ВОДА ЈЕСТЕ ГОРИВО И ГРАДИВО
ШТА ЈЕ ВОДА?
ЧОВЕК ЈЕ ВОДОЗЕМАЦ НАСУКАН НА СУВОM...
ЖИВОТ И ЗАМЉА НАСТАЈУ У ВОДИ...
ЖИВОТ НИЈЕ СТВОРЕН - ЖИВОТ СТВАРА У ВОДИ…
ЖИВОТ БЕЗ ВОДЕ ЈЕ НЕЗАМИСЛИВ
ВОДА БЕЗ ЖИВОТА ЈОШ МАЊЕ
ЖИВОТ ЈЕ НАСТАО У ВОДИ
Koliko puta nismo slusali да је život je nastao na zemlji или да је Bog stvorio zivot! Pitanje je, ko je u pravu? Ja sam pristalica treće varijante. Zivot je stigao на ”земљу” iz svemira! Zato je potrebno odgovoriti kako i kada je život stigao i na šta je stigao? Skoro svi će reci na zemlju. Шta bi drugo. Stari Sumeri kao i Darvin su verovali da je život nastao u vodi slučajno. Da li su u pravu, donekle u pravu ili greše? Nema sumnje da gde je voda tu je i život. Život i voda su toliko povezani da je вода nezamisliva bez života u себи. Čak i sama voda, kad u njoj ne bi ničega bilo, bila bi živa. Voda je zivotvorna i ziva u isto vreme. Izgleda da smo mi daleko od toga da znamo sve o vodi. Mi o njoj ne znamo prakticno nista...
Кao papagaji ponavljamo pitanje kako je život nastao, ko ga je stvorio, umesto da se pitamo šta život ствара, у шта želi da га прествори. Ipak, potrebno je odgovoriti na prvo pitanje pre nego što se pozabavimo осталим.
ŽIVOT JE STVORIO ZEMLJU
ŠTA JE ŽIVOT, ZAŠTO JE ZEMLJA ŽIVA?
DA LI SU ŽIVOT I ŽIVO ISTO?
ŠTA JE KONAĆNI CILJ ŽIVOTU?
КАО ШТО БОГ НЕ ПОДНОСИ САМОЋУ, НИ ВОДА НЕ ЖЕЛИ ДА БУДЕ САМА У СЕБИ...
Ми верујемо да знамо шта је вода: Молекул воде који је састављен од два атома водоника и једног атома кисеоника. На тај начин добили смо воду - чисту, без примеса. Таква вода не постоји нигде у природи. Уместо такве, непостојеће воде, на сваком кораку наилазимо на водене растворе. Флаша вина, тањир пилеће супе, чаша сока од малине, смрдљива септичка јама... јесу водини раствори а не вода. Сваки од њих служи одређеној сврси. Разврстајмо водене растворе у четири групе:
1. Атмосферски раствори
2. Минерални раствори
3. Фекални раствори
4. Протеински раствори
Ако вода не жели да постоји у властитој чистоћи и мртвилу већ жели да оживотвори све у себи, мора да поседује интелигенцију и вољу да раствара и ствара животворну средину погодну за живе организме. Такође мора да је способан чистач загађености коју организми дисипирају у њу настали уз њену помоћ. Иза порива да се окружи организмима способним да створе живот, мора да се крије свесна намера непознатог порекла коју морамо да откријемо - што ће рећи сарадњу воде са још једним играчем...
1. Кишница је атмосферски раствор или гроздови-klasteri кишних капи. Ветрови који дувају изнад Сахаре носе фину прашину преко Атлантика где се стварају облаци који изнад амазонаске џунгле просипају плодоносну кишницу. Честице биолошког и минералног порекла у свакој кишној капи потичу са дна исушених језера сахаре и претстављају за џунглу одлично гнојиво...
Топионица бакра у Бору испушта у атмосферу велику количину сумпор диоксида. Кад киша прође кроз загађену атмосферу, на земљу просипа благи раствор сумпорне киселине а не чисту воду. И овде се стварају гроздови-klasteri од кишних капи у којима се налазе молекули сумпор-диоксида. На овај начин вода-киша чини све да прочисти и смањи количину отровних гасова у ваздуху и олакашава дисање људима који морају да живе у тешко загађеној средини. Ако је ово тачно, вода свесно чини све што чини...
2. У праокеану насталом тољењем леда који је дошао са стране на нашу планету, у себи је донео и замрзнуте микроорганизме (идеја о панспермији је стара неколико векова. Можемо да је нађемо код Сведеборга коју су ”просветитељи” и њихова атеистичка наука одбацили). Кад је лед почео да се топи, вода је пробудила све организме који су почели брзо да се размножавају и почели да таложе на дну пра океана први седиментни слој који се састојао од фосила и копролита-измета угинулих организама. Пропорционални однос између фосилних остатака угинулих врста и њиховог измета зависи од њиховог ступња на престворној лествици, али са сигурношћу можемо рећи да је количина копролита стоструко већа и расте до одређене тачке кад почиње да опада и океан постаје све бистрији све до појаве човека који га поново загађује и мути...
3.Вода пролази кроз термички обрађен седимент - граннит, мермер, кречњак, вапненац, цитрин и друге слојеве настале касније. Раствара их и на тај начин настају минералне воде различитог укуса, ту и тамо опасне по здравље. ”Књаз Милош је најбоља”...
Учитељи су нас учили у школи да је живот створен на земљи - да је настао у блату од блата и остадоше живи. Покушали су да нам објасне како се то збило, али сви њихови покушаји које су нам нудили су биле несувисле претпоставке. Научници су покушали да понове стварање живота у епрувети, и на тај начин симулирају улогу Бога али и то је био килав покушај...
И тако... недоучени, или још горе, погрешно учени, терани смо да прихватимо наметнуту слику стварности као једину важећу. Већина је без трунке сумње поверовала у такву ” научну истину”, и прихватила је све што им је сипано у главу,
Један мањи део, сумњајући у исправност наметнутог, кренуо је да сам дешифрује историју настанка земље, свега живог на њој и покуша да разјасни све њене мистерије...
Живот постоји одувек
Живот је свеобухватан, настао је само једанпут, на једном месту, незнано када, незнано где. Кад је пробуђен, живот се шири безграничним пространством Универзума, прествара се и репродукује. (хвала покатоличеним Србима што су сачували ову кључну Србску реч која доказује да су Срби одувек знали за прествоност - evoluciju свега... па и самог Бога)
То ћемо најлакше схватити ако извршимо коперниkов обрт који нам помаже да посматрамо збивање из нове перспективе. Помоћи ће нам да бранимо тврдњу да живот није настао на земљи. Уместо тога, треба размишљати о начину како је и зашто живот створио земљу стигавши на њу са стране. Не знамо када је живот кренуо у колонизацију НеМира/Kosmosa, осим да ће тај покрет трајати заувек. Иста та колонизација се десила у давној прошлости и на небеском телу који је наша колевка, и учинила да се прествори у живи организам. Наша обавеза је да осмислимо властити живот, оплеменимо га и ширимо даље...!
Наша колевка - "Земља" је на самом почетку спавала без трунке земље/хумуса, и без знака живота у себи. Чамила је у тами, на први поглед без сврхе и циља. Била је црна, хладна, безживотна и поред тога што је слабо зрачећи показивала знаке ”живота”.
Стрпљиво је чекала на упаљач који ће је потпалити и панспермички вихор који ће је оплоди. Подсећала је на космичко јаје зрело за оплодњу. У својој основи, то неживо тело ће постати животворна подлога на којој ће се развијати све живо од самог почетка...
Сам НеМир/Kosmos, као резултат првог еволуционог циклуса кроз који је прошао, створио је животворну средину погодну за развој живих бића...
Најзад пред циљем
У потрази за небеским телом погодним за развој живота, велико јато комета, расадника живота, са дубоко смрзнутим алгама, планктоном и микроорганизама - носиоцима божијег генома, приближава се праземљи и бива заробљено њеном гравитацијом. Громаде леда круже око ”земље” и припремају се за бомбардовање. Дубоко смрзнут, живот који спава у леду, још не зна да је близу колевке у којој ће се ускоро пробудити. Први блокови почињу да падају на металну планету без атмосфере и око ње стварају ледени оклоп... НД
Ледено бомбардовање
Слој леда је све дебљи а његов притисак на свог домаћина постаје све већи...
Лед пали ватру
Једног тренутка притисак постаје толико снажан да он активира атомско гориво и покреће фисију. ”Праземља” се под притиском леда, који постаје модератор, претвара у атомски реактор који почиње да производи огромну количину топлоте која почиње да топи лед који му је најближи, уместо да експлодира као атомска бомба... Тај реактор је још увек у погону и загрева нас одоздо...
Обуздавање атомске ватре
Лед који је у директном додиру са реактором је изложен високој температури, топи се и вода почиње да испарава. Водена пара која је настала на тај начин је у течном стању као и сваки други гас изложен великом притиску, у нашем случају притиску леда. Пара модерира атомско гориво и у исто време топи практично све метале у непосредној близини, а највише гвожђе, које, иако је у течном стању, прави челичну оплату око реактора. Пара наставља да топи лед и сад ми имамо реактор у погону заштићен челичном оплатом у течном стању и слој водене паре под притиском најближу њему. Водену пару окружује слој вреле воде која је све хладнија што је ближа леду...
Први престворни циклус -
ГЕОТЕРМИЧКА ТОПЛТА ПОКРЕЋЕ РАЗВОЈ ЖИВОТА
У води се буде планктон, алге и остали микроорганизми који су били замрзнути. Изложени радиоактивном стресу, почињу нагло да се размножавају. Вода најближа слоју вреле паре је најтоплија па можемо рећи да ту влада ”паклена” клима неповољна за живот. Следећи слој, ближи леду, је мање врео тако да ту влада ”тропска” клима, затим ”умерена” а у води најближој леду ”поларна” клима. Јака радијација, најближа реактору, утиче на брзу мутацију организама. Што су ближи реактору то је и радијација јача па су и мутације интензивније.
Зато можемо рећи да овде постоје три ”климатска” појаса. У таквој средини почиње борба за најпогоднију средину за размножавање и развој. Угинули организми и њихов измет стварају први слој седимента који се меша са воденом паром и истопљеним металима око реактора, који се временом хлади и прекрива челични оклоп који штити живе организме који су почели да се престварају - evoluiraju стимулисани јаком радијацијом. Тај оклоп, који је још увек танак, непрестано пробијају ерупције и у воду убацују метале и термички обрађен седимент који обогаћује воду храљивим материјама и минералима што још више поспешује размножавање и еволуцију. Дубоко под ледом, у геотермичном мраку, без зрачења сунца које не може да продре кроз дебео слој леда, ствара се еко систем и поприма особине симбиозног мегаорганизма способног да се самоорганизује и обликује средину према својим потребама...
У води се буде планктон, алге и остали микроорганизми који су били замрзнути. Изложени радиоактивном стресу, почињу нагло да се размножавају. Вода најближа слоју вреле паре је најтоплија па можемо рећи да ту влада ”паклена” клима неповољна за живот. Следећи слој, ближи леду, је мање врео тако да ту влада ”тропска” клима, затим ”умерена” а у води најближој леду ”поларна” клима. Јака радијација, најближа реактору, утиче на брзу мутацију организама. Што су ближи реактору то је и радијација јача па су и мутације интензивније.
Зато можемо рећи да овде постоје три ”климатска” појаса. У таквој средини почиње борба за најпогоднију средину за размножавање и развој. Угинули организми и њихов измет стварају први слој седимента који се меша са воденом паром и истопљеним металима око реактора, који се временом хлади и прекрива челични оклоп који штити живе организме који су почели да се престварају - evoluiraju стимулисани јаком радијацијом. Тај оклоп, који је још увек танак, непрестано пробијају ерупције и у воду убацују метале и термички обрађен седимент који обогаћује воду храљивим материјама и минералима што још више поспешује размножавање и еволуцију. Дубоко под ледом, у геотермичном мраку, без зрачења сунца које не може да продре кроз дебео слој леда, ствара се еко систем и поприма особине симбиозног мегаорганизма способног да се самоорганизује и обликује средину према својим потребама...
ДРУГИ ПРЕСТВОРНИ ЦИКЛУС
ПЕРИОД ХЛАДНОГ И БИСТРОГ МОРА
Оклоп који је створен тако што су, сада већ и микроорганизми почели да таложе гвожђе око реактора које се налазило у води, постаје дело био инжењеринга. На тај (не)свесни начин, биолошка маса се убрзано прилагођава средини која се непресано мења...
У тренутку кад се топи послењи слој леда, све живо које је до тада било испод леда излаже се снажном зражењу сунца које на површини воде убија највећи део организама. То се дешава зато што планета још није створила атмосферу. На већим дубинама велики део преживљава и и прилагођава се новим условима...
Снажне ерупције повремено пробијају челични оклоп и тако се стварају подводне вулкане чији кратери још увек нису изронили на површину мора. Пепео и лава се мешају са водом а само гасови продиру на површину. То је тренутак када око планете почиње да се ствара отровна атмосфера без присуства кисеоника који ће се појавити касније...
Космонаут који би прошао поред ове планете, видео би само воду и дао би јој име Вода а не Земља...
Оклоп који је створен тако што су, сада већ и микроорганизми почели да таложе гвожђе око реактора које се налазило у води, постаје дело био инжењеринга. На тај (не)свесни начин, биолошка маса се убрзано прилагођава средини која се непресано мења...
У тренутку кад се топи послењи слој леда, све живо које је до тада било испод леда излаже се снажном зражењу сунца које на површини воде убија највећи део организама. То се дешава зато што планета још није створила атмосферу. На већим дубинама велики део преживљава и и прилагођава се новим условима...
Снажне ерупције повремено пробијају челични оклоп и тако се стварају подводне вулкане чији кратери још увек нису изронили на површину мора. Пепео и лава се мешају са водом а само гасови продиру на површину. То је тренутак када око планете почиње да се ствара отровна атмосфера без присуства кисеоника који ће се појавити касније...
Космонаут који би прошао поред ове планете, видео би само воду и дао би јој име Вода а не Земља...
Трећи престворни циклус - Фрагментација
ПОЈАВА АТМОСФЕРЕ ПОГОДНЕ ЗА ЖИВОТ
Слојеви седимента су све дебљи, једног тренутка избијају на површину мора. Живот се ту нашао пред новим изазовом и успева да се прилагоди потпуно новој средини. Праокеан кључа од ”живота”. Хлорофил гута угљендиоксид и први атоми кисеоника обогаћују до сада отровну атмосферу која почиње да оксидира а отровна киша излаже све живо на новонасталом копну новом стресу које бежи назад у воду. То је почетак трећег престворног циклуса који се завршава појавом човека, који свесно, али и брутално загађује земљу и мути воду док покушава да прилагоди планету само својим потребама без обзира на последице...
Слојеви седимента су све дебљи, једног тренутка избијају на површину мора. Живот се ту нашао пред новим изазовом и успева да се прилагоди потпуно новој средини. Праокеан кључа од ”живота”. Хлорофил гута угљендиоксид и први атоми кисеоника обогаћују до сада отровну атмосферу која почиње да оксидира а отровна киша излаже све живо на новонасталом копну новом стресу које бежи назад у воду. То је почетак трећег престворног циклуса који се завршава појавом човека, који свесно, али и брутално загађује земљу и мути воду док покушава да прилагоди планету само својим потребама без обзира на последице...
Четврти престворни циклус - Евакуација
ВРЕМЕ СЕ ХРАНИ ЗНАЊЕМ
Четврти еволуциони циклус ће почети ван земље и ми му морамо поћи у сусрет. Време нам брзо изтиче... морамо да га хранимо новим знањем на новом месту...
Четврти еволуциони циклус ће почети ван земље и ми му морамо поћи у сусрет. Време нам брзо изтиче... морамо да га хранимо новим знањем на новом месту...