална---Генијална--- Универзална--------
----------Vоlja-------------------Prostor-------------------Turbulencija-------------
UM<----------> Namera <-------------> Zamisao< -------------------->Razum
---------Želja--------------------Vreme------------------------Haos-------------------
..........................V0lja .........................Prostor.........................Turbulencija............
Свест..........<----------> Namera <-------------> Zamisao< ------------------>Zivot
.........................Želja..........................Vreme...............................Haos.....................
ТЕОРИЈА СПОЗНАЈЕ
-------------------Мисао---------------Наум---------------------Смисао--------------------------
НЕЗНАЊЕ->сензација--->мистификација--->информација--->СПОЗНАЊЕ
---------------------Ум-----------------Замисао-------------------Изум-----------------------------
--------------Misao---------------Naum---------------Smisao------------------------------ свест->senzacija<-->Mistifikacija<-->informacija<->materijalizacija
---------------Um----------------Zamisao--------------Izum---------------------------------
Svest je polazna stanica i razlaže se na misao i um - plus i minus.
Senzacija je varnica koja nastaje ponovnim dodirom misli i uma.
Stvoreni naboj i njegovo pražnjenje je sposoban da naumi i zamisli
Naum i zamisli su toliko fantastični da liče na mistifikaciju.
Oslobođena mutnog taloga, mistifikacija se deli na izum i smisao.
Na kraju, svest dobija neophodnu informaciju
РЕЛАТИВИТЕТ ЈЕ НЕПРОЗИРАН ЗАСТОР КОЈИ СПРЕЧАВА ЧОВЕКА ДА ГЛЕДА КРОЗ ПРОЗОР ВЕЧНОСТИ
минхен 2-6-74
Велика синтеза
СТАЊЕ - ПАСИВНОСТ - НИШТА
1. Све у ничему је прастање.
2. Све и ништа су недељива целина.
3. Апстрактна идејa у себи крије конкретан садржај.
4. Прастање је апстрактна идеја.
ПРОЦЕС - АКТИВНОСТ - СВЕ
1. Зачетак је биолошка бомба способна да експлодира.
2. Делотворна твар способна да се организовано шири.
3. Интелектуолни организам способан да самостално делује.
4. Универтално биће способно да комуницира.
Најзад смо на НАДпочетку.
Ако космички закони важе за СВЕ, значи да важе и за ЈЕДНО. А пошто први космички закон гласи да ни једна хомогена структура не може да буде перманентно недељива, значи да и недељиво (све)ЈЕДНО мора да се подели.
СВЕ И НИШТА
Све у ничему......Делотворна твар.......Апстрактна идеја....Универзало биће
.......Зачетак...........Све и ништа..............Организам...............Прастање
--------------------
СВЕСТ ЈЕ ПЕРПЕТУМ МОБИЛЕ
Свест је део нас
Свест је и изван нас
Свест се не креће
Свест све покреће…
(нешто слично можемо рећи и за време)
СвеМирна и индивидуална свест су непокретни покретачи који покрећу све што постоји. Свест која увек мирује је Перпетум мобиле. Потребан је огроман интелектуални напор да би се схватио овај парадокс.
Свест као таква је безкорисна ако је блокирана
-------------------
ТЕОРИЈА О ЖИВОТУ
Креација и еволуција су комплементарни
Ако ти je извориште свет(л)ост
просветићеш се.
Ако кренеш ка свет(л)ости
вратићеш си се у вечност
Многовековни осећај безизлазности и безпомоћности је присиљавао човека да ствара затворене системе око једне једине референсне тачке. У таквом систему је тражио сигурност и извесност јер му је тада било лакше да се у њима оријентише и брани. Далеко је лакше нацртати координатни систем када имамо посла са статичном и ограниченом системом који је вештачки створен и одвојен теoретским оквиром од окружења које није обухваћено том истом теоријом да би га лакше апстраховали и на крају заборавили његово постојање. Грешка је у томе што се прво црта карта а затим се покушава обликовање терена око једне једине референсне тачке. Раст модела је стабилан и под контролом али чим досегне максималан ниво развоја, систем губи кохезију и неконтролисано се распада. То стога што је референсна тачка имагинарна јер не постоји. Било би сасвим другачије када би после распада система преживело једно чврсто језгро. једино тада би било могуће говорити о постојању чврсте референсне тачке. То значи да у системима који је немају све релативизирано све док је у оптицају.
Уз помоћ ”науке”, тријуфовали смо у двадесетом веку. Продрли смо најдаље и најдубље, далеко више него уз помоћ алхемије. Нашли смо се на самом хоризонту спознаје. Закорачили смо у нови век и не знамо како даље.Теорије и модели који су нас довде довели су истрошени, а без нових се плашимо да приђемо још ближе и погледамо шта се иза хоризонта крије. Не знамо да ли су пред нама нови изазови - наука у правом смислу те речи, ни да ли имамо довољно снаге и храбрости да јој се приближимо. Пред нама је нов почетак. Још увек нас обузима исти онај страх који су осећали и стари грци приближивши се Гибралтарским вратима док тежимо да направимо нови скок у непознато. Они, да ће пасти у провалију, за коју су касније спознали да не постоји, док сада многи од нас верују да се једна слична провалија налази испред нас несвесни да се она налази у нама.
СНАГА И МОЋ
Физичари, опијени хибрисом, желели су да формулишу теорију о свему. Покушавали су да обједине гравитацију са слабим и јаким силама, вероватно са релативним, заборвивиши при том најсуптилнију, на први поглед најслабију силу, слабију од гравитационе ако је меримо користећи се научним мерилима: енергију УМА, најмоћнију од свих постојећих, која се налази на хијерархиском врху свих сила. Затровани скепсом и песимизмом нису успели да се докопају светог грала јер оно што су покушали да формулишу је била теорија дела нечега али никако и свега. Нису успели да објасне како је све почело и како ће се завршити. Причали су нам да је од нечега, не знајући чега, настало нешто, а да нису знали шта?! Крај века, човек је дочекао несигуран у вредност свега што је до тада постигао.
Бог, Тао, Свемир, Мисао, Нешто у Нечему је незамислив, непојмљив и неописив. Али, његова замисао, његов Смисао, производ проистекао из њега самог итекако је схватљив и опипљив. Једна од осмишљености проистекла из замисли дела свеопште мисли није ништа друго до ми сами.
Ми јесмо Нешто, ту где смо у Свему. Ми то осећамо и зачуђени, питамо се ко смо, где смо, шта смо и куда ћемо. Верујемо да Бог има одговоре на сва питања и покушавамо да их добијемо од њега. Пиљећи у небо, хиљадама година молили смо Промисао за одговоре који су увек били исти - МУК! Кад потражимо одговор у нама самима, одговор ће бити - ми смо ТО! Овај одговор рађа хиљаду нових питања на која смо дужни сами да одговоримо. Свемир је обавио свој део посла, створио је нас, остало је наша брига. Велика! Шта је ТО што смо ми, и што личи на Бога?
Спознаја о свему је визија o Свемиру, Универзуму, Космосу, приближавање Богу и Човеку. Дужна је да нас одведе до прага живота, до математичке формуле. Биолошка енергија је вишег ранга од електро-магнетозама и гравитације па зато морамо да конструишемо модел који ће надоградити недовршен МИЛЕВИН, желимо ли да обавимо посао до краја. Тај модел мора да дозволи могућност непосредне материјализације интелектуалне енергије и анихилацију материје без губитка њеног основног устројства…
СТАРТ
Не постоје генији, не постоје генијалне идеје, истина је јасна, једноставна и лако схватљива.
Потрага за извором Нила није ништа друго до метафора трагања за извором живота. Пола пута је пређено кад стигенемо на његов извор и откријемо да је хаотичан. Ако се ту зауставимо и вратимо назад не погледавши шта се налази лево од њега, нисмо обавили цео посао. Открити резервоар који га напаја и скривени поредак који у њему влада је неопходан ако желимо да стекнемо комплетну слику.
То је Викторијино језеро као метафора за непокретно и безвремено ”Ништа”. Кад схватимо суштину ”Ничега”, да ли је то нешто, почетни пулс, живо или само животворно, обавили смо други део пута.
ДРУГИ СТАРТ
Кренувши од извора низводно ми стартујемо по други пут а стижемо на циљ до мора у које Нил утиче. Спознавши монотурбулентну структуру праживотног тока спремни смо за узлет.
ТРЕЋИ СТАРТ
У мору, вода нила се испарава, ствара облаке и враћа се на почетак. Пуни Језеро водом и Нил се поново рађа. Човеков узлет је почетак Велике Авантуре. Повратак у његову прошлост!
Безбожна теорија се примиче Богу/извору а Побожна теорија креће од Бога/извора. Присталице прве не верују у свеприсутност Бога али ће се на крају сви њихови интелектуални напори избистрити уз помоћ интуиције којој нису придавали никакву врдност и натерати да признају Његово постојање. Теисти, који се држе Побожне теорије ће, ослонивши се на властити интелект успети да се извуку из његовог загрљаја. На тај начин ће теисти и атеисти на крају наћи заједнички језик и почети да сарађују.
Обавиће се подела посла па ће се први бавити левом станом од хаоса а друга десном страном, Први дадокуче шта је ”неживо” а други живо. Биће изненађени кад открију да су плодови њихових напора комплементарни. Свеобухватна Теорија мора да објасни овај парадокс. Мора да докаже општу свеживост! Најзад ћемо доказати да се налазимо у интегралном а не у дуалном свету.
-------стављено на форум 8 - 2 -13
Ово што пишем је радна верзија, јако скраћена и недовршена, коју сам овде ставио са намером да заинтересујем и окупим групу самостално мислећих људи различитих профила са којима би било могуће узпоставити контакт и креативну сарадњу. До сада је резултат раван нули…али…идемо даље.
БОГ НИЈЕ МРТАВ - БОГ УМИРЕ СВАКИ ДАН
Лако је пасиван верник бити
док будно сањаш о рајској башти
и молиш се Богу да ти поклони
истину да шљашти у твојој машти
Од Бога до Хаоса
"ПОБОЖНА ТЕОРИЈА" је дужна да разоткрије скривен поредак, објасни неописивост СВЕГА, буђење Духа , први фазни прелаз и почетак креативног процеса у средини у којој се ништа не ствара јер се у њој ништа не догађа нити креће, осим јављања жеље и замисли да се нешто покрене и створи.
"БЕЗБОЖА ТЕОРИЈА" мора да објасни настанак НЕЧЕГА од НИЧЕГА - од непокретног покретно, невидљивог видљиво, неопипљивог опипљиво, неописивог описиво и почетак еволуције.
--------Стављено 10-2-13 0,20 мин.
Сврха ове скице није покушај да да одговор на било које од питања, већ само да заголица и стимулише креативну жицу неких од вас.
ХАОС - ПОКРЕТАЊЕ
Без одлагања мораш кренути смело
кренувши полако, затим све брже
оснажи пре тога своје нејако тело
да га огањ пакла подло не спржи
СВЕЖИВОТНА ТЕОРИЈА - Коначни прескок
Разоткривање поредака - завршетак еволуције
Побуна интелекта -Турбуленција - трећи фазни
Ова теорија мора да опише динамику ДЕЛА нечега кроз нешто, и његову материјализацију а потом анихилацију.
ПРЕСКОК У НЕПОЗНАТО
Пролаз кроз мала врата -Узлетање
на ободу два система
нешто чудно ту се јави
појавила се теорема
да научно Бога слави
Теорија о Животу мора да објасни живот до најситнијих детаља. Модели Коначне Теорије су дужни да створе услове за непосредну ”материјализацију” материјалног и енергије ослобођене из материјалног. Свеживотна теорија мора да објасни шта је то надахнуће, удахнуће издахнуће.
--------------Додато на Елиту 10-2-13
Мисли и време мирују
и посматрају паћење деце своје.
Децу која су на путу
која се губе
и која се моле.
У даљини, планина
без врха их чека.
А први који који ка подножју хита
у руци сунце носи.
Сребрна нит коју прати,
тачку која се вечито креће,
брже и брже ка хоризонту,
ка вечности која се негде крије.
Сви је упорно прате
јер можда ка циљу води.
Можда се и циљ креће,
а креће се јер се он увек губи
онима које снага изда
што стадоше на пола пута
са вапајем у мрклој ноћи.
Pre nego sto je poceo da stvara, Bog je bio pasivan i primitivan, nemocan, bezgranicno ogranicen , ni mrtav ni ziv jer je umirao svaki dan.
Tako nemoćan, Bog stvara čoveka - alatku uz čiju pomomoć On pokušava da upozna sebe. Bespomoćan je dok je sam u Svemiru, dok je On sam Svemir, dok nije u stanju da se pokrene i okrene da pogleda iza sebe, dok je okružen tamom, svo vreme osećajući da je ništavilo, On jeСТЕ ništa a kad to shvati stvoriće Nešto, stvoriće čoveka - postaće čovek.
----------стављену 10-2-13 19:00
У свом изворном облику Бог није способан да било шта учини. Он није у стању ни да мисли. Сам по себи је потпуно немоћан па му је потребан помоћник којег он ствара од дела себе, у себи, због себе, за себе.
БОГ јесте (или) животворан - животворност
Бог јесте (или) вечно стање мировања и извор непресталног настајања.
Бог јесте (или) умотворност али не и делотворност
Бог јесте (или) пасиван и примитиван - сам по себи немоћан.
Бог јесте (или) немоћан да било шта постигне без човекове помоћи.
Бог јесте (или) делотворност и ништа друго.
Бог јесте (или) Све и Ништа у исто време.
Бог јесте (или) предуслов који омогућује настанак свега
Бог јесте (или) апстрактна идеја.
Бог јесте (или) апсолутни закон.
Бог јесте (или) са обе стране хаоса у различитим облицима.
Бог јесте (или) неук научник.
Бог јесте (или) немоћан и свемоћан
Бог јесте (или) перверзан садист
Бог јесте (или) егоист и алтруист
Бог јесте (или) сан и кошмар
ПРВИ БОЖЈИ ЗАКОН
(закон почетног услова - настанка материјалног )
НИ ЈЕДНА СТАТИЧНА, ХОМОГЕНА ЦЕЛИНА НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ ЗА УВЕК НЕДЕЉИВА И МИРУЈЕ, ВЕЋ МОРА ДА СЕ ПОКРЕНЕ И ФРАГМЕНТИРА.
(Извор свих динамичних система су статични, а заједно чине недељиву целину).
----------
МИРОВАЊЕ ЈЕ ПРИСУСТВО ЛАТЕНТНОГ НЕРЕДА У РЕДУ
Одсуство нерада у било ком систему не значи да у њему влада ред. Мировање има за последицу стварање напетости која расте или опада и мoже изазвати неред у реду...
--------НА ЕЛИТИ 12-2-13 11:40
ПРВИ БЕЗБОЖНИ ЗАКОН
(закон биолошког настанка)
НИ ЈЕДАН ФРАГМЕНТИРАН СИСТЕМ НЕ МОЖЕ СВЕ ВИШЕ ДА СЕ ДЕЛИ, ВЕЋ ПРЕ ИЛИ КАСНИЈЕ МОРА ДА СЕ РЕИНТЕГРИШЕ- ЕВОЛУИРА
Кад кажем Безбожни закон, не тврдим да тај закон није настао његовом вољом и поред тога што је Бог изгубио делимично, или сав утицај на даљњи процес (пре)стварања његовог еманата.
Овде само престаје активна улога Бога, и он постаје посматрач, препуштајући информацијама уграђеним у Еманат произтекако из њега самог да обаве свој део посла и да, условно речено, еволуција преузме од њега активну улогу...
--------на Елити 12-2-13 18:00 сати
Ovaj zakon ne dozvoljava prioritetno pravo na vodstvo, umesto toga namece zakon jacega, Darvinizam u najprimitivnijoj formi. Zabranjuje istupanje iz stroja, komuniciranje i samostalno delovaje. Ovaj zakon stvara uslove za brz kvantitativni rast pa je zbog toga neophodan.
Раст напетости=>Хаос
----------
Два проблема који се налазе на врху листе приоритета које наука покушава да реши су Хаос и Турбуленција.
Хаос је додирна тачка система на врхунцу развоја и новог система у настајању, где се ствара велика напетост и где настаје фазни прелаз из првог система у други. Проток информација је једносмеран и могућ само слева на десно.
Већ сам поменуо Викторијино језеро и Нил. Катаракти - буран пробој воде из језера одакле почиње ток Нила. Овде је језеро метафора за статичан - развијен систем, Нил динамичан систем у настајању а катаракти Хаос. Овај модел нам помаже да схватимо однос између Бога и Космоса и улогу Хаосе у представи која још увек траје.
хАОС СТИМУЛИШЕ "НЕПОКРЕТНОГ ПОКРЕТАЧА" ДА ДЕЛУЈЕ
ХАОС СТВАРА НЕРЕД У РЕДУ
ХАОС ПОКРЕЋЕ И ТЕРА ЕМАНАТ ДА СЕ ПРЕСТВОРИ У ВРЕМЕ И ПРОСТОР
Наука још увек верује да је Космос настао као резултат снажне експлозије за коју не зна како и зашто се догодила. Велико Прасак сам преименовао у Несрећни Случај! Моделу који ја описујем је такође треба дати име. Предлажем: Свесна Намера…иза које се (не)крије Бог!
ХАОС ЈЕ МОТОР КОЈИ покреће и тера ВРЕМЕ да делује
ХАОС СТВАРА НЕРЕД У РЕДУ
ПОКРЕТАЊЕ ЈЕ УВЕК ХАОТИЧНО
ХАОС ЈЕ ИЗВОР ПЛОДОНОСНЕ ХАРМОНИЈЕ И ДИНАМИЧНЕ НАПЕТОСТИ
ХАОС СТИМУЛИШЕ "НЕПОКРЕТНОГ ПОКРЕТАЧА" ДА ДЕЛУЈЕ
-------на Елити 13-2-13 10:36 сати
ОПАДАЊЕ НАПЕТОСТИ =>ТУБУЛЕНЦИЈА
ТУРБУЛЕНЦИЈА СТВАРА РЕД У НЕРЕДУ
ПРЕСКАКАЊЕ АМБИСА
ТУРБУЛЕНЦИЈА ЈЕ (С)КРЕТАЊЕ.
ТУРБУЛЕНЦИЈА ЈЕ НАСТАЈАЊЕ РЕДА У НЕРЕДУ све ДОК СЕ поКРЕЋЕ
СПОРО КРЕТАЊЕ КРАТКИМ КОРАЦИМА
СПОРО КРЕТАЊЕ ДУГИМ КОРАЦИМА
СПОРО КРЕТАЊЕ ЈЕ МОНОТУРБУЛЕНТНО И МОГУЋЕ ЈЕ САМО У ЗАТВОРЕНИМ СИСТЕМИМА
МУЛТИТУРБУЛЕНЦИЈА ВАЖИ ИСТО ТАКО ЗА ОТВОРЕНЕ, брзе СИСТЕМЕ СТИМ ШТО МЕЊА ПРАВАЦ КРЕТАЊА ЗA 180 СТЕПЕНИ И УБРЗАВА ДО БРЗИНЕ СВЕТЛОСТИ КОЈА ЈЕ ТАКОЂЕ СПОРА
(ПО)КРЕТАЊЕ ЈЕ ЗРАЧЕЊЕ
МЕХАНИЧКО КРЕТАЊЕ ЈЕ ИЛУЗИЈА
Ја се не крећем
све у мени се креће
Ја сам кретање - зрачим
Да све зрачи а ништа се не креће је тешко сварљива тврдња, наравно ако је тачна, па је потребно то и објаснити. То ћемо најлакше постићи ако посматрамо сунце које зрачи из себе, озрачује себе и и све око себе...
Распад било ког статичног система на две компоненте чини да једна од њих почиње да се креће (активира) у односу на другу која остаје непокретна (пасивна) па на тај начин постаје подлога која омогућује кретање другог дела који се покрнуо.
1. Извор кретања, само кретање и подлога која омогућује кретање чине недељиву целину.
2. Кретање је могуће једино ако постоји објекат који се креће,подлога по којој се објекат креће, референсне тачке које омогућују посматрање кретања и на крају посматрач који то кретање региструје.
3. Посматрач може бити то што јесте једино ако се налази у систему различитом од система у коме се одвија кретање а које он посматра и мери.
4. У затвореним системима је могуће једино релативно кретање што није ништа друго до присилно мировање за разлику од отворених система где је могуће кретати се али и мировати. Присуство посматрача у коме се догађа кретање га чини релативним.
Да ли постоји само једна врста кретања или их има више? Да ли кретање линеарно, кружно или спирално? Каква је разлика између тврдње: ”Ја се крећем” и ”Ја сам кретање”? Каква је разлика између фиктивног и репродуктивног кретања?
Ако се ја крећем, крећем се у односу на једну чврсту референтну тачку, док, ако сам ја кртање, референтна тачка је у мени, креће се заједно са мном, па ме непрестано прати. Шта сам ја? Кретање, што значи да нисам ни субјекат ни објекат, или сам субјекат који се креће у односу на нешто, па зато морам да сазнам шта је то? Референтна тачка, кретање и ја само недељива целина.
Зависно од перспективе из које посматрамо, кретање може бити апсолутно и релативно или или објективно и репродуктивно. Све четири врсте кретања не могу се дешавати на истом месту и у исто време. Боље рећи први пар кретања може бити замењен другим паром. Нема сумње да је први пар истрошена заблуда, дешава су у затвореним системима, па је неопходно заменити га другим паром који се дешава у отвореним системима.
ОД ИЗВОРА ТРИ ПУТИЋА ВОДЕ ИСТОМ ЦИЉУ
Интуитивна слутња, интелектуална смутња и авантуристичка лутња нас незадрживо воде према циљу. То нас тера да маштамо, натуцамо и смуцамо се неби ли схватили и осмислили властито постојање. Ма шта је боље но ништа. Машта је неопходна да би од некуд кренули. Покретање само по себи је неопходно не би ли некуда стигли. Мање или више осмишљено, кретање нас увек може одвести до неког од циљева било какви они били и увек су вредни уложеног напора.
ЗАТВОРЕН ПУТ
(космички пут)
”Велика Празнина није ништа друго до саздана од Чи. Чи не
може ништа друго до да се згусне и створи све постојеће.
Постојеће не може ништа друго до да се расплине и поново
претвори у Велику Празнину.
Када се Чи згусне његова опипљивост је очигледна. Тада је
уобличено све што је настало од ”ничега” и постало ”нешто”.
Када се Чи расплине, његова видљивост више није очигледна
а све опипљиво нестаје. Кад се Чи згусне можемо ли тврдити
било шта друго до да је згушњавае пролазна појава? Али кад
се Чи расплине и нестане, да ли грешимо ако тврдимо да Чи
не постоји".
кинеска мудрост
У Уму све настаје, од Ума све постаје, из Ума је све кренуло
Ум је све покренуо. Пре него што је Ум кренуо, ништа се није
кретало, пре него што је од Ума ишта настало, ништа није
постојало. Ако је Ум вечно трајање, Свет је непрекидно настајање.
Моје мудровање
У космосу постоје саме две чврсте референтне тачке: Прва је стварна а друга имагинарна. Прва је статична а друга динамична. Стварна је стартна а имагинарна циљна за које не знамо где се налази у ”времену и простору” осим претпоставке да постоје. Пређени пут од прве до друге је сачињен од низа међуциљева који нам могу помоћи да одредимо правац даљњег кретања ако пре тога нисмо залутали.
НА ПОЧЕТКУ БЕЈАШЕ ЗАБЛУДА (знак једнакости)
Исправно: ...Јесте... - није исто што и...једнако
Једност није што и Једнако
”Велика Заблуда” је настала и прати нас од самог почетка. Важи као основни принцип за који верујемо да је апсолутно истинит па нам зато ни једног тренутка не пада на памет да посумљамо у њену исправност. Зато не можемо знати како она гласи и како изгледа. Највероватније поседује неисцрпни потенцијал, и ако је то тачно, ”Велика Заблуда” наставља да буде извор истина и поред њеног разоткривања за разлику од ”малих истина” које претворивши се у заблуде постају неупотребљиве и бескорисне.
Разобличавањем заблуде стварамо предуслове за рађање нових истина. Заблуда, која је пре тога била садржајна, остаје као празна пупа из које је излетео лептир. Тешко је схватити да је заблуда извор истине али не и истина сама. Због тога је недопустиво ставити знак једнакости између заблуде и истине па је зато потребно пронаћи симбол који је могуће ставити међу њима. Нема суње са је то Хаос. Заблуда није исто - једнако што и истина. Заблуда ЈЕСТЕ истина. ЈЕСТЕ означава динамичну променљивост делова међу којима се налази, док знак једнакости означава непроменљиво стање.
Ако је то тачно, хаос је ново математчко оруђе које одређује шта нешто заиста јесте у односу на оно од чега је настало уместо да изједначује два ентитета што знак једнакости покушава да чини. Истина није исто што и заблуда, заблуда јесте истина у повоју, без обзира што то још увек није све док је заблуда. Али, она се неизоставно претвара у истину па зато јесте и то.
Разоткривањем "ВЕЛИКЕ ЗАБЛУДЕ" откриће нам се истина у пуном сјају, добићемо одговоре на сва неопходна питања, то ће бити почетак "ВЕЛИКЕ АВАНТУРЕ".
ПОЧЕТАК СВЕГА ЈЕ ЕРУПЦИЈА ИЗ ”НИЧЕГА”
Није важна истина већ пут према њој. Ми још увек не знамо да ли истина мирује или се креће испред нас. Да ли се налази у нама или изван нас. Ако је у нама, довољмо је бити, ако је испред нас, довољно је пратити је. Само будала покушава да достигне и престигне истину, а луд да је поседује.
ВЕЛИКА СИНТЕЗА
СТАЊЕ - ПАСИВНОСТ - НИШТА
1. Све у ничему је прастање.
2. Све и ништа су недељива целина.
3. Апстрактна идејa у себи крије конкретан садржај.
4. Прастање је апстрактна идеја.
ПРОЦЕС - АКТИВНОСТ - СВЕ
1. Зачетак је биолошка бомба способна да експлодира.
2. Делотворна твар способна да се организовано шири.
3. Жив организам способан да се репродукује.
4. Универзално биће способно да комуницира.
А шта је ово?
Све у ничему Дел. твар Апста.идеја Универз. биће
>< >< ><
Зачетак Све или ништа Организам Прастање
"БОГОВИ" НАМ НИСУ ПОТРЕБНИ
Привид прерушен у истину
Апсолутна истина не постоји
Апсолут је(сте) истина
Апсолут ствара Хаос
Истина је хаотична
-------------------------------------------------
Начела челника
(Кодекс деце сунца)
3. Храбри имају право првенства.
4. Себични заслужују казну.
8. Илузија извојевана борбом је наметнута од стране борбе - отета илузија, Добитак није плод слободног избора.
9. Монопол спречава претварање мисли у дело.
10. Страх држи монопол у својим рукама.
11. Победити страх значи решити проблем.
12. Мислити слободно - мислити за награду.
13. Недостојно је прихватити награду из туђе руке.
15. Претварање властите мисли у дело је награда сама по себи.
16. Човече, страх је терет! Где ти је храброст?
38. Човек не може да поседује истину јер она није његова.
39. Прихватити истину као коначну, добровољно или под притиском, значи потпуно ограничити могућност њене репродукције.
Репродуктивна истина проналази саму себе без наше свесне воље.
Не трагати за истином већ стварати услове не би ли убрзали процес њеног (само)откровења.
41. Истина се креће ако постоји, док постоји.
42. Будућност се не оговара већ се ствара.
43. Неопходна је демистификација истине да би се објаснила.
44. Човек мора да схвати властите лажи.
45. Човек има право да се боји једино самог себе. Његова дужност је да према људима увек показује конструктивну храброст и спремност на сарадњу без претходних преговора који су неморални.
59. Сви људи имају право на снове и њихове плодове.
Човеково право је да сања а дужност да те снове реализује, а остварено дело задржи за себе или подели са другима.
61. Снови наметнути под притиском су убиствени.
------------------------------------------------------------
ПРЕ ИЛИ КАСНИЈЕ, СВАКА ЕЛИТА СЕ ПРЕТВАРА У ПАРАЗИТА
Коперникански обрт је неизбежан
Припрема за старт
Сунце је у мојој руци
Прошлост, садашњост и будућност стварају такву збрку у нашим главама која нас спречава да схватимо где се налазимо, одакле смо кренули и камо смо се упутили. Потребно је увести малао реда који би нам помогао да се оријентишемо у односу на наше окружење.
Треба прво одговорити на питање да ли се ми налазимо у просторно - временском континууму и да ли смо на путу који нас води изван њега.
-------------------------------------------------------
Чекају нас надљудски напори
Уклонићемо тринаести километар!
ТЕОРИЈА ТУРБУЛЕНЦИЈЕ
1. Увек, тамо где се дотичу статични системи и хаос настаје турбуленција.
2. Сви динамични системи су без изузетка турбулентни.
3. Хаос може да буде извор само монотурбулентним кретања.
4. Сви индивидуални системи теже да буду мултитурбулентни - аутономни, бурни.
...Моно турбулентни системи, пошто достигну максимални домет крећући се све спорије, на крају се заустављају и тако постају поново нестабилни. Излажу се превеликом напрезању и распадају се на велики број мањих система. На тај начин они постају мулти турбулентни системи и мењају правац кретања за 180 %. Веременска стрела се креће у супротном правцу.
УЗЛАЗНИ ХАОС - ХАОС НАВИШЕ ПОКУШАТИ ОБЈАСНИТИ. КАКО???
Без спознаје о томе шта су хаос и турбуленција ми никада нећемо успети да изађемо из круга.
------------------------------------------------------------
Дванаест ослобођених
Анихилација или хлађење
утопија или ентропија
Препород
Истина се не изговара већ се ствара
------------------------------------------------------------
МИЛЕВИНА огрлица
Налазимо се у свету изван прошлости
Први корак на путу ка будућности
Прошлост је могуће сустићи и престићи
Ступивши у прошлост ми се крећемо њеном брзином
Кренувши у истом правцу са њом, ми се можемо кретати брже од прошлости
Све док мирујемо, истина ће нам се губити из вида
Материјализација материјалног и енергије ослобођене из материјалног...
-------------------------------------------------------
ПУТ ВОДИ КРОЗ СУНЦЕ
Кад сунце буде испод нас
Старт је изнад земље
--------------------------------------------------------------
СВЕСТ И СВЕТ
(Дух и тело)
Свест је у вечној заблуди
Заблуда је суштина вечности
Вечно није исто што и свесно
Свесно није исто што и живо
Свест је вечна
Живост је човечна
Од вечног настаје живо
Од човечног настаје живот
-------------------------------
Неизрециво, неописиво и незамисливо ЈЕДНО је Свест!
Изрециво, описиво и замисливо ДВОЈСТВО је Свет
-----------------------------------
Свест је недељива и поред тога што се непрестано дели јер њена подељеност траје толико кратко да то не утиче на њену недељивост. Ово неодољиво потсећа на зрачење светла које је једног тренутка честица а следећег талас. Разлог томе је што и свест ЗРАЧИ!
Српски језик је чудо. Треба обратити пажњу на сличност речи Свест и СвеТЛОст. Тло је материја па тако и свеТЛО! А може и обрнуто. Моја свест је способна да озрачи мисао и материјализује је ако је за то способна - за сада само посредно.
Индивидуалне свести могу да имају исту или различиту таласну дужину.
Укрштањем две или више индивидуалних свести, ако су у стању да успоставе контакт, настаје интелектуални холограм - тродимензијална слика коју је могуће посредним путем посматрати и материјализовати.
Дискусија је покушај да се усагласе таласне дужине и постигне интелектуални холограм - најчешће безуспешно. Индукциони мотор који је Тесла замислио и за који је био сигуран да ће радити је у његовом мозгу био интелектуални холограм, за њега толико стваран да се уопште није разликовао од материјализованог.
СВЕСТ ЗРАЧИ!
Ми знамо да сунце, уранијум, ватра зраче и какве је врсте то зрачење. Ако свест зрачи - каквог је облика њено зрачење? Да ли моја свест може да озрачи друго биће и да ли може на неки начин да утиче на њега?
----------Мисао-------Наум-----------Смисао------------------
Свест><Сензација><информација><материјализација><Самосвест
-----------Ум---------Замисао----------Изум-------------------
Прва дуалност недељиве свести настаје њеном деобом на ум и мисао који се у истом тренутку претварају у сада опет недељиву сензацију. Свест постаје сензација, остаје иста али је ипак могуће наслутити њену промену.
Друга дуалност се следећег тренутка наставља, сензација се дели на наум и замисао да би се они одмах сјединили и претворили у информацију. Сад је већ лакше назрети промену свести која води у следећу дуалност.
Последња дуалност води до изума и смисла који коначно доводе до материјализације свести. На тај начин свест постиже свој циљ јер само кроз телесност може стећи самосвест.
Очигледно је да свест зна шта хоће и колико може. Ако претпоставимо да је свет проистекао из свести, да је свет материјализована свест, у том случају свест је старија од света. Ова тврдња неизоставно постаје извор бескрајне и бесплодне полемике шта је од чега настало - свет од свести или свест од света што подсећа на полемику о јајету и кокоши. Због тога је неопходно избећи је. Како то извести?
За разлику од света који настаје, траје и на крају нестаје, свест не настаје већ вечно траје, па зато никада нећемо сазнати шта је. Из ове тврдње врло лако можемо извести закључак: Од вечног може настати коначно али никада од коначног вечно. Ова тврдња или још боље теорија, ако је тачна, може бити први аргумент у корист претпоставке да је свет настао од свести и није ништа друго до делотворна свест за разлику од свести у стању мировања.
Свест је свемирско стање мировања а свет то исто али сада претворен у космички процес.
Свест као непокретан покретач јесте духовна, а свет материјална конпонента истог.
Свест је мир који је владао пре него што га је нешто покренуло. У свету влада немир и сећање на Свемир који је био извориште свега.
Свест је мудрост а свет мудрац који је у стању да реализује мисли и жеље свести.
Свест је дух а свет продухољено тело. Једино на тај начин је могуће схватити и објаснити настанак човека у њему. Боље рећи, проистекао је из ње па се зато налази изван Свесвести. Он мора да схвати да је и поред тога што се налази у свету није његов интегрални део па зато жели да се врати тамо одекле је потекао.
Живот и свест су комплементарни. Живот није свестан а свест није жива. Оживотворена свест је у исто време просветљен живот. Незамисливи су као раздвојени делови јер чине нераздвојну целину. Издвојимо ли део свести да би је посматрали, она се у истом тренутку претвара у живо(т).
Свест је полазиште и извориште свега. Свест је неисцрпан извор себе саме од које настају дух и ум, од духа и ума разум, а од разума воља и жеља да би на крају (почетку), од воље и жеље настала мисао која је у стању да оживотвори саму себе.
Крајњи циљ свести је њено осмишљавање уз помоћ прве мисли рођене у њој самој. До тада свест је заробљена у безвременском стању мировања, несвесна сама себе и властитог постојања.
Рађањем прве мисли, у свести се буди жеља за стицањем знања и стварањем. Да би то постигла, морала је да изван себе створи погодан инструмент да јој оствари властите замисли. Тај инструмент није нико други до човек!
Мисао - живот без тела, ствара тело без живота, и улази у њега.
Овде се крије прво право питање које је свест поставила себи самој а које и ми понављамо, и успемо ли да пронађемо одговор, најзад ћемо сазнати како је све настало, које су то сила која је све покренуле и тачно време када је све почело.
Однос свести према свету је аналоган односу кинопројектора према платну на које он пројектује властити садржај. Једино пројекцијом свести на материјални део света могуће је нешто сазнати о његовој структури и законима који њиме управљају. Закључци могу бити различити али само један је исправан а можда су сва три исправна зависно из ког угла га посматрамо:
1. Свет је мртав и објашњив.
2. Свет је жив и необјашњив.
3. Свет је жив и објашњив.
СВЕСТ ЈЕ ИЗВОР КОСМОСА
ЧОВЕК ЈЕ ИЗВОР СВЕСТИ
Директна комуникација индивидуалне свести са космичком свешћу води размени знања, тако што ми примамо од свеобухватне ризнице знања само ситне делове, а предајемо назад искуствено.
Ако се ми налазимо изван космичке свести како је уопште могућа директна комуникација са њом? Узбудљиво је открити неочекиване везе тамо где их најмање очекујемо или верујемо да не могу постојати.
Зашто је могуће само повремено успоставити везу са космичком свешћу а не перманентно?
Шта нам недостаје да то учинимо?
Да ли је једини начин да се вратимо тамо одакле смо потекли успостављање перманентног контакта и на крају покушати продор назад у космичку свест.
Визелна претстава Бога је ”подземно нешто” из кога куља у вис гејзер а затим пада назад у кратер. То ”нешто” је за гејзер ”Бог” јер из њега извире. Под појмом бога подразумевамо ”Свеобухватно једно”, безгранично, бесконачно, вечно мировање, непокретан извор кретања, врхунски, перфектан, бесконачан садржај који у себи крије нешто што га тера да се покрене, делује и уобличи.
Потребан му је почетни услов па зато Бог мора да жртвује део себе одвојивши га од себе и раздвојивши га на двојство затим тројство. Новонастало се разликује од дотадашњег Бога јер се покренуло па зато истиче, извире, еманира из њега самог. Резултат еманације је узајамна повезаност Бога и свега насталог из њега.
Пре него што почне да ствара, Бог је био пасиван и примитиван, ни жив ни мртав па зато беспомоћан.
Иако немоћан, Бог успева да створи алатку уз чију помоћ он покушава да упозна самог себе. Беспомоћан је док је био сам у Свемиру, док је он био сам Свемир, док није био у стању да се покрене и окрене да погледа иза себе, док је био окружен тамом, сво време осећајући да је нешто, не знајући шта, изван времена и простора окружен ништавилом. Због тога је осећао да је и он ништа а желео је да буде нешто. Постаје оно што је створио. Ствара Човека и постаје исто што и Он.
Он јесте Човек,
Човек јесте ОН!
-------------------------------
ТРИ РЕФОРМАТОРА - Кеопс -> Исус -> Маркс
Први је био реалиста, други идеалиста, трећи материјалиста а ко или шта ће бити четврти?
Кеопса су прогласили и добровољно прихватили за бога.
Исус се самопрогласио за бога и неколицина му је поверовала.
Са марксом је ишло теже. Нељуди су га наметали људима за бога али у томе нису успели.
ВРЕМЕ ПАТЊЕ - КУЛМИНАЦИЈА ДЕКАДЕНЦИЈЕ
-------------------------------------
Богољуди могу да крену без вође који им није потребан.
Први корак ка миру
-----------------------------------
ХАОС - ЈЕСТЕ - ПОЧЕТНИ УСЛОВ
1. СВЕ У НИЧЕМУ је прастање.
2. СВЕ И НИШТА су недељива целина.
3. АПСТРАКТНА ИДЕЈА у себи крије конкретан садржај.
4. ПРАСТАЊЕ је апстрактна идеја.
ТУРБУЛЕНЦИЈА - ФРАГМЕНТАЦИЈА - ЕВАКУАЦИЈА
1. ЗАЧЕТАК је биолошка бомба са сатним механизмом способна да експлодира
2. ДЕЛОТВОРНА ТВАР способна да се организовано шири
3. ИНТЕЛЕКТУАЛНИ ОРГАНИЗАМ способан за самостално деловање.
4. УНИВЕРЗАЛНО БИЋЕ способно да комуницира и ствара
-----------------------------------
ВРХУНСКО ДОБРО - ЕСТЕТСКО САВРШЕНСТВО
Објективне особине лепог
(Садејство и дуализам)
Суштински, природно, па и уметнички, естетско савршенсто је недостижно!? Ружа има бодље, тигар очњаке а прелепа жена можда кварне зубе. Објективно гледано, лепо може бити мање или више ружно.
Условно Аморално Визијално Безусловно
Етика< > < > < > < >Естетика
Насилна Надморална Генијална Универзална
Етичко прегнуће има за циљ достигнуће естетског савршества. Без помоћи етике и естетике не можемо ни да кренемо ка том циљу. Потребан нам је модел - координатни систем који ће нам показати одакле да кренемо и правац којим ћемо да наставимо
Садејство два апстрктна појма их претвара у референтне тачке међу којима почиње нешто да се збива. Овде ту улогу играју етика и естетика које садејствују међу собом. То је постигнуто растезањем апстрактне идеје до те мере да се она поделила на два пола између којих је настао велики набој сила.
Етика је апстрактан појам, а сви апстрктни појмови су делови апстрактне идеје, тако што чим се идеја раствори у двојство, идеја постаје конкретно, динамично средство за постизање одређеног циља. Једна таква идеја мора да понуди осмишљен програм и покаже пут ка циљу коме стремимо.
Временска стрела има одређени правац који може бити спирални или кружни. Зато увек постоји опасност да се етичко прегнуће заврши враћањем на апстракцију или пад на нижи ниво ако се налазимо на вишем. Напрезањем воље и жеље осмислићемо етику и иестетику на њиховом најнижем ступњу где се можемо зауставити задовољни постигнутим или наставити даље.
Условно - насилна етика се налази на најнижем нивоу и условљена је применом насиља па је зато таква етика бестијална и одвратна. То је етика зверињака у коме су људи звери и владају се по закону џунгле. Геноцидалност је главна одлика етике на овом нивоу.
Аморално - Надморална етика је проистекла из предходног, најнижег нивоа направивши један спирални заокрет навише.Рађање свести о вишим вредностима ствара потребу насилног наметања правила и закона који се морају поштовати и строге казне за њихово непоштовање.
Да би до њега дошли, прегнуће морамо поделити на вољу и жељу да би на тај начин стекли моћ самосталног деловања.
----------Воља------------
Прегнуће--------Достигнуће
----------Жеља------------
Универзално је морално
Морално је универзално
----- -Условно --- -Аморално ----Визијално ---Безусловно---------
Етика->зверска----->људска---->надљудска-->божанска->Естетика
------Бестијална --Надморална---Генијална--- Универзална--------
----------Vоlja-------------------Prostor-------------------Turbulencija-------------
UM<----------> Namera <-------------> Zamisao< -------------------->Razum
---------Želja--------------------Vreme------------------------Haos-------------------
..........................V0lja .........................Prostor.........................Turbulencija............
Свест..........<----------> Namera <-------------> Zamisao< ------------------>Zivot
.........................Želja..........................Vreme...............................Haos.....................
ТЕОРИЈА СПОЗНАЈЕ
-------------------Мисао---------------Наум---------------------Смисао--------------------------
НЕЗНАЊЕ->сензација--->мистификација--->информација--->СПОЗНАЊЕ
---------------------Ум-----------------Замисао-------------------Изум-----------------------------
--------------Misao---------------Naum---------------Smisao------------------------------ свест->senzacija<-->Mistifikacija<-->informacija<->materijalizacija
---------------Um----------------Zamisao--------------Izum---------------------------------
Svest je polazna stanica i razlaže se na misao i um - plus i minus.
Senzacija je varnica koja nastaje ponovnim dodirom misli i uma.
Stvoreni naboj i njegovo pražnjenje je sposoban da naumi i zamisli
Naum i zamisli su toliko fantastični da liče na mistifikaciju.
Oslobođena mutnog taloga, mistifikacija se deli na izum i smisao.
Na kraju, svest dobija neophodnu informaciju
РЕЛАТИВИТЕТ ЈЕ НЕПРОЗИРАН ЗАСТОР КОЈИ СПРЕЧАВА ЧОВЕКА ДА ГЛЕДА КРОЗ ПРОЗОР ВЕЧНОСТИ
минхен 2-6-74
Велика синтеза
СТАЊЕ - ПАСИВНОСТ - НИШТА
1. Све у ничему је прастање.
2. Све и ништа су недељива целина.
3. Апстрактна идејa у себи крије конкретан садржај.
4. Прастање је апстрактна идеја.
ПРОЦЕС - АКТИВНОСТ - СВЕ
1. Зачетак је биолошка бомба способна да експлодира.
2. Делотворна твар способна да се организовано шири.
3. Интелектуолни организам способан да самостално делује.
4. Универтално биће способно да комуницира.
Најзад смо на НАДпочетку.
Ако космички закони важе за СВЕ, значи да важе и за ЈЕДНО. А пошто први космички закон гласи да ни једна хомогена структура не може да буде перманентно недељива, значи да и недељиво (све)ЈЕДНО мора да се подели.
СВЕ И НИШТА
Све у ничему......Делотворна твар.......Апстрактна идеја....Универзало биће
.......Зачетак...........Све и ништа..............Организам...............Прастање
------------------------------
ТЕОРИЈА О ЖИВОТУ
Креација и еволуција су комплементарни
Ако ти je извориште свет(л)ост
просветићеш се.
Ако кренеш ка свет(л)ости
вратићеш си се у вечност
Многовековни осећај безизлазности и безпомоћности је присиљавао човека да ствара затворене системе око једне једине референсне тачке. У таквом систему је тражио сигурност и извесност јер му је тада било лакше да се у њима оријентише и брани. Далеко је лакше нацртати координатни систем када имамо посла са статичном и ограниченом системом који је вештачки створен и одвојен теoретским оквиром од окружења које није обухваћено том истом теоријом да би га лакше апстраховали и на крају заборавили његово постојање. Грешка је у томе што се прво црта карта а затим се покушава обликовање терена око једне једине референсне тачке. Раст модела је стабилан и под контролом али чим досегне максималан ниво развоја, систем губи кохезију и неконтролисано се распада. То стога што је референсна тачка имагинарна јер не постоји. Било би сасвим другачије када би после распада система преживело једно чврсто језгро. једино тада би било могуће говорити о постојању чврсте референсне тачке. То значи да у системима који је немају све релативизирано све док је у оптицају.
Уз помоћ ”науке”, тријуфовали смо у двадесетом веку. Продрли смо најдаље и најдубље, далеко више него уз помоћ алхемије. Нашли смо се на самом хоризонту спознаје. Закорачили смо у нови век и не знамо како даље.Теорије и модели који су нас довде довели су истрошени, а без нових се плашимо да приђемо још ближе и погледамо шта се иза хоризонта крије. Не знамо да ли су пред нама нови изазови - наука у правом смислу те речи, ни да ли имамо довољно снаге и храбрости да јој се приближимо. Пред нама је нов почетак. Још увек нас обузима исти онај страх који су осећали и стари грци приближивши се Гибралтарским вратима док тежимо да направимо нови скок у непознато. Они, да ће пасти у провалију, за коју су касније спознали да не постоји, док сада многи од нас верују да се једна слична провалија налази испред нас несвесни да се она налази у нама.
СНАГА И МОЋ
Физичари, опијени хибрисом, желели су да формулишу теорију о свему. Покушавали су да обједине гравитацију са слабим и јаким силама, вероватно са релативним, заборвивиши при том најсуптилнију, на први поглед најслабију силу, слабију од гравитационе ако је меримо користећи се научним мерилима: енергију УМА, најмоћнију од свих постојећих, која се налази на хијерархиском врху свих сила. Затровани скепсом и песимизмом нису успели да се докопају светог грала јер оно што су покушали да формулишу је била теорија дела нечега али никако и свега. Нису успели да објасне како је све почело и како ће се завршити. Причали су нам да је од нечега, не знајући чега, настало нешто, а да нису знали шта?! Крај века, човек је дочекао несигуран у вредност свега што је до тада постигао.
Бог, Тао, Свемир, Мисао, Нешто у Нечему је незамислив, непојмљив и неописив. Али, његова замисао, његов Смисао, производ проистекао из њега самог итекако је схватљив и опипљив. Једна од осмишљености проистекла из замисли дела свеопште мисли није ништа друго до ми сами.
Ми јесмо Нешто, ту где смо у Свему. Ми то осећамо и зачуђени, питамо се ко смо, где смо, шта смо и куда ћемо. Верујемо да Бог има одговоре на сва питања и покушавамо да их добијемо од њега. Пиљећи у небо, хиљадама година молили смо Промисао за одговоре који су увек били исти - МУК! Кад потражимо одговор у нама самима, одговор ће бити - ми смо ТО! Овај одговор рађа хиљаду нових питања на која смо дужни сами да одговоримо. Свемир је обавио свој део посла, створио је нас, остало је наша брига. Велика! Шта је ТО што смо ми, и што личи на Бога?
Спознаја о свему је визија o Свемиру, Универзуму, Космосу, приближавање Богу и Човеку. Дужна је да нас одведе до прага живота, до математичке формуле. Биолошка енергија је вишег ранга од електро-магнетозама и гравитације па зато морамо да конструишемо модел који ће надоградити недовршен МИЛЕВИН, желимо ли да обавимо посао до краја. Тај модел мора да дозволи могућност непосредне материјализације интелектуалне енергије и анихилацију материје без губитка њеног основног устројства…
СТАРТ
Не постоје генији, не постоје генијалне идеје, истина је јасна, једноставна и лако схватљива.
Потрага за извором Нила није ништа друго до метафора трагања за извором живота. Пола пута је пређено кад стигенемо на његов извор и откријемо да је хаотичан. Ако се ту зауставимо и вратимо назад не погледавши шта се налази лево од њега, нисмо обавили цео посао. Открити резервоар који га напаја и скривени поредак који у њему влада је неопходан ако желимо да стекнемо комплетну слику.
То је Викторијино језеро као метафора за непокретно и безвремено ”Ништа”. Кад схватимо суштину ”Ничега”, да ли је то нешто, почетни пулс, живо или само животворно, обавили смо други део пута.
ДРУГИ СТАРТ
Кренувши од извора низводно ми стартујемо по други пут а стижемо на циљ до мора у које Нил утиче. Спознавши монотурбулентну структуру праживотног тока спремни смо за узлет.
ТРЕЋИ СТАРТ
У мору, вода нила се испарава, ствара облаке и враћа се на почетак. Пуни Језеро водом и Нил се поново рађа. Човеков узлет је почетак Велике Авантуре. Повратак у његову прошлост!
Безбожна теорија се примиче Богу/извору а Побожна теорија креће од Бога/извора. Присталице прве не верују у свеприсутност Бога али ће се на крају сви њихови интелектуални напори избистрити уз помоћ интуиције којој нису придавали никакву врдност и натерати да признају Његово постојање. Теисти, који се држе Побожне теорије ће, ослонивши се на властити интелект успети да се извуку из његовог загрљаја. На тај начин ће теисти и атеисти на крају наћи заједнички језик и почети да сарађују.
Обавиће се подела посла па ће се први бавити левом станом од хаоса а друга десном страном, Први дадокуче шта је ”неживо” а други живо. Биће изненађени кад открију да су плодови њихових напора комплементарни. Свеобухватна Теорија мора да објасни овај парадокс. Мора да докаже општу свеживост! Најзад ћемо доказати да се налазимо у интегралном а не у дуалном свету.
-------стављено на форум 8 - 2 -13
Ово што пишем је радна верзија, јако скраћена и недовршена, коју сам овде ставио са намером да заинтересујем и окупим групу самостално мислећих људи различитих профила са којима би било могуће узпоставити контакт и креативну сарадњу. До сада је резултат раван нули…али…идемо даље.
БОГ НИЈЕ МРТАВ - БОГ УМИРЕ СВАКИ ДАН
Лако је пасиван верник бити
док будно сањаш о рајској башти
и молиш се Богу да ти поклони
истину да шљашти у твојој машти
Од Бога до Хаоса
"ПОБОЖНА ТЕОРИЈА" је дужна да разоткрије скривен поредак, објасни неописивост СВЕГА, буђење Духа , први фазни прелаз и почетак креативног процеса у средини у којој се ништа не ствара јер се у њој ништа не догађа нити креће, осим јављања жеље и замисли да се нешто покрене и створи.
"БЕЗБОЖА ТЕОРИЈА" мора да објасни настанак НЕЧЕГА од НИЧЕГА - од непокретног покретно, невидљивог видљиво, неопипљивог опипљиво, неописивог описиво и почетак еволуције.
--------Стављено 10-2-13 0,20 мин.
Сврха ове скице није покушај да да одговор на било које од питања, већ само да заголица и стимулише креативну жицу неких од вас.
ХАОС - ПОКРЕТАЊЕ
Без одлагања мораш кренути смело
кренувши полако, затим све брже
оснажи пре тога своје нејако тело
да га огањ пакла подло не спржи
СВЕЖИВОТНА ТЕОРИЈА - Коначни прескок
Разоткривање поредака - завршетак еволуције
Побуна интелекта -Турбуленција - трећи фазни
Ова теорија мора да опише динамику ДЕЛА нечега кроз нешто, и његову материјализацију а потом анихилацију.
ПРЕСКОК У НЕПОЗНАТО
Пролаз кроз мала врата -Узлетање
на ободу два система
нешто чудно ту се јави
појавила се теорема
да научно Бога слави
Теорија о Животу мора да објасни живот до најситнијих детаља. Модели Коначне Теорије су дужни да створе услове за непосредну ”материјализацију” материјалног и енергије ослобођене из материјалног. Свеживотна теорија мора да објасни шта је то надахнуће, удахнуће издахнуће.
--------------Додато на Елиту 10-2-13
Мисли и време мирују
и посматрају паћење деце своје.
Децу која су на путу
која се губе
и која се моле.
У даљини, планина
без врха их чека.
А први који који ка подножју хита
у руци сунце носи.
Сребрна нит коју прати,
тачку која се вечито креће,
брже и брже ка хоризонту,
ка вечности која се негде крије.
Сви је упорно прате
јер можда ка циљу води.
Можда се и циљ креће,
а креће се јер се он увек губи
онима које снага изда
што стадоше на пола пута
са вапајем у мрклој ноћи.
Pre nego sto je poceo da stvara, Bog je bio pasivan i primitivan, nemocan, bezgranicno ogranicen , ni mrtav ni ziv jer je umirao svaki dan.
Tako nemoćan, Bog stvara čoveka - alatku uz čiju pomomoć On pokušava da upozna sebe. Bespomoćan je dok je sam u Svemiru, dok je On sam Svemir, dok nije u stanju da se pokrene i okrene da pogleda iza sebe, dok je okružen tamom, svo vreme osećajući da je ništavilo, On jeСТЕ ništa a kad to shvati stvoriće Nešto, stvoriće čoveka - postaće čovek.
----------стављену 10-2-13 19:00
У свом изворном облику Бог није способан да било шта учини. Он није у стању ни да мисли. Сам по себи је потпуно немоћан па му је потребан помоћник којег он ствара од дела себе, у себи, због себе, за себе.
БОГ јесте (или) животворан - животворност
Бог јесте (или) вечно стање мировања и извор непресталног настајања.
Бог јесте (или) умотворност али не и делотворност
Бог јесте (или) пасиван и примитиван - сам по себи немоћан.
Бог јесте (или) немоћан да било шта постигне без човекове помоћи.
Бог јесте (или) делотворност и ништа друго.
Бог јесте (или) Све и Ништа у исто време.
Бог јесте (или) предуслов који омогућује настанак свега
Бог јесте (или) апстрактна идеја.
Бог јесте (или) апсолутни закон.
Бог јесте (или) са обе стране хаоса у различитим облицима.
Бог јесте (или) неук научник.
Бог јесте (или) немоћан и свемоћан
Бог јесте (или) перверзан садист
Бог јесте (или) егоист и алтруист
Бог јесте (или) сан и кошмар
ПРВИ БОЖЈИ ЗАКОН
(закон почетног услова - настанка материјалног )
НИ ЈЕДНА СТАТИЧНА, ХОМОГЕНА ЦЕЛИНА НЕ МОЖЕ ДА БУДЕ ЗА УВЕК НЕДЕЉИВА И МИРУЈЕ, ВЕЋ МОРА ДА СЕ ПОКРЕНЕ И ФРАГМЕНТИРА.
(Извор свих динамичних система су статични, а заједно чине недељиву целину).
----------
МИРОВАЊЕ ЈЕ ПРИСУСТВО ЛАТЕНТНОГ НЕРЕДА У РЕДУ
Одсуство нерада у било ком систему не значи да у њему влада ред. Мировање има за последицу стварање напетости која расте или опада и мoже изазвати неред у реду...
--------НА ЕЛИТИ 12-2-13 11:40
ПРВИ БЕЗБОЖНИ ЗАКОН
(закон биолошког настанка)
НИ ЈЕДАН ФРАГМЕНТИРАН СИСТЕМ НЕ МОЖЕ СВЕ ВИШЕ ДА СЕ ДЕЛИ, ВЕЋ ПРЕ ИЛИ КАСНИЈЕ МОРА ДА СЕ РЕИНТЕГРИШЕ- ЕВОЛУИРА
Кад кажем Безбожни закон, не тврдим да тај закон није настао његовом вољом и поред тога што је Бог изгубио делимично, или сав утицај на даљњи процес (пре)стварања његовог еманата.
Овде само престаје активна улога Бога, и он постаје посматрач, препуштајући информацијама уграђеним у Еманат произтекако из њега самог да обаве свој део посла и да, условно речено, еволуција преузме од њега активну улогу...
--------на Елити 12-2-13 18:00 сати
Ovaj zakon ne dozvoljava prioritetno pravo na vodstvo, umesto toga namece zakon jacega, Darvinizam u najprimitivnijoj formi. Zabranjuje istupanje iz stroja, komuniciranje i samostalno delovaje. Ovaj zakon stvara uslove za brz kvantitativni rast pa je zbog toga neophodan.
Раст напетости=>Хаос
----------
Два проблема који се налазе на врху листе приоритета које наука покушава да реши су Хаос и Турбуленција.
Хаос је додирна тачка система на врхунцу развоја и новог система у настајању, где се ствара велика напетост и где настаје фазни прелаз из првог система у други. Проток информација је једносмеран и могућ само слева на десно.
Већ сам поменуо Викторијино језеро и Нил. Катаракти - буран пробој воде из језера одакле почиње ток Нила. Овде је језеро метафора за статичан - развијен систем, Нил динамичан систем у настајању а катаракти Хаос. Овај модел нам помаже да схватимо однос између Бога и Космоса и улогу Хаосе у представи која још увек траје.
хАОС СТИМУЛИШЕ "НЕПОКРЕТНОГ ПОКРЕТАЧА" ДА ДЕЛУЈЕ
ХАОС СТВАРА НЕРЕД У РЕДУ
ХАОС ПОКРЕЋЕ И ТЕРА ЕМАНАТ ДА СЕ ПРЕСТВОРИ У ВРЕМЕ И ПРОСТОР
Наука још увек верује да је Космос настао као резултат снажне експлозије за коју не зна како и зашто се догодила. Велико Прасак сам преименовао у Несрећни Случај! Моделу који ја описујем је такође треба дати име. Предлажем: Свесна Намера…иза које се (не)крије Бог!
ХАОС ЈЕ МОТОР КОЈИ покреће и тера ВРЕМЕ да делује
ХАОС СТВАРА НЕРЕД У РЕДУ
ПОКРЕТАЊЕ ЈЕ УВЕК ХАОТИЧНО
ХАОС ЈЕ ИЗВОР ПЛОДОНОСНЕ ХАРМОНИЈЕ И ДИНАМИЧНЕ НАПЕТОСТИ
ХАОС СТИМУЛИШЕ "НЕПОКРЕТНОГ ПОКРЕТАЧА" ДА ДЕЛУЈЕ
-------на Елити 13-2-13 10:36 сати
ОПАДАЊЕ НАПЕТОСТИ =>ТУБУЛЕНЦИЈА
ТУРБУЛЕНЦИЈА СТВАРА РЕД У НЕРЕДУ
ПРЕСКАКАЊЕ АМБИСА
ТУРБУЛЕНЦИЈА ЈЕ (С)КРЕТАЊЕ.
ТУРБУЛЕНЦИЈА ЈЕ НАСТАЈАЊЕ РЕДА У НЕРЕДУ све ДОК СЕ поКРЕЋЕ
СПОРО КРЕТАЊЕ КРАТКИМ КОРАЦИМА
СПОРО КРЕТАЊЕ ДУГИМ КОРАЦИМА
СПОРО КРЕТАЊЕ ЈЕ МОНОТУРБУЛЕНТНО И МОГУЋЕ ЈЕ САМО У ЗАТВОРЕНИМ СИСТЕМИМА
МУЛТИТУРБУЛЕНЦИЈА ВАЖИ ИСТО ТАКО ЗА ОТВОРЕНЕ, брзе СИСТЕМЕ СТИМ ШТО МЕЊА ПРАВАЦ КРЕТАЊА ЗA 180 СТЕПЕНИ И УБРЗАВА ДО БРЗИНЕ СВЕТЛОСТИ КОЈА ЈЕ ТАКОЂЕ СПОРА
(ПО)КРЕТАЊЕ ЈЕ ЗРАЧЕЊЕ
МЕХАНИЧКО КРЕТАЊЕ ЈЕ ИЛУЗИЈА
Ја се не крећем
све у мени се креће
Ја сам кретање - зрачим
Да све зрачи а ништа се не креће је тешко сварљива тврдња, наравно ако је тачна, па је потребно то и објаснити. То ћемо најлакше постићи ако посматрамо сунце које зрачи из себе, озрачује себе и и све око себе...
Распад било ког статичног система на две компоненте чини да једна од њих почиње да се креће (активира) у односу на другу која остаје непокретна (пасивна) па на тај начин постаје подлога која омогућује кретање другог дела који се покрнуо.
1. Извор кретања, само кретање и подлога која омогућује кретање чине недељиву целину.
2. Кретање је могуће једино ако постоји објекат који се креће,подлога по којој се објекат креће, референсне тачке које омогућују посматрање кретања и на крају посматрач који то кретање региструје.
3. Посматрач може бити то што јесте једино ако се налази у систему различитом од система у коме се одвија кретање а које он посматра и мери.
4. У затвореним системима је могуће једино релативно кретање што није ништа друго до присилно мировање за разлику од отворених система где је могуће кретати се али и мировати. Присуство посматрача у коме се догађа кретање га чини релативним.
Да ли постоји само једна врста кретања или их има више? Да ли кретање линеарно, кружно или спирално? Каква је разлика између тврдње: ”Ја се крећем” и ”Ја сам кретање”? Каква је разлика између фиктивног и репродуктивног кретања?
Ако се ја крећем, крећем се у односу на једну чврсту референтну тачку, док, ако сам ја кртање, референтна тачка је у мени, креће се заједно са мном, па ме непрестано прати. Шта сам ја? Кретање, што значи да нисам ни субјекат ни објекат, или сам субјекат који се креће у односу на нешто, па зато морам да сазнам шта је то? Референтна тачка, кретање и ја само недељива целина.
Зависно од перспективе из које посматрамо, кретање може бити апсолутно и релативно или или објективно и репродуктивно. Све четири врсте кретања не могу се дешавати на истом месту и у исто време. Боље рећи први пар кретања може бити замењен другим паром. Нема сумње да је први пар истрошена заблуда, дешава су у затвореним системима, па је неопходно заменити га другим паром који се дешава у отвореним системима.
ОД ИЗВОРА ТРИ ПУТИЋА ВОДЕ ИСТОМ ЦИЉУ
Интуитивна слутња, интелектуална смутња и авантуристичка лутња нас незадрживо воде према циљу. То нас тера да маштамо, натуцамо и смуцамо се неби ли схватили и осмислили властито постојање. Ма шта је боље но ништа. Машта је неопходна да би од некуд кренули. Покретање само по себи је неопходно не би ли некуда стигли. Мање или више осмишљено, кретање нас увек може одвести до неког од циљева било какви они били и увек су вредни уложеног напора.
ЗАТВОРЕН ПУТ
(космички пут)
”Велика Празнина није ништа друго до саздана од Чи. Чи не
може ништа друго до да се згусне и створи све постојеће.
Постојеће не може ништа друго до да се расплине и поново
претвори у Велику Празнину.
Када се Чи згусне његова опипљивост је очигледна. Тада је
уобличено све што је настало од ”ничега” и постало ”нешто”.
Када се Чи расплине, његова видљивост више није очигледна
а све опипљиво нестаје. Кад се Чи згусне можемо ли тврдити
било шта друго до да је згушњавае пролазна појава? Али кад
се Чи расплине и нестане, да ли грешимо ако тврдимо да Чи
не постоји".
кинеска мудрост
У Уму све настаје, од Ума све постаје, из Ума је све кренуло
Ум је све покренуо. Пре него што је Ум кренуо, ништа се није
кретало, пре него што је од Ума ишта настало, ништа није
постојало. Ако је Ум вечно трајање, Свет је непрекидно настајање.
Моје мудровање
У космосу постоје саме две чврсте референтне тачке: Прва је стварна а друга имагинарна. Прва је статична а друга динамична. Стварна је стартна а имагинарна циљна за које не знамо где се налази у ”времену и простору” осим претпоставке да постоје. Пређени пут од прве до друге је сачињен од низа међуциљева који нам могу помоћи да одредимо правац даљњег кретања ако пре тога нисмо залутали.
НА ПОЧЕТКУ БЕЈАШЕ ЗАБЛУДА (знак једнакости)
Исправно: ...Јесте... - није исто што и...једнако
Једност није што и Једнако
”Велика Заблуда” је настала и прати нас од самог почетка. Важи као основни принцип за који верујемо да је апсолутно истинит па нам зато ни једног тренутка не пада на памет да посумљамо у њену исправност. Зато не можемо знати како она гласи и како изгледа. Највероватније поседује неисцрпни потенцијал, и ако је то тачно, ”Велика Заблуда” наставља да буде извор истина и поред њеног разоткривања за разлику од ”малих истина” које претворивши се у заблуде постају неупотребљиве и бескорисне.
Разобличавањем заблуде стварамо предуслове за рађање нових истина. Заблуда, која је пре тога била садржајна, остаје као празна пупа из које је излетео лептир. Тешко је схватити да је заблуда извор истине али не и истина сама. Због тога је недопустиво ставити знак једнакости између заблуде и истине па је зато потребно пронаћи симбол који је могуће ставити међу њима. Нема суње са је то Хаос. Заблуда није исто - једнако што и истина. Заблуда ЈЕСТЕ истина. ЈЕСТЕ означава динамичну променљивост делова међу којима се налази, док знак једнакости означава непроменљиво стање.
Ако је то тачно, хаос је ново математчко оруђе које одређује шта нешто заиста јесте у односу на оно од чега је настало уместо да изједначује два ентитета што знак једнакости покушава да чини. Истина није исто што и заблуда, заблуда јесте истина у повоју, без обзира што то још увек није све док је заблуда. Али, она се неизоставно претвара у истину па зато јесте и то.
Разоткривањем "ВЕЛИКЕ ЗАБЛУДЕ" откриће нам се истина у пуном сјају, добићемо одговоре на сва неопходна питања, то ће бити почетак "ВЕЛИКЕ АВАНТУРЕ".
ПОЧЕТАК СВЕГА ЈЕ ЕРУПЦИЈА ИЗ ”НИЧЕГА”
Није важна истина већ пут према њој. Ми још увек не знамо да ли истина мирује или се креће испред нас. Да ли се налази у нама или изван нас. Ако је у нама, довољмо је бити, ако је испред нас, довољно је пратити је. Само будала покушава да достигне и престигне истину, а луд да је поседује.
ВЕЛИКА СИНТЕЗА
СТАЊЕ - ПАСИВНОСТ - НИШТА
1. Све у ничему је прастање.
2. Све и ништа су недељива целина.
3. Апстрактна идејa у себи крије конкретан садржај.
4. Прастање је апстрактна идеја.
ПРОЦЕС - АКТИВНОСТ - СВЕ
1. Зачетак је биолошка бомба способна да експлодира.
2. Делотворна твар способна да се организовано шири.
3. Жив организам способан да се репродукује.
4. Универзално биће способно да комуницира.
А шта је ово?
Све у ничему Дел. твар Апста.идеја Универз. биће
>< >< ><
Зачетак Све или ништа Организам Прастање
"БОГОВИ" НАМ НИСУ ПОТРЕБНИ
Привид прерушен у истину
Апсолутна истина не постоји
Апсолут је(сте) истина
Апсолут ствара Хаос
Истина је хаотична
-------------------------------------------------
Начела челника
(Кодекс деце сунца)
3. Храбри имају право првенства.
4. Себични заслужују казну.
8. Илузија извојевана борбом је наметнута од стране борбе - отета илузија, Добитак није плод слободног избора.
9. Монопол спречава претварање мисли у дело.
10. Страх држи монопол у својим рукама.
11. Победити страх значи решити проблем.
12. Мислити слободно - мислити за награду.
13. Недостојно је прихватити награду из туђе руке.
15. Претварање властите мисли у дело је награда сама по себи.
16. Човече, страх је терет! Где ти је храброст?
38. Човек не може да поседује истину јер она није његова.
39. Прихватити истину као коначну, добровољно или под притиском, значи потпуно ограничити могућност њене репродукције.
Репродуктивна истина проналази саму себе без наше свесне воље.
Не трагати за истином већ стварати услове не би ли убрзали процес њеног (само)откровења.
41. Истина се креће ако постоји, док постоји.
42. Будућност се не оговара већ се ствара.
43. Неопходна је демистификација истине да би се објаснила.
44. Човек мора да схвати властите лажи.
45. Човек има право да се боји једино самог себе. Његова дужност је да према људима увек показује конструктивну храброст и спремност на сарадњу без претходних преговора који су неморални.
59. Сви људи имају право на снове и њихове плодове.
Човеково право је да сања а дужност да те снове реализује, а остварено дело задржи за себе или подели са другима.
61. Снови наметнути под притиском су убиствени.
------------------------------------------------------------
ПРЕ ИЛИ КАСНИЈЕ, СВАКА ЕЛИТА СЕ ПРЕТВАРА У ПАРАЗИТА
Коперникански обрт је неизбежан
Припрема за старт
Сунце је у мојој руци
Прошлост, садашњост и будућност стварају такву збрку у нашим главама која нас спречава да схватимо где се налазимо, одакле смо кренули и камо смо се упутили. Потребно је увести малао реда који би нам помогао да се оријентишемо у односу на наше окружење.
Треба прво одговорити на питање да ли се ми налазимо у просторно - временском континууму и да ли смо на путу који нас води изван њега.
-------------------------------------------------------
Чекају нас надљудски напори
Уклонићемо тринаести километар!
ТЕОРИЈА ТУРБУЛЕНЦИЈЕ
1. Увек, тамо где се дотичу статични системи и хаос настаје турбуленција.
2. Сви динамични системи су без изузетка турбулентни.
3. Хаос може да буде извор само монотурбулентним кретања.
4. Сви индивидуални системи теже да буду мултитурбулентни - аутономни, бурни.
...Моно турбулентни системи, пошто достигну максимални домет крећући се све спорије, на крају се заустављају и тако постају поново нестабилни. Излажу се превеликом напрезању и распадају се на велики број мањих система. На тај начин они постају мулти турбулентни системи и мењају правац кретања за 180 %. Веременска стрела се креће у супротном правцу.
УЗЛАЗНИ ХАОС - ХАОС НАВИШЕ ПОКУШАТИ ОБЈАСНИТИ. КАКО???
Без спознаје о томе шта су хаос и турбуленција ми никада нећемо успети да изађемо из круга.
------------------------------------------------------------
Дванаест ослобођених
Анихилација или хлађење
утопија или ентропија
Препород
Истина се не изговара већ се ствара
------------------------------------------------------------
МИЛЕВИНА огрлица
Налазимо се у свету изван прошлости
Први корак на путу ка будућности
Прошлост је могуће сустићи и престићи
Ступивши у прошлост ми се крећемо њеном брзином
Кренувши у истом правцу са њом, ми се можемо кретати брже од прошлости
Све док мирујемо, истина ће нам се губити из вида
Материјализација материјалног и енергије ослобођене из материјалног...
-------------------------------------------------------
ПУТ ВОДИ КРОЗ СУНЦЕ
Кад сунце буде испод нас
Старт је изнад земље
--------------------------------------------------------------
СВЕСТ И СВЕТ
(Дух и тело)
Свест је у вечној заблуди
Заблуда је суштина вечности
Вечно није исто што и репродуктивно
Свесно није исто што и живо
Свест је вечна
Живот је репродуктиван
Од вечног настаје свесно
Од свесног настаје живо
-------------------------------
Неизрециво, неописиво и незамисливо ЈЕДНО је Свест!
Изрециво, описиво и замисливо ДВОЈСТВО је Свет
-----------------------------------
Свест је недељива и поред тога што се непрестано дели јер њена подељеност траје толико кратко да то не утиче на њену недељивост. Ово неодољиво потсећа на зрачење светла које је једног тренутка честица а следећег талас. Разлог томе је што и свест ЗРАЧИ!
Српски језик је чудо. Треба обратити пажњу на сличност речи Свест и СвеТЛОст. Тло је материја па тако и свеТЛО! А може и обрнуто. Моја свест је способна да озрачи мисао и материјализује је ако је за то способна - за сада само посредно.
Индивидуалне свести могу да имају исту или различиту таласну дужину.
Укрштањем две или више индивидуалних свести, ако су у стању да успоставе контакт, настаје интелектуални холограм - тродимензијална слика коју је могуће посредним путем посматрати и материјализовати.
Дискусија је покушај да се усагласе таласне дужине и постигне интелектуални холограм - најчешће безуспешно. Индукциони мотор који је Тесла замислио и за који је био сигуран да ће радити је у његовом мозгу био интелектуални холограм, за њега толико стваран да се уопште није разликовао од материјализованог.
СВЕСТ ЗРАЧИ!
Ми знамо да сунце, уранијум, ватра зраче и какве је врсте то зрачење. Ако свест зрачи - каквог је облика њено зрачење? Да ли моја свест може да озрачи друго биће и да ли може на неки начин да утиче на њега?
----------Мисао-------Наум-----------Смисао------------------
Свест><Сензација><информација><материјализација><Самосвест
-----------Ум---------Замисао----------Изум-------------------
Прва дуалност недељиве свести настаје њеном деобом на ум и мисао који се у истом тренутку претварају у сада опет недељиву сензацију. Свест постаје сензација, остаје иста али је ипак могуће наслутити њену промену.
Друга дуалност се следећег тренутка наставља, сензација се дели на наум и замисао да би се они одмах сјединили и претворили у информацију. Сад је већ лакше назрети промену свести која води у следећу дуалност.
Последња дуалност води до изума и смисла који коначно доводе до материјализације свести. На тај начин свест постиже свој циљ јер само кроз телесност може стећи самосвест.
Очигледно је да свест зна шта хоће и колико може. Ако претпоставимо да је свет проистекао из свести, да је свет материјализована свест, у том случају свест је старија од света. Ова тврдња неизоставно постаје извор бескрајне и бесплодне полемике шта је од чега настало - свет од свести или свест од света што подсећа на полемику о јајету и кокоши. Због тога је неопходно избећи је. Како то извести?
За разлику од света који настаје, траје и на крају нестаје, свест не настаје већ вечно траје, па зато никада нећемо сазнати шта је. Из ове тврдње врло лако можемо извести закључак: Од вечног може настати коначно али никада од коначног вечно. Ова тврдња или још боље теорија, ако је тачна, може бити први аргумент у корист претпоставке да је свет настао од свести и није ништа друго до делотворна свест за разлику од свести у стању мировања.
Свест је свемирско стање мировања а свет то исто али сада претворен у космички процес.
Свест као непокретан покретач јесте духовна, а свет материјална конпонента истог.
Свест је мир који је владао пре него што га је нешто покренуло. У свету влада немир и сећање на Свемир који је био извориште свега.
Свест је мудрост а свет мудрац који је у стању да реализује мисли и жеље свести.
Свест је дух а свет продухољено тело. Једино на тај начин је могуће схватити и објаснити настанак човека у њему. Боље рећи, проистекао је из ње па се зато налази изван Свесвести. Он мора да схвати да је и поред тога што се налази у свету није његов интегрални део па зато жели да се врати тамо одекле је потекао.
Живот и свест су комплементарни. Живот није свестан а свест није жива. Оживотворена свест је у исто време просветљен живот. Незамисливи су као раздвојени делови јер чине нераздвојну целину. Издвојимо ли део свести да би је посматрали, она се у истом тренутку претвара у живо(т).
Свест је полазиште и извориште свега. Свест је неисцрпан извор себе саме од које настају дух и ум, од духа и ума разум, а од разума воља и жеља да би на крају (почетку), од воље и жеље настала мисао која је у стању да оживотвори саму себе.
Крајњи циљ свести је њено осмишљавање уз помоћ прве мисли рођене у њој самој. До тада свест је заробљена у безвременском стању мировања, несвесна сама себе и властитог постојања.
Рађањем прве мисли, у свести се буди жеља за стицањем знања и стварањем. Да би то постигла, морала је да изван себе створи погодан инструмент да јој оствари властите замисли. Тај инструмент није нико други до човек!
Мисао - живот без тела, ствара тело без живота, и улази у њега.
Овде се крије прво право питање које је свест поставила себи самој а које и ми понављамо, и успемо ли да пронађемо одговор, најзад ћемо сазнати како је све настало, које су то сила која је све покренуле и тачно време када је све почело.
Однос свести према свету је аналоган односу кинопројектора према платну на које он пројектује властити садржај. Једино пројекцијом свести на материјални део света могуће је нешто сазнати о његовој структури и законима који њиме управљају. Закључци могу бити различити али само један је исправан а можда су сва три исправна зависно из ког угла га посматрамо:
1. Свет је мртав и објашњив.
2. Свет је жив и необјашњив.
3. Свет је жив и објашњив.
СВЕСТ ЈЕ ИЗВОР КОСМОСА
ЧОВЕК ЈЕ ИЗВОР СВЕСТИ
Директна комуникација индивидуалне свести са космичком свешћу води размени знања, тако што ми примамо од свеобухватне ризнице знања само ситне делове, а предајемо назад искуствено.
Ако се ми налазимо изван космичке свести како је уопште могућа директна комуникација са њом? Узбудљиво је открити неочекиване везе тамо где их најмање очекујемо или верујемо да не могу постојати.
Зашто је могуће само повремено успоставити везу са космичком свешћу а не перманентно?
Шта нам недостаје да то учинимо?
Да ли је једини начин да се вратимо тамо одакле смо потекли успостављање перманентног контакта и на крају покушати продор назад у космичку свест.
Визелна претстава Бога је ”подземно нешто” из кога куља у вис гејзер а затим пада назад у кратер. То ”нешто” је за гејзер ”Бог” јер из њега извире. Под појмом бога подразумевамо ”Свеобухватно једно”, безгранично, бесконачно, вечно мировање, непокретан извор кретања, врхунски, перфектан, бесконачан садржај који у себи крије нешто што га тера да се покрене, делује и уобличи.
Потребан му је почетни услов па зато Бог мора да жртвује део себе одвојивши га од себе и раздвојивши га на двојство затим тројство. Новонастало се разликује од дотадашњег Бога јер се покренуло па зато истиче, извире, еманира из њега самог. Резултат еманације је узајамна повезаност Бога и свега насталог из њега.
Пре него што почне да ствара, Бог је био пасиван и примитиван, ни жив ни мртав па зато беспомоћан.
Иако немоћан, Бог успева да створи алатку уз чију помоћ он покушава да упозна самог себе. Беспомоћан је док је био сам у Свемиру, док је он био сам Свемир, док није био у стању да се покрене и окрене да погледа иза себе, док је био окружен тамом, сво време осећајући да је нешто, не знајући шта, изван времена и простора окружен ништавилом. Због тога је осећао да је и он ништа а желео је да буде нешто. Постаје оно што је створио. Ствара Човека и постаје исто што и Он.
Он јесте Човек,
Човек јесте ОН!
-------------------------------
ТРИ РЕФОРМАТОРА - Кеопс -> Исус -> Маркс
Први је био реалиста, други идеалиста, трећи материјалиста а ко или шта ће бити четврти?
Кеопса су прогласили и добровољно прихватили за бога.
Исус се самопрогласио за бога и неколицина му је поверовала.
Са марксом је ишло теже. Нељуди су га наметали људима за бога али у томе нису успели.
ВРЕМЕ ПАТЊЕ - КУЛМИНАЦИЈА ДЕКАДЕНЦИЈЕ
-------------------------------------
Богољуди могу да крену без вође који им није потребан.
Први корак ка миру
-----------------------------------
ХАОС - ЈЕСТЕ - ПОЧЕТНИ УСЛОВ
1. СВЕ У НИЧЕМУ је прастање.
2. СВЕ И НИШТА су недељива целина.
3. АПСТРАКТНА ИДЕЈА у себи крије конкретан садржај.
4. ПРАСТАЊЕ је апстрактна идеја.
ТУРБУЛЕНЦИЈА - ФРАГМЕНТАЦИЈА - ЕВАКУАЦИЈА
1. ЗАЧЕТАК је биолошка бомба са сатним механизмом способна да експлодира
2. ДЕЛОТВОРНА ТВАР способна да се организовано шири
3. ИНТЕЛЕКТУАЛНИ ОРГАНИЗАМ способан за самостално деловање.
4. УНИВЕРЗАЛНО БИЋЕ способно да комуницира и ствара
-----------------------------------
ВРХУНСКО ДОБРО - ЕСТЕТСКО САВРШЕНСТВО
Објективне особине лепог
(Садејство и дуализам)
Суштински, природно, па и уметнички, естетско савршенсто је недостижно!? Ружа има бодље, тигар очњаке а прелепа жена можда кварне зубе. Објективно гледано, лепо може бити мање или више ружно.
Условно Аморално Визијално Безусловно
Етика< > < > < > < >Естетика
Насилна Надморална Генијална Универзална
Етичко прегнуће има за циљ достигнуће естетског савршества. Без помоћи етике и естетике не можемо ни да кренемо ка том циљу. Потребан нам је модел - координатни систем који ће нам показати одакле да кренемо и правац којим ћемо да наставимо
Садејство два апстрктна појма их претвара у референтне тачке међу којима почиње нешто да се збива. Овде ту улогу играју етика и естетика које садејствују међу собом. То је постигнуто растезањем апстрактне идеје до те мере да се она поделила на два пола између којих је настао велики набој сила.
Етика је апстрактан појам, а сви апстрктни појмови су делови апстрактне идеје, тако што чим се идеја раствори у двојство, идеја постаје конкретно, динамично средство за постизање одређеног циља. Једна таква идеја мора да понуди осмишљен програм и покаже пут ка циљу коме стремимо.
Временска стрела има одређени правац који може бити спирални или кружни. Зато увек постоји опасност да се етичко прегнуће заврши враћањем на апстракцију или пад на нижи ниво ако се налазимо на вишем. Напрезањем воље и жеље осмислићемо етику и иестетику на њиховом најнижем ступњу где се можемо зауставити задовољни постигнутим или наставити даље.
Условно - насилна етика се налази на најнижем нивоу и условљена је применом насиља па је зато таква етика бестијална и одвратна. То је етика зверињака у коме су људи звери и владају се по закону џунгле. Геноцидалност је главна одлика етике на овом нивоу.
Аморално - Надморална етика је проистекла из предходног, најнижег нивоа направивши један спирални заокрет навише.Рађање свести о вишим вредностима ствара потребу насилног наметања правила и закона који се морају поштовати и строге казне за њихово непоштовање.
Да би до њега дошли, прегнуће морамо поделити на вољу и жељу да би на тај начин стекли моћ самосталног деловања.
----------Воља------------
Прегнуће--------Достигнуће
----------Жеља------------
Универзално је морално
Морално је универзално
----- -Условно --- -Аморално ----Визијално ---Безусловно---------
Етика->зверска----->људска---->надљудска-->божанска->Естетика
------Бестијална --Надморална---Генијална--- Универзална--------
----------Vоlja-------------------Prostor-------------------Turbulencija-------------
UM<----------> Namera <-------------> Zamisao< -------------------->Razum
---------Želja--------------------Vreme------------------------Haos-------------------
..........................V0lja .........................Prostor.........................Turbulencija............
Свест..........<----------> Namera <-------------> Zamisao< ------------------>Zivot
.........................Želja..........................Vreme...............................Haos.....................
ТЕОРИЈА СПОЗНАЈЕ
-------------------Мисао---------------Наум---------------------Смисао--------------------------
НЕЗНАЊЕ->сензација--->мистификација--->информација--->СПОЗНАЊЕ
---------------------Ум-----------------Замисао-------------------Изум-----------------------------
--------------Misao---------------Naum---------------Smisao------------------------------ свест->senzacija<-->Mistifikacija<-->informacija<->materijalizacija
---------------Um----------------Zamisao--------------Izum---------------------------------
Svest je polazna stanica i razlaže se na misao i um - plus i minus.
Senzacija je varnica koja nastaje ponovnim dodirom misli i uma.
Stvoreni naboj i njegovo pražnjenje je sposoban da naumi i zamisli
Naum i zamisli su toliko fantastični da liče na mistifikaciju.
Oslobođena mutnog taloga, mistifikacija se deli na izum i smisao.
Na kraju, svest dobija neophodnu informaciju
РЕЛАТИВИТЕТ ЈЕ НЕПРОЗИРАН ЗАСТОР КОЈИ СПРЕЧАВА ЧОВЕКА ДА ГЛЕДА КРОЗ ПРОЗОР ВЕЧНОСТИ
минхен 2-6-74
Велика синтеза
СТАЊЕ - ПАСИВНОСТ - НИШТА
1. Све у ничему је прастање.
2. Све и ништа су недељива целина.
3. Апстрактна идејa у себи крије конкретан садржај.
4. Прастање је апстрактна идеја.
ПРОЦЕС - АКТИВНОСТ - СВЕ
1. Зачетак је биолошка бомба способна да експлодира.
2. Делотворна твар способна да се организовано шири.
3. Интелектуолни организам способан да самостално делује.
4. Универтално биће способно да комуницира.
Најзад смо на НАДпочетку.
Ако космички закони важе за СВЕ, значи да важе и за ЈЕДНО. А пошто први космички закон гласи да ни једна хомогена структура не може да буде перманентно недељива, значи да и недељиво (све)ЈЕДНО мора да се подели.
СВЕ И НИШТА
Све у ничему......Делотворна твар.......Апстрактна идеја....Универзало биће
.......Зачетак...........Све и ништа..............Организам...............Прастање