****************************************************************УНИВЕРЗУМ*******************************************************************
***************Универзални алгоритам јесте свеобухватна информација јесте симфонија свесности***********************
**********************************Универзум се не креће, Универзум је хармонија покрета*****************************************
*******************************************************ВАСИОНА је свесна намера*********************************************************
ГЕНИЈАЛНОСТ ЈЕСТЕ УНИВЕРЗАЛНОСТ
СВЕ ШТО ЈЕ УНИВЕРЗАЛНО ЈЕСТЕ ГЕНИЈАЛНО
КРЕАТИВНОСТ ЈЕ СПРЕГА МАШТЕ И ЗБИЉЕ
Зашто не можемо ништа сувисло рећи о старости универзума?
Зашто тачкe сингуларитета мораju бити и тачкe финалитета на истом положају?
Шта је означава сингуларна тачка?
Шта је финална тачка - шта означава?
У чему је разлика између сингуларне и финалне тачке?
Где се налази човек у односу на њих?
На ободу...
два система!
Nешто чудно...
ту се јави!
Jавила се...
теорема!
Dа научно...
Бога слави!
УЛАЗ ЕМАНАТА => ПРОЛАЗ КРОЗ ХАОС => ИЗЛАЗ АНИХИЛАТА
Шта је спољни систем који снабдева НеМир градивом и горивом? Анимација јасно говори да је СвеМир/Kosmos на левој страни. Немир/Haos се налази у средини и спојен је са СвеМиром у тачки сингуларита на левој страни. На десној страни се налази нама непознат систем где нас додиује у тачки финалитета. Сад ће неко дрекнути да су СвеМирKosmos и НеМир/Haos синоними. Нису! То су различити системи са властитим законима и правилима. Сва три сачињавају троједну целину. НеМир у средини је цео у нашем видном пољу јер се налазимо у њему, док су системи изван нас видљиви делимично. И поред тога што је наше знање о њима непотпуно, јер немамо комплетну, ипак имамо консистентну слику Свега. То нам дозвољава да се оријентишемо само у блиском окружењу. Једно је сигурно…пред нама је схватљива слика Универзума која нам помаже да створимо властиту представу за нијансу јаснију од предходне - великог праска и релативне папзјаније...
Ерупција Ума
Све што се већ деслио, што се дешава и што ће се десити, дешава се ОВДЕ - пред нама и у нама...
Теслин вихор јесте део СвеМира - Kosmosa који утиче/emanira у НеМир и на њега врши утицај споља...
У основи Универзума се крије алгоритам који објашњава како Све настаје. Универзум настаје, траје и опстаје овде, пред нама и у нама. Зато морамо да га разлучимо на три дела: Интенцију => Потенцију => Егзистенцију. Та подела помаже да схватимо динамику Свега, а то је Теслин вихор/моно турбуленција која одувек - неповратно пулсира са леве на десну страну, покренута удвaјањем Једноте у потентно време и супстанцијални простор од којих настаје СВЕ до човека као круне стварања…
Бог, највећи точак
Велики точак спорије се окреће
но стиже мањи точак који се брже окреће
што већи точак, то спорије окретање и мање лажи
што мањи точак то брже окретање и више лажи
ово важи како за ствари тако и за људе
највећи точак у души човечијој јесте Бог
његов се обим не види нити се његов ход чује
од множине и лажи малих точкова
но, кад се сви мали точкови у души утишају
душа се тек онда види у неизмерном божанском точку
који обухвата и небо и земљу и при тој изненадној и реткој визији
душа осећа неизказану радост
Владика Николај
Владика Николај нам нуди савршену космологију и олакшава нам посао да осмислимо и први закон о кретању који гласи:
Брзина тела које се креће је обрнто пропорционално његовој величини: Што је тело веће, спорије се креће и обрнуто.
ВЕЧНО ЗБИВАЊЕ
1. СвеМир/Kosmos је Полазна-Животворна Тачка безграничено ограничене величине...
2. НеМир/Haos је Логос, ограничена Жива Реч - острво окружено СвеМирним морем Слогова и цифара…
3. Универзум је жив архипелаг безбројних, Живих Речи…
Шта су БРОЈЕВИ - шта су СЛОГОВИ?
Бројеви и слогови су апстрактни, безсадржајни и неописиви…
Појам број као такав, лишен је било каквог значења и смисла...
Слог је вербални атом који ствара речи...
Број није полазна тачка без свог преласка у цифру...
Слог је статичан без уласка у динамичну реч...
Полазни цифра је на прелазу у појмљиву број...
Слог је на прелазу у појмљиву реч...
Шта су пролазне тачке?
Пролазне тачке су низ тачака које се спајају и у исто време раздвајају нешто ...
Полазни слогови се спајају у речи и раздвајају једну од друге...
СВЕМИР ЈЕСТЕ ПОЛАЗНА ЦИФРА И СЛОГ
СвеМир/Kosmos је Немерљив, зато што је безгранино ограничен. Било где да се налазила у себи самом, може и мора да буде полазна тачка процеса који му из основе мењају облик и садржај...
СвеМир се претвара у догађај који мирује, док чека да се покрене и прествори у извор догађања.
СвеМир је на почетку, у средини и крају, једна те исти свемир која се не креће. И поред тога што се растезањем претвара у временску нит која мирује, служи да покаже правац кретања…
Покретањем непокретног, таласањем безталесног, део СвеМирног мора се узнемирио и почело да ЕМАНИРА...
Напињањем, СвеМир се напреже, разтеже и дели у безгранично дуге, животворне нити, које, прошавши кроз Хаос, намотавају се свака у живо ”клупче” које стиче димензијалност и индивидуалност...
НЕМИР ЈЕСТЕ ПРОЛАЗНА ТАЧКА
Апсолутна тачка не постоји јер би она морала бити центар Универзума...
ПРОЛАЗНА ТАЧКА сама по себи, као свеобухватна, СвеЈедна целина, јесте свудприсутна Животворна Тачка, непредвидив догађај које може да се догоди било где и било када, твори безвремено незбивање, догађање, порађање у повоју, (без)конфликтно стање, почетак у Почелу, есенцијално устројство, потенцијално дељиво, свеобухватна информација, безтелесна, безтежинска, неосмишљена мисао, потентан потенцијал који одувек и заувек, док мирује, жели да прествори себе...
УНИВЕРЗУМ ЈЕ НЕИЗБРОЈНИ НИЗ ТАЧАКА
ЕМАНАЦИЈА => ДИСИПАЦИЈА => АНИХИЛАЦИЈА
ЕНТРОПИЧНА ИНТЕНЦИЈА КОНФУЗНА ПОТЕНЦИЈА ХАРМОНИЧНА ЕГЗИСТЕНЦИЈА
(време у повоју - без мене) (време у застоју - поред мене) (време у покрету - у мени)
Хришћанско свето тројство
ОТАЦ СИН СВЕТИ ДУХ
Пасивност Патња Покорност
Мржња!
Словенско свето Четворство
Мендељејев => Тесла => Милева Марић => Милутин Миланковић
ХРАБРОСТ СНАГА ЗНАЊЕ
Љубав!
Зашто је Милутин Миланковић замислио, израчунао и описао кулу високу 21,646 км. и 112,84 км. у опсегу?
Зашто је тврдио да се та кула мора градити на КосМету?
Шта је хтео да каже рекавши да ће кула помоћи човеку да успостави контакт са ”небом”?
Теслa кључнa мисao гласи:
”Целокупна енергија - ја бих додао и материјал, потребне једном физичком систему долазе споља...
Ако то важи за свако физичко устројство, мора да важи и за највеће постојеће - НеМир/Хаос. Али... НеМир је физички систем који обједињује Све у Свему! У њега ништа не може доћи ”споља” јер изван њега не постоји ништа па ни ”споља”. Целокупна материја и енергија коју НеMир троши се налази у њему самом... Тако нас учи астофизика. Ако је то учење тачно, Теслина тврдња је нетачна. Али, ако је Теслина тврдња тачна, ”споља” постоји и није ништа друго до СвеМир - стање пред настајање које убацује у НеМир све што му је потребно ...
То значи да је НеМир/Хаос физичко устројство које није све у свему. НеМир није цео већ само један део далеко веће целине. ”Споља” на левој страни је СвеМир који у НеМир убацује део себе - еманат за који не знамо да ли је нешто одређено или je ништа. Ако је ово друго, морамо прихватити creatio ex nihilo као узрок настанка свега, али, ако је удвојени еманат нешто садржајно, морамо да откријемо шта се скрива у Еманату...
Градиво и гориво потребно највећем физичким систему - НеМиру стиже споља са леве стране кроз тачку сингуларитета/квантни тунел у коме се обавља деоба еманатa у две компоненте које се престварају у све постојеће. То двојство је почело да зрачи, што значи да спољна средина еманира нешто што је потентно и супстацијално. Тачка додира СвеМира/Космоса са НеМиром/Хаосом је тунел у коме се обавља спајање еманата који се прествара/evoluira у време и простор proласком кроз НеМир. Потребно је разјаснити шта је еманат, јер је то кључна реч која нам помаже да схватимо како настаје свет, овде, пред нама…
Кренимо поново од тврдње да је НеМир/Хаос запањујуће мали у односу на устројства лево и десно од њега, па зато није цео већ само мањи део огромне, троделне целине…
СвеМир/Космос је животворни узрок => НеМир/Хаос је жива последица => Живот је безусловна коначница. Живот је најкомплекснији систем у Универзуму па зато и најлакше схватљив. Овај парадокс је далеко теже разумети све док не допремо до суштине живота...
СвеМир еманира и кроз фазни прелаз убацује део себе у НеМир: Еманат + Божији геном. Хаос, који је саставни део свих физичких система, разлаже еманат на две компоненте од којих се прва прествара у потентно време а друга у супстанцијални простор...
На овај начин обављен је први престворни циклус еманата. Еманат је почео да се прествара - evoluira. За њим следи други циклус у коме се време прествара у гориво, а простор у градиво. Трећи циклус прествара градиво у материју а гориво у енергију од којих настају живи организми који се репродукују и почињу да дисипирају...
Из овог можемо извести закључак да је један од закона који влада у Универзуму Закон Репродукције, и да је Немир/Хаос живо и паметно, репродуктивно тело. Морамо да откријемо још два закона - Закон Приоритета и Закон Интегритета који важе изван НеМира/Haosa...
Животворни еманат је извор свих физичких система који се обнављају и у себи покрећу процесе који престварају животворно у живо, а живо у живот... (Пред нама је дуг пут до живота)
У чему се разликује градиво од материје и гориво од енергије? Наш зет Алберт је покушао да одговори на слично питање али је забрљао. Лупетао је нешто о маси и енергији...
А сад пар метафора које ће вам помоћи да схватите шта хоћу да кажем:
1. Уранијумски штапови су гориво... које у нуклеарном реактору ствара високу температуру…која загрева воду…од које се добија водена пара…која покреће парну турбину… а турбина генератор који ствара крајњи производ - електричну енергију, што значи:
На улазној страни је гориво. У средини је пролазни систем - реактор. На излазној страни је крајњи производ - електрицитет. У овом случају електрична сила/energija је анихилат уранијума.
Горе имамо једноставан алгоритам/троједност:
Улаз уранијума => Пролаз кроз процес fisije => Излаз електрицитета + дисипат/отпад који је преостао од сагорелог уранијума.
2. Купола америчког тенка абрамс је изливена од осиромашеног уранијума који штити боље од челика јер му је густуна/densitet већа. И топовска граната је од осиромашеног уранијума која мирује у цеви топа угарђеног у куполу. Граната служи као гориво које уз помоћ барутног пуњења добија кинетички набој и ударцем у куполу непријатељског тенка спаљује све што се налази у њему. То чини уз помоћ кинетичког набоја позајмљеног од барута. Масe граната је иста и кад мирује и се креће. И овде имамо алгоритам који мало теже запазити...
Да поновим... осиромашени уранијум је градиво за градњу куполе и за гранату у цеви топа. Ударцем у куполу, кинетичка енергија гранате га топи/пробија. На први поглед то је учинила маса гранате. Да ли је то тачно? Није! Грешимо ако верујемо да маса расте повећањем брзине ранате. Тежина гранте је иста док мирује и кад лети према циљу. Кад мирује, количина кинетичке силе у њој је равна нули. Испаљивањем, количина кинетичке енергије преузете од барута постаје ”пакет напуњен енергијом” који топи куполу тенка у тренутку удара и преноси енергетски набој који је носила са собом. На тај начин претвара своју масу у малу количину оксидираног праха који је остао вани...
Присетимо се да је уранијум један од ретких метала који поред магнезијума и алиминијума гори и ствара високу температуру. Приликом удара у куполу, граната се пали, топи куполу тенка и спаљује све живо у њој. Сама граната, боље рећи њени сагорели остаци остају изван куполе као сив - смртоносни прах ...
3.Храна у мом стомаку игра дуплу улогу. Сварена храна снабдева горивом и градивом мозак и мишиће. Градиво обнавља тело а гориво се у мозгу прествара у интелектуалну силу која је еманат хране коју смо појели. Исти алгоритам је као и код атомског реактора.
Без горива, физички системи не могу да се покрену - реактори, мотори, мишићи, мозак.
Без градива не могу да се обнављају и репродукују, осим ако тај систем није змија која прождире властити реп... Ово правило важи и за наш НеМир/Хаос
Сви системи који дисипирају су еко системи: НеМир, новорођенче, једрилица на узбурканом мору, вируси, трава, сунце... зависни су од снабдевача који их снабдева споља свиме што им треба... То значи да су по себи и за себе микро турбулентни НеМири/Хаоси...
Интеракција горива и градива у физичким устројствима било које врсте, поспешује стварање нечег битно новог…
У суштини, увек се ради о оплемењивању нечега… уздизању са нижег на виши ниво…
ФИЗИКА СВЕСТИ - СВЕСТ О ФИЗИЦИ
Ако је предмет нашег изучавања физикалност свести, наш сазнајни апарат - свест, покушава да изучи властиту свесност и докучи њену структуру заробљену у физичкој љуштури... Зашто не успева у томе? (гадно питање). Најједноставнији одговор може бити да свест која је спознатитељ, не може спознати себе ако се не прествори у било који спознатљив предмет који може посматрати и посредно сазнати нешто свести а и мало о себи...
Ако је предмет нашег изучавања свест о физичком, морамо просветлити властиту физичност ако желимо да будемо свсни властитог физичког дела, пре него што га напустимо и почнем да проучавамо посматрјући га са стране…
Ако наша свест покушава да успостави контакт са универзалном свести која се налази вани, мора да се припреми за ослобођавање од физичког терета тако што ће наша свест напустити тело и утопити у универзалну свест за један тренутак или заувек…
Оданде где je наша свест - у телесној тамници, може да изађе из телесног затвора и оде далеко али не може да се задржи дуго вани, јер је са телом повезује танка нит ограничне дужине, намотана у клупче које не може да буде увек намотано. Потребна је снажна воља да се одмота да би се отишло што даље и Тамо остало што дуже...
То је била светлост
без извора, без правца
светлост потпуна
ни од кога виђена
сама собом обасјана
јер ничег не беше
да буде од ње осветљено
није било места
одакле би се померила
и докле би дошла
није било ничег
што би је одбило или упило
и ничего што би је расипало
била је то светлост
са мраком помешана
једно од другог још неодвојено
то је било све
у потпуности ничег
све што садржаваше било шта
али не и састављено од свега
то је било нешто Једно
још никад неподељено
још никад несастављено
и свака душа упућена Богу
осећа се као део од Целог откинут
и зато поново ка томе Целом тежи…
Леонид Шејка
(Шејкину песму/космогонију сам нашао на изложби слика Оље Ивањицки у БГ 2017)
Бог мирује
и посматра патњу деце своје
децу која су на путу
која се губе
и која се моле
у даљини планина
без врха их чека
и први који који ка њој хита
у руци сунце носи
и прати сребрну нит
ка вечности која је тамо
сви је упорно прате
у вери да их ка циљу води
у страху да се циљ брзо креће
а креће се јер се увек губи из вида
онима које снага изда
што стадоше на пола пута
са вапајем у мрклој ноћи
Д.Б.
МИЛЕВА МАРИЋ
"Људи би могли да схвате безконачност када не би били ограничени на људску лобању, и када би били у стању да се отисну у свемир, уместо што су заробљени на земљи..."
(Ове речи нас терају на размишљање јер она нам говори о безконачном обзору...)
"Ја не верујем да треба кривити структуру људског мозга за чињеницу да човек не може да схвати безконачност. Човек је то свакако у стању уколико у својим млађим годинама, кад почиње да поима, не би тако сурово био ограничен на земљу, па чак и више, на гнездо између четири зида, наместо да му буде омогућено да изађе и мало лута у универзуму. Човек је у стању да у својој имагинацији замисли безграничну срећу и требало би да може да схвати и безконачност простора. Ја мислим да је то много лакше...”
Штета што не знамо наставак писма али и ово је довољно да ставимо Милеву поред Тесле као најблиставији ум Србског рода који нам заједно са владиком Николајем нуди естетски савршену и логички безпрекорну Космогонију, за коју слободно можемо рећи да је Србска...
..
Све је истина – лаж не постоји
Све је живот – смрт не постоји
Живот је истина – смрт је лаж
Истина је све – лаж је ништа
Д.Б.
Највеће постојеће материјално тело - НеМир/Kosmos мирује. Посматран споља НеМир се не креће! Посматрач који је у њему постаје учесник и види да се око њега све покреће. Закључак: НеМир посматран споља се не креће, али се у њему све покреће...
НеМир/Kosmos је непокретно покретање/вибрирање, пулсирање, таласање...
НеМир је фрактални-репродуктивни хаос!
Други закон о кретању гласи:
Брзина кретања сваког тела зависи и од подлоге по којој се креће. Количини енергије потребне да тело обави кретањe је обрнуто прополционално количини потрошеног горива. Што је подлога лакшша за кретање, брзина кретања је већа а потрошња енергије је мања...
У свету великих брзина, где подлога по којој се одвија кретање не пружа никакав отпор, кретање брзином светлости је најмање могућa брзина кретања а потрошња горива је равна нули. Кад кретање надмаши брзину светлости, количина горива у телу које се креће расте и веће је него на почетку кретања па може достићи безгранични ниво. Начело Хармоничног Склада које влада у Универзуму спречава да пређе оптимум...
ТОК ВРЕМЕНА/КРЕТАЊА ЈЕСТЕ НАСТАЈАЊЕ, ТРАЈАЊЕ И ОПСТАЈАЊЕ...
Ја не постојим... стање пред настајање
Ја стојим... мировање
Ја постојим... кретање - постојање
Вечни процес настајања, трајања и постајања нас спречава да за НеМир/Kosmos као целину тврдимо да има одређену старост. Док посматрамо споља ерупцију еманата који препорађа НеМир, посматрамо време и трајање свега у средини пре него што нестане-anihilira се на десној страни прошавши кроз тачку финалитета, и губи се из нашег видокруга незнано где и куда...
НеМир није ни стар ни млад. НеМир јесте, било КАД био увек ОВДЕ. Започет је ОНДЕ а завршен ТАМО. Налази се пред нама и у нама све док смо ми у њему. Кад схватимо да је наш опстанак у њему немогућ, морамо да се припремимо за егзодус...
Настајање-emanacija се налази лево у нашем видокургу док га посматрамо...
Нестајање-anihilacija је изван нашег видног поља, и не можемо знати шта се у том трену дешава на десној страни...
Кад покушамо да посматрамо себе ОВДЕ - у трајању, нећемо видети нетварно нашим физичким очима које долази са леве стране, већ само тварну илузију коју нам намеће класична физика као једино постојећу стварност...
Ми осећамо у себи снажан утицај настанка на левој страни и нестанка на десној, што нам помаже да схватимо да нисмо сведени на једну тачку која би нас спречавала да уочимо збивања који се дешавају изван нас. Кад посматрамо ”нестајање”, знамо да нас вуче према себи. У исто време, док посматрамо настајање, осећамо да нас гура од себе кроз црни квантни тунел, где нас чека вечно опстајање...
Ми пловимо у барци на таласима настанка и нестанка, сигурни да је пред нама Велика авантура...
------------------------------------------------------------------------
Непријатна и пријатна гравитација
Све док смо у челичном загрљају гравитације, о слободи, телепортацији и телепатској комуникацији можемо само да сањамо. Једино ”извиђачи” које шаљемо да извиде непознат терен, могу мање или више сувисло да нам кажу шта су видели тамо, кад се врате - ако се врате. Могу да нам пренесу шта су прочитали на исписаном папиру у божијој библиотеци... Њихове информације ће нам помоћи да пређемо у надутопију, где ће нам се отворити сва чула, ослобођена свих стега, и најзад ћемо спознати значење појма слобода... Ако станујемо на деветом спрату а лифт се поквари што ми се десило пар пута док сам боравио у Београду, морао сам степеницама до стана. На путу до њега, осећао сам колико је гравитација непријатна. Како је учинити пријатном...? Да ли можемо створити средину са пријатном гравитацијом у којој ћемо удобније живети? (Одговор ћете наћи у рубрици ”Продор” где ћете видети купу и Милевину огрлицу на самом дну...)
НеМир/Хаос у коме смо живи је дисипативно устројство, отворен на левој и десној страни. Проток еманата, који долази споља са леве стране, пролази кроз тачку сингуларитета, без могућности повратка назад. Улази у НеМир/Kosmos где се дели у потентно време и супстанцијални простор, пре но што се поново прествори у гориво и градиво. Цео процес завршава се у десној тачки финалитета која је надповратно материјско тело, где се све враћа на над почетак, и на тај начин описује три спирална заокрета херметичног круга за разлику од Ничеовог круга који је затворен, и где се све враћа на почетак, где су тачка сингуларитета и финалитета иста тачка...
Херметично кретање/спирално заокретање поседује једну тачаку сингуларитета и безброј тачака финалнитета јер се сваки заокрет завршава на надпочетку где је финална тачка претходног заокрета сингуларна тачка следећег заокрета...!
(погледајте анимацију у рубрици ”Продор” на самом врху где ћете видети тродимензијалну спиралу спљоштену у дводимензијални ”диск” на коме се ми сад налазимо и ”бескрајну траку” на коју морамо да пређемо... а затим размислите добро шта је анимација хтела да вам каже)
НеМир/Хаос настаје ОДУВЕК, траје ОВДЕ, постоји ЗАУВЕК! Одувек, ОВДЕ и Заувек су нераскидиви делови троједног времена. Јасна представа времена нам помаже да стекнемо и јасну представу о НеНиру/Хаосу. Прошлост и будућност не станују у њему већ негде изван њега ТАМО! Ми о прошлости/будућности не знамо ништа!
МИ НИСМО У ВРЕМЕНУ
ВРЕМЕ НИЈЕ У НАМА
ВРЕМЕ ЈЕ ПОРЕД НАС - може бити и у нама ако смо на правом месту...
Васиона је ванвременска вечност, јесте 0 или 4 зависно од тога где се ми налазимо... Без нас у њој, Васиона је нула/свесна намера. Са човеком у њој, јесте четири, јесте четворство - осмишљени, делотворни намерник!
Васиона је безусловна вечност 0 или 4
Универзум је безконачна коначност 3
НеМир/Хаос је неопходна свудприсутност 2
СвеМир/Космос је безгранична ограниченост 1
(ја овде уводим ред у устројство саздано од четири аутономна играча - Васионе, Универзума, НеМира и СвеМира за које космолози и физичари још увек верују да су синоними)
Симбол/формула који означава Универзум је отворена тросмицa настала отварањем положене осмице
У => Н => С
Вербално изчитавање горње формуле гласи: Универзум јесте не исто што и НеМир јесте не исто што и СвеМир
0/4 - Васиона је прозирна копрена која прекрива/прожима Универзум - Троједност
0/4 = 3 => 2 => 1
0/4 ЈЕДНАКО ТРИ ЈЕСТЕ ДВА ЈЕСТЕ ЈЕДАН
Васиона је нула/четири, СвеМир је једнота, НеМир двојство, Универзум тројство
(схватите да четири кључна појма изнад нису синоними већ посебни делови свеукупне целине. Васиона је четврти део - Свесна Намера)
Ако НеМир/Kosmos није цео, већ само један део Универзума, све што се у њему збива су догађаји локалне природе. То важи за рађање, ентропију, репродукцију, зрачење, кретање,... У том случају, морамо да поставимо питање, и одговоримо на њега; шта се налази лево и десно од НеМира и шта са сигурношћу можемо рећи о свету изван њега/нас? Прави одговор нас тера на Коперников обрт и закључак да је НеМир/Kosmos запањујуће мали у односу на устројства лево и десно од њега који су толико велики, да их је немогуће обухватити погледом били које врсте, осим њихових мањих делова који су у директном додиру са НеМиром... Не можемо их никад сагледати у целини визуиално, интуитивно или интелектуално...
Анимација горе може помоћи да схватите шта хоћу да кажем...
И БОГ СЕ ПРЕСТВАРА/evoluira
Дух је светлосни дах...
Тело је звездани прах...
Основна супстанца од које је настао Космос је једна, а кад се удвоји, може да поседује различите особине. Ако тврдимо да тело у себи крије дух-свест која извире из материјалног дела, још увек нисмо одговорили на питање шта је духовност која поседује материјске особине...
Традиционални панпсихизам не решава проблем односа душа/тело већ га гура од себе напред и одлаже његово решење...
Тријализам решава комфликт између атеизма, теизма и таоизма јер у НеМиру има места за све, сви су стварни и истинити, сви могу и дужни су да обављају свој део посла.То стога што свеобухватност не трпи искључивост. Слојевитост природе захтева различите методе проучавања њених слојева, па проучивши један слој не смемо да уобразимо да смо сазнали све, иако се различитост Свега своди на исто...
Тријализам је сустав који у средишњем делу поседује силу успоставља равнотежу и вуче напред, а на боковима средотежне и средобежне силе које развлаче свака на своју страну. Све су аутономне, допуњују се и стварају могућност прелаза из једне у другу па зато све заједно чине недељиву целину и спречавају настанак дуалистичких система који би се затварали у себе и постали статични и као такви не могу да се отворе. Због тога је водоравна осмица која симболизује вечност погрешна и треба отворити осмицу и заменити отвореном ТРОСМИЦОМ...
Тријализам спаја кретање и мировање у нераскидиву целину, време које је у повоју, време које је у застоју и време у покретну. Пред нама је алгоритам који нам је недостајао и који је достојан наследник класичног модела који је одиграо своју улогу, почиње да смета и зато је потребно сместити га тамо где му је место. Судбина свих теорија је да се једног дана претворе у корисне заблуде а њихови аутори који су словили као ненадмашни генији у корисне будале. То је тако јер је данашња истина неизоставно сутрашња заблуда. Преостаје још само ЗАБЛУДА КОЈА ОПСТАЈЕ, заблуда без које се не може. Ми још увек не можемо да је откријемо јер је она последња препрека која се налази између нас и вечности. (Касније ћу се вратити овој заблуди и покушати да објасним каква је, иако је то скоро немогуће учинити).
Вербализација мисли није могућа, вероватно зато што структура мисли то не дозвољава. Мисао је неописива, али замисао проистекла из мисли нам дозвољава да посредно ”видимо” мисао. Можемо да опишемо то што смо мислили/видели, па је неопходно објаснити разлику између мисли и замисли... (док мислим, ја гледам своје замисли које други не могу да виде док не буду осмишљене...)
Шта је Свест?
Шта је свесност?
----------------
Ентропија - апсолутно мировање, захваћена турбуленцијом коју видите на левој страни анимације је Теслин вихор...
Ентропија плус турбуленција јесте Теслин вихор који прествара мировање у покретање-некретање!
Е + ТВ => НК(некретање)
----------------------------
Јесте је нова математичка алатка која има три водоравне црте и стрелицу на десно ”=>” а њен вербали опис гласи; ...јесте не исто што и... или; прествара се/evoluira
Зашто је до скоро било немогуће схватити и јасно описати устројство Универзума а сад је то могуће и неопходно?
Спознаја је терет који захтева снажа плећа!
Ко је способан да издржи терет спознаје?
Ми смо данас у свом развоју стигли до тачке када морамо да спознамо неопходно, и после тога се олободимо погубног деловања гравитације која нас спречава да стекнемо способност телепатске комуникације и директне материјализације свега замишљеног.
Пре свега, морамо да одговоримо на питање да ли је од нечега чија је запремина равна нули а тежина неизмерива, после експлозије тог "ничега" настало много-Универзум, или је сажимањем дела Свега, чија је запремина безгранична настало мало? Да ли нам је суђено да безпомоћно срљамо у ентропично ништавило или треба да се спремимо за пловидбу океаном вечности и оставимо ентропију иза себе заувек...?!
Од ентропије кроз конфузију до хармоније
Дошло је време да напустимо неуспешно трагање за безбожном Теоријом о свему коју је немогуће формулисати и уместо тога заиграмо коло заједно са Богом. То ће нам олакшати писање закона о Свему без којих немогуће схватити троједност Универзума и четворство Васионе. Нећемо се ослободити хаоса који је у нама и око нас све док се налазимо Овде...
Ево и тих закона:
ПРВИ БОЖИЈИ ЗАКОН ПРИОРИТЕТА - покретање Теслиног вихора/Владикиног Великог точака:
Првобитно entropičko устројство не може да опстане као самодовољно и непокретно ништавило, већ мора да пређе у turbulentno стање и прествори/evoluira и удвоји се пре него што се покрене и почне да еманира двојство...
ДРУГИ БОЖИЈИ ЗАКОН РЕПРОДУКЦИЈЕ - размножавање СвеМира
Ни једнo удвојено устројство не може да траје као материјална - ”нежива” ништавност, већ мора да убрза своје покретање до брзине светлости и анихилира материјски део себе, ослободивши се од свог материјалног дела. На тај начин, материјска матрица се ослобађа од материјалног терета који остаје у НеМиру као фосилни талог у чврстом стању и постаје кosmički sediment...
(То су сви фосилни остаци, копролити, метеорити, безживотне планете и угашене звезде...)
ТРЕЋИ БОЖИЈИ ЗАКОН ИНТЕГРИТЕТА - сједињење/reintegracija простора и времена
Ни једна духовна матрица не може да ”виси у ваздуху”, већ мора да се прествори и поприми продуховљени сустав после пробијања светлосног зида, где прелази на духовну подлогу по којој може да се слободно креће или мирује... (закони се још увек дорађују...)
Први закон важи у СвеМиру у коме влада затвореност у отвореном - некретање у мировању, други у НеМиру у коме влада отвореност у затвореном - фиктивно и репродуктивно ”кретање”. Трећи је десно од прва два о коме не знамо ништа, осим да описује вечно трајање...
*********************************************************************************************************************************************
РЕД У НЕРЕДУ
РЕД, који влада у турбулентном СвеМиру, крије у себи НЕРЕД који пролази кроз бели кавантни тунел и преноси удвојен еманат кроз тачку сингуларитета на десну страну...
НЕРЕД У РЕДУ
HЕРЕД који влада у хаотичном НеМиру крије РЕД, и завршава се анихилацијом његовог материјског садржаја док пролази кроз црни квантни тунел и тако телепортира матрицу изван НеМира брзином светлости...
О ЖИВОТУ
Креација и еволуција се подупиру (komplementarne su)
Од самог почетка хода ка звездама, човека је мучио осећај безизлазности и безпомоћности због чега је губио храброст и затварао се у свет маште и снова где је тражио утеху и сигурност. Цртао је координатне системе са само једином референсном тачком и себе стављао у средину. На тај начина је стварао статичане и затворене системе са претставама скројеним за тренутно важећи поглед на свет у коме живи и оградивши се од окружења њему несхватљивог. Тако му је било лакше да га потисне и на крају заборави његово постојање. На тај начин он је чинио грешку јер прво цртао карту а затим покушавао да терен прилагоди њеном изгледу. Сви ти системи су били стабилни и под контролом док су мировали, али чим су се покренули, губили су кохезију и неконтролисано су се распадали. То стога је су све централне тачке биле непостојеће и без привлачне снаге…
(ово скратити)
Европски ренесани научници, од Галилеа, Руђара Бошовића, Њутна до Миланковића,Тесле и Милеве Марић, веровали су у једног творца. Учинили су све неопходно да човек несметано приђе прозору вечности, отвори га и погледа кроз њега. И ако су у томе успели, нису нам открили тајну коју су угледали. Прозрели су неке од творчевих замисли, али су били спречени да их развију до краја, због погубног деловања обезбожене науке до појаве Тесле и квантне физике…
Двадесети век је припао Англо-ционистичкој, атеистичкој науци Маркса, Дарвина, Фројда и Ајнштајна. Опијени хибрисом желели су да формулишу теорију о свему. Покушавали су да обједине гравитацију са слабим и јаким силама, вероватно са релативним, свесно са подсвесним, заборвивиши при том најсуптилнију… силу Ума, најмоћнију пету силу, моћнију од свих постојећих, која се налази на врху изнад четири сила које познајемо. Пета сила је о којој мало знамо је још увек немерљива постојећим инструментима.
Затровани скепсом и песимизмом, нису успели да се докопају светог грала јер оно што су покушали да формулишу би требило да буде теорија нечега, несвесни да живе у делу Свега. Нису успели да објасне како је све почело и како ће се завршити. Причали су нам да је од нечега, не знајући чега, настало нешто, а нису умели да објасне шта. Запетљани у времену и изгубљени у простору нису успели да пронађу излаз. На своја (не)дела су снажно ударили безбожнички печат. Крај века је највећи део људи дочекао несигуран у себе и врдности свега до тада постигнутог…
Век који је пред нама нас примиче новом хоризонту спознаје. Осећамо да се иза њега крије нешто велико, али се плашимо да му приђемо и видимо шта је то. Теорије и модели који су нас до њега довели су изтрошени, а без нових визија можемо само да тапкамо у месту. Пред нама је последњи сокок у непозато који ће нас уздићи до небеса…на над почетак. Морамо да му приђемо без страха који су осећали стари грци кад су прилазили гибралтаским вратима јер су веровали да је испред њих бездан. Ми данас знамо да је то био пролаз на путу до новог света који га је раздвајао од старог. Наука двадесетпрвог века припада словенским народима. Примат над науком су преузели од јевреја још пре сто година Никола Тесла и Милева Марић. Пред човеком су од сада неслућене могућности. Треба кренути смело. Неопходно је довршити Теслино дело!
Наш поглед на живот мора да буде јасна представа о односу Бога и Човека и дужан је да нас одведе до математичке формуле која ће омогућити прелазак човека у божанско стање…
Бог, Ум, Промисао је незамислив, непојмљив и неописив, али је његова замисао, његов Смисао, производ проистекао из њега самог је ту међу нама. Ми смо то Нешто, ту где смо у Свему. Ми то осећамо и зачуђени, питамо се, где смо, ко смо, шта смо и куда ћемо…
Бог је обавио свој део посла, створио је човека и предуслове који ће му помоћи да настави самостално стварање које га води у престварање себе. Ако човек успе да прествори себе, спознаће шта је ТО што га чини сличнијим Богу од себе какав је ОВДЕ. Пре него што пођемо у потрагу за Свеживотним законима, морамо да скинемо Бога са пиједестала на који смо га сами поставили. Тек тада ћемо моћи слободно да га погледамо у ”лице” и на равној нози сарађујемо са њим…
БОГ НИЈЕ МРТАВ - БОГ УМИРЕ СВАКИ ДАН
Бог је био беспомоћан све док је био сам у Свемиру, био сам себи сврха постојања, сам са собом у неподношљивој самоћи. Није био у стању да било шта учини, да се покрене и окрене, без очију да види, без мисли о томе да је могуће мислити о свему и осмислити све замишљено. Пре него што је почео да ствара, био је пасиван и примитиван, немоћан у безграничној ограничености, ни жив ни мртав, умртвљено ништавило окружено тамом. Схвативши да ЈЕСТЕ животворац Бог успева да се изтргне из своје пасивности и у себи, од дела себе, због себе, за себе, ствара Нешто, замишља жив(от)/оглед(ало) - човека да се огледа у њему, уз чију помоћ жели да упозна себе. Почевши да мисли, Бог побеђује таму!
У Богу све настаје, од Бога све постаје, из Бога је све кренуло, Бог је све покренуо. Пре него што се Бог покренуо, ништа се није кретало, пре него што је од Бога ишта настало, ништа није постојало. Ако је Бог вечно трајање, он мора бити извор непрестаног настајања. Бог је свест која из себе еманира Свет без престанка. Њему је непозната експлозија а још мање ентропија. Свет у коме ми битишемо сад је дисипативан систем јер се храни Богом. ЕМАНАТ је Божија храна!
Бог је издахнуо ЕМАНТ, удахно живот у њега и надахнуо му свест о себи…
Све је истина – лаж не постоји
Све је живот – смрт не постоји
Живот је истина – смрт је лаж
Истина је све – лаж је ништа
Д.Б.
Највеће постојеће материјално тело - НеМир/Kosmos мирује. Посматран споља НеМир се не креће! Посматрач који је у њему постаје учесник и види да се око њега све покреће. Закључак: НеМир посматран споља се не креће, али се у њему све покреће...
НеМир/Kosmos је непокретно покретање/вибрирање, пулсирање, таласање...
НеМир је фрактални-репродуктивни хаос!
Други закон о кретању гласи:
Брзина кретања сваког тела зависи и од подлоге по којој се креће. Количини енергије потребне да тело обави кретањe је обрнуто прополционално количини потрошеног горива. Што је подлога лакшша за кретање, брзина кретања је већа а потрошња енергије је мања...
У свету великих брзина, где подлога по којој се одвија кретање не пружа никакав отпор, кретање брзином светлости је најмање могућa брзина кретања а потрошња горива је равна нули. Кад кретање надмаши брзину светлости, количина горива у телу које се креће расте и веће је него на почетку кретања па може достићи безгранични ниво. Начело Хармоничног Склада које влада у Универзуму спречава да пређе оптимум...
ТОК ВРЕМЕНА/КРЕТАЊА ЈЕСТЕ НАСТАЈАЊЕ, ТРАЈАЊЕ И ОПСТАЈАЊЕ...
Ја не постојим... стање пред настајање
Ја стојим... мировање
Ја постојим... кретање - постојање
Вечни процес настајања, трајања и постајања нас спречава да за НеМир/Kosmos као целину тврдимо да има одређену старост. Док посматрамо споља ерупцију еманата који препорађа НеМир, посматрамо време и трајање свега у средини пре него што нестане-anihilira се на десној страни прошавши кроз тачку финалитета, и губи се из нашег видокруга незнано где и куда...
НеМир није ни стар ни млад. НеМир јесте, било КАД био увек ОВДЕ. Започет је ОНДЕ а завршен ТАМО. Налази се пред нама и у нама све док смо ми у њему. Кад схватимо да је наш опстанак у њему немогућ, морамо да се припремимо за егзодус...
Настајање-emanacija се налази лево у нашем видокургу док га посматрамо...
Нестајање-anihilacija је изван нашег видног поља, и не можемо знати шта се у том трену дешава на десној страни...
Кад покушамо да посматрамо себе ОВДЕ - у трајању, нећемо видети нетварно нашим физичким очима које долази са леве стране, већ само тварну илузију коју нам намеће класична физика као једино постојећу стварност...
Ми осећамо у себи снажан утицај настанка на левој страни и нестанка на десној, што нам помаже да схватимо да нисмо сведени на једну тачку која би нас спречавала да уочимо збивања који се дешавају изван нас. Кад посматрамо ”нестајање”, знамо да нас вуче према себи. У исто време, док посматрамо настајање, осећамо да нас гура од себе кроз црни квантни тунел, где нас чека вечно опстајање...
Ми пловимо у барци на таласима настанка и нестанка, сигурни да је пред нама Велика авантура...
------------------------------------------------------------------------
Непријатна и пријатна гравитација
Све док смо у челичном загрљају гравитације, о слободи, телепортацији и телепатској комуникацији можемо само да сањамо. Једино ”извиђачи” које шаљемо да извиде непознат терен, могу мање или више сувисло да нам кажу шта су видели тамо, кад се врате - ако се врате. Могу да нам пренесу шта су прочитали на исписаном папиру у божијој библиотеци... Њихове информације ће нам помоћи да пређемо у надутопију, где ће нам се отворити сва чула, ослобођена свих стега, и најзад ћемо спознати значење појма слобода... Ако станујемо на деветом спрату а лифт се поквари што ми се десило пар пута док сам боравио у Београду, морао сам степеницама до стана. На путу до њега, осећао сам колико је гравитација непријатна. Како је учинити пријатном...? Да ли можемо створити средину са пријатном гравитацијом у којој ћемо удобније живети? (Одговор ћете наћи у рубрици ”Продор” где ћете видети купу и Милевину огрлицу на самом дну...)
НеМир/Хаос у коме смо живи је дисипативно устројство, отворен на левој и десној страни. Проток еманата, који долази споља са леве стране, пролази кроз тачку сингуларитета, без могућности повратка назад. Улази у НеМир/Kosmos где се дели у потентно време и супстанцијални простор, пре но што се поново прествори у гориво и градиво. Цео процес завршава се у десној тачки финалитета која је надповратно материјско тело, где се све враћа на над почетак, и на тај начин описује три спирална заокрета херметичног круга за разлику од Ничеовог круга који је затворен, и где се све враћа на почетак, где су тачка сингуларитета и финалитета иста тачка...
Херметично кретање/спирално заокретање поседује једну тачаку сингуларитета и безброј тачака финалнитета јер се сваки заокрет завршава на надпочетку где је финална тачка претходног заокрета сингуларна тачка следећег заокрета...!
(погледајте анимацију у рубрици ”Продор” на самом врху где ћете видети тродимензијалну спиралу спљоштену у дводимензијални ”диск” на коме се ми сад налазимо и ”бескрајну траку” на коју морамо да пређемо... а затим размислите добро шта је анимација хтела да вам каже)
НеМир/Хаос настаје ОДУВЕК, траје ОВДЕ, постоји ЗАУВЕК! Одувек, ОВДЕ и Заувек су нераскидиви делови троједног времена. Јасна представа времена нам помаже да стекнемо и јасну представу о НеНиру/Хаосу. Прошлост и будућност не станују у њему већ негде изван њега ТАМО! Ми о прошлости/будућности не знамо ништа!
МИ НИСМО У ВРЕМЕНУ
ВРЕМЕ НИЈЕ У НАМА
ВРЕМЕ ЈЕ ПОРЕД НАС - може бити и у нама ако смо на правом месту...
Васиона је ванвременска вечност, јесте 0 или 4 зависно од тога где се ми налазимо... Без нас у њој, Васиона је нула/свесна намера. Са човеком у њој, јесте четири, јесте четворство - осмишљени, делотворни намерник!
Васиона је безусловна вечност 0 или 4
Универзум је безконачна коначност 3
НеМир/Хаос је неопходна свудприсутност 2
СвеМир/Космос је безгранична ограниченост 1
(ја овде уводим ред у устројство саздано од четири аутономна играча - Васионе, Универзума, НеМира и СвеМира за које космолози и физичари још увек верују да су синоними)
Симбол/формула који означава Универзум је отворена тросмицa настала отварањем положене осмице
У => Н => С
Вербално изчитавање горње формуле гласи: Универзум јесте не исто што и НеМир јесте не исто што и СвеМир
0/4 - Васиона је прозирна копрена која прекрива/прожима Универзум - Троједност
0/4 = 3 => 2 => 1
0/4 ЈЕДНАКО ТРИ ЈЕСТЕ ДВА ЈЕСТЕ ЈЕДАН
Васиона је нула/четири, СвеМир је једнота, НеМир двојство, Универзум тројство
(схватите да четири кључна појма изнад нису синоними већ посебни делови свеукупне целине. Васиона је четврти део - Свесна Намера)
Ако НеМир/Kosmos није цео, већ само један део Универзума, све што се у њему збива су догађаји локалне природе. То важи за рађање, ентропију, репродукцију, зрачење, кретање,... У том случају, морамо да поставимо питање, и одговоримо на њега; шта се налази лево и десно од НеМира и шта са сигурношћу можемо рећи о свету изван њега/нас? Прави одговор нас тера на Коперников обрт и закључак да је НеМир/Kosmos запањујуће мали у односу на устројства лево и десно од њега који су толико велики, да их је немогуће обухватити погледом били које врсте, осим њихових мањих делова који су у директном додиру са НеМиром... Не можемо их никад сагледати у целини визуиално, интуитивно или интелектуално...
Анимација горе може помоћи да схватите шта хоћу да кажем...
И БОГ СЕ ПРЕСТВАРА/evoluira
Дух је светлосни дах...
Тело је звездани прах...
Основна супстанца од које је настао Космос је једна, а кад се удвоји, може да поседује различите особине. Ако тврдимо да тело у себи крије дух-свест која извире из материјалног дела, још увек нисмо одговорили на питање шта је духовност која поседује материјске особине...
Традиционални панпсихизам не решава проблем односа душа/тело већ га гура од себе напред и одлаже његово решење...
Тријализам решава комфликт између атеизма, теизма и таоизма јер у НеМиру има места за све, сви су стварни и истинити, сви могу и дужни су да обављају свој део посла.То стога што свеобухватност не трпи искључивост. Слојевитост природе захтева различите методе проучавања њених слојева, па проучивши један слој не смемо да уобразимо да смо сазнали све, иако се различитост Свега своди на исто...
Тријализам је сустав који у средишњем делу поседује силу успоставља равнотежу и вуче напред, а на боковима средотежне и средобежне силе које развлаче свака на своју страну. Све су аутономне, допуњују се и стварају могућност прелаза из једне у другу па зато све заједно чине недељиву целину и спречавају настанак дуалистичких система који би се затварали у себе и постали статични и као такви не могу да се отворе. Због тога је водоравна осмица која симболизује вечност погрешна и треба отворити осмицу и заменити отвореном ТРОСМИЦОМ...
Тријализам спаја кретање и мировање у нераскидиву целину, време које је у повоју, време које је у застоју и време у покретну. Пред нама је алгоритам који нам је недостајао и који је достојан наследник класичног модела који је одиграо своју улогу, почиње да смета и зато је потребно сместити га тамо где му је место. Судбина свих теорија је да се једног дана претворе у корисне заблуде а њихови аутори који су словили као ненадмашни генији у корисне будале. То је тако јер је данашња истина неизоставно сутрашња заблуда. Преостаје још само ЗАБЛУДА КОЈА ОПСТАЈЕ, заблуда без које се не може. Ми још увек не можемо да је откријемо јер је она последња препрека која се налази између нас и вечности. (Касније ћу се вратити овој заблуди и покушати да објасним каква је, иако је то скоро немогуће учинити).
Вербализација мисли није могућа, вероватно зато што структура мисли то не дозвољава. Мисао је неописива, али замисао проистекла из мисли нам дозвољава да посредно ”видимо” мисао. Можемо да опишемо то што смо мислили/видели, па је неопходно објаснити разлику између мисли и замисли... (док мислим, ја гледам своје замисли које други не могу да виде док не буду осмишљене...)
Шта је Свест?
Шта је свесност?
----------------
Ентропија - апсолутно мировање, захваћена турбуленцијом коју видите на левој страни анимације је Теслин вихор...
Ентропија плус турбуленција јесте Теслин вихор који прествара мировање у покретање-некретање!
Е + ТВ => НК(некретање)
----------------------------
Јесте је нова математичка алатка која има три водоравне црте и стрелицу на десно ”=>” а њен вербали опис гласи; ...јесте не исто што и... или; прествара се/evoluira
Зашто је до скоро било немогуће схватити и јасно описати устројство Универзума а сад је то могуће и неопходно?
Спознаја је терет који захтева снажа плећа!
Ко је способан да издржи терет спознаје?
Ми смо данас у свом развоју стигли до тачке када морамо да спознамо неопходно, и после тога се олободимо погубног деловања гравитације која нас спречава да стекнемо способност телепатске комуникације и директне материјализације свега замишљеног.
Пре свега, морамо да одговоримо на питање да ли је од нечега чија је запремина равна нули а тежина неизмерива, после експлозије тог "ничега" настало много-Универзум, или је сажимањем дела Свега, чија је запремина безгранична настало мало? Да ли нам је суђено да безпомоћно срљамо у ентропично ништавило или треба да се спремимо за пловидбу океаном вечности и оставимо ентропију иза себе заувек...?!
Од ентропије кроз конфузију до хармоније
Дошло је време да напустимо неуспешно трагање за безбожном Теоријом о свему коју је немогуће формулисати и уместо тога заиграмо коло заједно са Богом. То ће нам олакшати писање закона о Свему без којих немогуће схватити троједност Универзума и четворство Васионе. Нећемо се ослободити хаоса који је у нама и око нас све док се налазимо Овде...
Ево и тих закона:
ПРВИ БОЖИЈИ ЗАКОН ПРИОРИТЕТА - покретање Теслиног вихора/Владикиног Великог точака:
Првобитно entropičko устројство не може да опстане као самодовољно и непокретно ништавило, већ мора да пређе у turbulentno стање и прествори/evoluira и удвоји се пре него што се покрене и почне да еманира двојство...
ДРУГИ БОЖИЈИ ЗАКОН РЕПРОДУКЦИЈЕ - размножавање СвеМира
Ни једнo удвојено устројство не може да траје као материјална - ”нежива” ништавност, већ мора да убрза своје покретање до брзине светлости и анихилира материјски део себе, ослободивши се од свог материјалног дела. На тај начин, материјска матрица се ослобађа од материјалног терета који остаје у НеМиру као фосилни талог у чврстом стању и постаје кosmički sediment...
(То су сви фосилни остаци, копролити, метеорити, безживотне планете и угашене звезде...)
ТРЕЋИ БОЖИЈИ ЗАКОН ИНТЕГРИТЕТА - сједињење/reintegracija простора и времена
Ни једна духовна матрица не може да ”виси у ваздуху”, већ мора да се прествори и поприми продуховљени сустав после пробијања светлосног зида, где прелази на духовну подлогу по којој може да се слободно креће или мирује... (закони се још увек дорађују...)
Први закон важи у СвеМиру у коме влада затвореност у отвореном - некретање у мировању, други у НеМиру у коме влада отвореност у затвореном - фиктивно и репродуктивно ”кретање”. Трећи је десно од прва два о коме не знамо ништа, осим да описује вечно трајање...
*********************************************************************************************************************************************
РЕД У НЕРЕДУ
РЕД, који влада у турбулентном СвеМиру, крије у себи НЕРЕД који пролази кроз бели кавантни тунел и преноси удвојен еманат кроз тачку сингуларитета на десну страну...
НЕРЕД У РЕДУ
HЕРЕД који влада у хаотичном НеМиру крије РЕД, и завршава се анихилацијом његовог материјског садржаја док пролази кроз црни квантни тунел и тако телепортира матрицу изван НеМира брзином светлости...
О ЖИВОТУ
Креација и еволуција се подупиру (komplementarne su)
Од самог почетка хода ка звездама, човека је мучио осећај безизлазности и безпомоћности због чега је губио храброст и затварао се у свет маште и снова где је тражио утеху и сигурност. Цртао је координатне системе са само једином референсном тачком и себе стављао у средину. На тај начина је стварао статичане и затворене системе са претставама скројеним за тренутно важећи поглед на свет у коме живи и оградивши се од окружења њему несхватљивог. Тако му је било лакше да га потисне и на крају заборави његово постојање. На тај начин он је чинио грешку јер прво цртао карту а затим покушавао да терен прилагоди њеном изгледу. Сви ти системи су били стабилни и под контролом док су мировали, али чим су се покренули, губили су кохезију и неконтролисано су се распадали. То стога је су све централне тачке биле непостојеће и без привлачне снаге…
(ово скратити)
Европски ренесани научници, од Галилеа, Руђара Бошовића, Њутна до Миланковића,Тесле и Милеве Марић, веровали су у једног творца. Учинили су све неопходно да човек несметано приђе прозору вечности, отвори га и погледа кроз њега. И ако су у томе успели, нису нам открили тајну коју су угледали. Прозрели су неке од творчевих замисли, али су били спречени да их развију до краја, због погубног деловања обезбожене науке до појаве Тесле и квантне физике…
Двадесети век је припао Англо-ционистичкој, атеистичкој науци Маркса, Дарвина, Фројда и Ајнштајна. Опијени хибрисом желели су да формулишу теорију о свему. Покушавали су да обједине гравитацију са слабим и јаким силама, вероватно са релативним, свесно са подсвесним, заборвивиши при том најсуптилнију… силу Ума, најмоћнију пету силу, моћнију од свих постојећих, која се налази на врху изнад четири сила које познајемо. Пета сила је о којој мало знамо је још увек немерљива постојећим инструментима.
Затровани скепсом и песимизмом, нису успели да се докопају светог грала јер оно што су покушали да формулишу би требило да буде теорија нечега, несвесни да живе у делу Свега. Нису успели да објасне како је све почело и како ће се завршити. Причали су нам да је од нечега, не знајући чега, настало нешто, а нису умели да објасне шта. Запетљани у времену и изгубљени у простору нису успели да пронађу излаз. На своја (не)дела су снажно ударили безбожнички печат. Крај века је највећи део људи дочекао несигуран у себе и врдности свега до тада постигнутог…
Век који је пред нама нас примиче новом хоризонту спознаје. Осећамо да се иза њега крије нешто велико, али се плашимо да му приђемо и видимо шта је то. Теорије и модели који су нас до њега довели су изтрошени, а без нових визија можемо само да тапкамо у месту. Пред нама је последњи сокок у непозато који ће нас уздићи до небеса…на над почетак. Морамо да му приђемо без страха који су осећали стари грци кад су прилазили гибралтаским вратима јер су веровали да је испред њих бездан. Ми данас знамо да је то био пролаз на путу до новог света који га је раздвајао од старог. Наука двадесетпрвог века припада словенским народима. Примат над науком су преузели од јевреја још пре сто година Никола Тесла и Милева Марић. Пред човеком су од сада неслућене могућности. Треба кренути смело. Неопходно је довршити Теслино дело!
Наш поглед на живот мора да буде јасна представа о односу Бога и Човека и дужан је да нас одведе до математичке формуле која ће омогућити прелазак човека у божанско стање…
Бог, Ум, Промисао је незамислив, непојмљив и неописив, али је његова замисао, његов Смисао, производ проистекао из њега самог је ту међу нама. Ми смо то Нешто, ту где смо у Свему. Ми то осећамо и зачуђени, питамо се, где смо, ко смо, шта смо и куда ћемо…
Бог је обавио свој део посла, створио је човека и предуслове који ће му помоћи да настави самостално стварање које га води у престварање себе. Ако човек успе да прествори себе, спознаће шта је ТО што га чини сличнијим Богу од себе какав је ОВДЕ. Пре него што пођемо у потрагу за Свеживотним законима, морамо да скинемо Бога са пиједестала на који смо га сами поставили. Тек тада ћемо моћи слободно да га погледамо у ”лице” и на равној нози сарађујемо са њим…
БОГ НИЈЕ МРТАВ - БОГ УМИРЕ СВАКИ ДАН
Бог је био беспомоћан све док је био сам у Свемиру, био сам себи сврха постојања, сам са собом у неподношљивој самоћи. Није био у стању да било шта учини, да се покрене и окрене, без очију да види, без мисли о томе да је могуће мислити о свему и осмислити све замишљено. Пре него што је почео да ствара, био је пасиван и примитиван, немоћан у безграничној ограничености, ни жив ни мртав, умртвљено ништавило окружено тамом. Схвативши да ЈЕСТЕ животворац Бог успева да се изтргне из своје пасивности и у себи, од дела себе, због себе, за себе, ствара Нешто, замишља жив(от)/оглед(ало) - човека да се огледа у њему, уз чију помоћ жели да упозна себе. Почевши да мисли, Бог побеђује таму!
У Богу све настаје, од Бога све постаје, из Бога је све кренуло, Бог је све покренуо. Пре него што се Бог покренуо, ништа се није кретало, пре него што је од Бога ишта настало, ништа није постојало. Ако је Бог вечно трајање, он мора бити извор непрестаног настајања. Бог је свест која из себе еманира Свет без престанка. Њему је непозната експлозија а још мање ентропија. Свет у коме ми битишемо сад је дисипативан систем јер се храни Богом. ЕМАНАТ је Божија храна!
Бог је издахнуо ЕМАНТ, удахно живот у њега и надахнуо му свест о себи…