Космичка Химна
Посадо где си, да ли се окупљаш
да запловимо у сусрет побуни
на броду нашем који сидро нема
то тешко бреме које на дно вуче
и громки повик у мук закопава
Оставимо га у леденој луци
да труне вечно у сенци бедема
без сунца које не може да продре
у амбис мрачни пун страве и беса
из кога шишти ветар отровани
да младице нам нејаке угуши
Ту гнездо свија неправда и злоба
ту снова нема који на пут маме
кроз плави бескрај који је пред нама
где мрав израста у моћнога дива
да снове своје претвори у јаву
Један ударац обара превару
један ударац убија утвару
један је корак што нас од ње дели
Посадо где си, да ли се окупљаш
За лет, за лет, не за полет само
БОГ ЈЕСТЕ УМ
СВЕМИР ЈЕСТЕ НАУМ
НЕМИР ЈЕСТЕ РАЗУМ
УНИВЕРЗУМ ЈЕСТЕ ИЗУМ
Информација било које врсте се креће увек у свим правцима...
Информација о кретању било чега објашњава начин кретања саме информације...
Информација - било каква, јесте покретљива, незаустављива и неуништива...
Живи смо - преживљавамо у НеМиру/Kosmosu, на планети коју морамо да напустимо јер на њој владају локални закони који се косе са космичким законима и нашом природом којa још увек не зна којим законима да се приклони. Осећамо да постоје светови где владају универзални закони који нам више одговарју али још увек не знамо где и како гласе. У новом, непознатом свету, доживећемо прави живот, што нас тера да кренемо у сусрет ”брегу са одсеченим врхом” јер брег неће прићи нама…
Све док смо овде, лево од нас је СвеМир са којим је НеМир/Хаос повезан пупчаном врпцом и ми у њему где се боримо да убрзамо властито препорађање. Кад се то деси, а то мора брзо да се деси, пред нама ће се отворити врата вечности...
Кад спознамо шта наша природа крије, знаћемо да нас пут који је пред нама води ка звездама где нас чекају наш преци. Дужни смо да их оживимо, и доживимо све што се збивало на нашој планети од искона, и на тај начин престворимо свеукупну прошлост у Вечни Стисао...
Пре тога морамо да се ослободимо заблуда које нас спречавају да посматрамо свет око нас какав он заиста јесте. Једна од највећих заблуда је претстава о дуалности свега па и нас самих, за шта верујемо да су апсолутне истина и да је живот у дуално - конфликтном окружењу неизбежна нормалност. Кад схватимо погубност те заблуде, морамо да посматрамо свет из другог угла ако желимо да добијемо стабилно динамичну позицију у њему…
Пре него што почнимо са описом сродних парова сачињених од Васионе, СвеМира/Kosmosa, НеМира/Haosa и Универзума за које верујемо да су синоними, морамо да се ослободимо те заблуде која нас спречава да посматрамо СвеМир, НеМир/Kosmos и Универзум као универзални алгоритам који изпуњава Васиону супстанцијалним и потентним садржајем, а са друге стране Васиону/Свесну Намеру који прекрива и прожима Универзум Прозирном/Холографском копреном која визуализује нас, и Све око нас!
Сад постаје јасно да су пред нама четири аутономна играча умрежена у два сродна пара квадратног облика. Први сродни ”пасивни” пар јесте Васиона и СвеМир као духовно двојство проистекло из Једноте који су по себи статични. Теслин вихор можемо посматрати као немир који ремети мир у СвеМиру и прву реч у ”оку” оркана где влада апсолутни тир из кога реч жели да изађе да би се огласила...
Други сродни, ”активни” пар је Бог у НеМиру/Kosmosu, где је Бог наредник а човек војник који скупа чине динамични сродни пар док обављају неопходне послове. Од нас очекују да им се прикључимо, што морамо да учинимо јер је то наша обавеза од које не можемо побећи...
После тога, биће нам лакше да посматрамо Васиону-Свесну Намеру као безсадржајну холографску подлогу коју ће испунити садржајем преостала три ентитета уобличена у Универзални алгоритам…
Облик је безсадржајн
Садржај је безобличан
Класична физика је обавила огроман посао али је стигла до непробојног зида и не може даље. Квантна физика је негде између некретања и покретности док лута полуслепа у густој магли. Назире неопходност сарадње са метафизиком јер жели да уз њену помоћ што пре изађе из мрачног, квантног тунела. Физчари још увек нису схватили да је Универзум илузорност облика без садржаја за разлику од метафизике која изучава безоблични облик ипуњен садржајем...
Метафизичари наслућују да су на трагу који ће их одвести до открића како функционише телепатска комуникација, и тако помогну физичарима да открију начин телепортације информација на одређену позицију пре него што је непосредно реинкарнирају у астралну честицу. Присетимо се да је прва честица реинкарнација прве информације...
,
Телепатија јесте непосредна комуникација коју не можемо да савладамо све док се не ослободимо притиска гравитације. Tо ће нам олакшати samo пробој светлосне баријере. Тек тада ћемо поседовати знање и технологију која ће нам омогућити директну комуникацију о којој сад можемо само да сањамо…
Пред нам је избор - да чврсто верујемо у исправност свеже визије ако је имамо и останемо сами на брисаном простору, или учинимо све што можемо да је понудимо креативном делу естабишмента у науци и политици и заједно кренемо у борбу како би стару пардигму заменимо новом и на тај начин прекинули застој у развоју науке и политике…
Век који је иза нас се поклапа са старом парадигмом, а овај пред нама са новом коју још увек нисмо кристализовали. Показаће се да нас нова парадигма води до последње препреке која нас дели од смисаоног бивствовања, па зато морамо да је пробијемо. Ја назирем контуре непознатог света са друге стране светлосног зида и трудим се да га доживим што јасније…
Метафизичари се баве спрегом сродних парова коју је најлакше објаснити примером где видимо да метафизика не може без физике и обрнуто…
Политика и економија су први сродни пар а наука и уметност други. Није тешко приметити да су економија и политика ”физикални” а наука и уметност ”метафизикални”. Заједно стварају четворство/квадрат где су сви ентитети повезани дијагонално, вертикално и хоризонтално. То значи да су сви повезани са свима. Овде налазимо квантну повезаност два сродна пара, алгоритмичну тријалност сваког ентитета у односу на остала три, а сви заједно чине квантни холограм који је солидна потка која чека креативне градитеље да у њега уграде властиту будућност…
Други пример холограмско/алгоритамског четворства захтева екстремну способност визуализирања апстрактних мисли и замисли. Ради се о повезаности телепатске комунимације и телепортације информација који је посебна тема…
Није тешко схватити зашто свеже знање које се несебично нуди креативно импотентном делу научног естаблишмента они не прихватају. Заражени скепсом, сујетом и егоизмом жилаво бране изтрошену парадигму из страха да не изгубе звање и имање, част и славу. На крају са тешком муком и после снажног отпора предају и повлаче тамо где им је место…
Иста зараза хара и у Србској политици, науци, економији и култури до те мере да сад пасивно гледамо Србију на издисају не чинећи ништа да то спречимо јер је Млитави Диктатор - александар вучић убедио велики део народа да ће пасивност и покорност према њему и светским принчевима таме обезбедити вечно благостање. Capo di tuti capi - александар вучић нам обећава Орвеловски ”мир и стабилност - пасивност и покорност”… мантру коју понавља милион пута!
Ми Срби смо слободарски народ са генетски условљеном визијом у себи од искона, што нам намеће мисију коју морамо да осмислимо и понудимо свету који је стасао за велике подвиге. Србска космогонија је дужна да прикаже динамичну представу Универзума а наша метафизика начин деловања у њему… Само Србски дух и његов језик је способан да то учини!
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
СВЕТЛОСТ НА КРАЈУ ТУНЕЛА
Топовска граната има велику пробојну моћ. Што јој је брзина већа, то је и њена пробојна моћ већа. Паљењем барутног пуњење у топовској цеви, ствара се термичка енергија коју преузима граната и претвара је у кинетичку. Ударом гранате у чврсту препреку, кинетичка енергија се поново прествара у термичку и ентропира...
По Српском зету Алберту, ако желимо да граната достигне брзину светлости, мора у себи да садржи безграничну количину масе а не енергије. Ту енергију преузима од барута који је морао да има безгранично велику масу. Паљењем у цеви, барут се претвора у безграничну количину термичке енергије коју преузима граната. Граната се покреће и претвара у термичку енергију а ова у безграничну количину кинетичке енергије која јој омогућује брзину кретања близу брзине светлости. Маса гранате увек остаје иста, и кад је мировала у топовској цеви и кад је достигла брзину светлости...?! (ово дорадити)
Али, то правило важи само у устројству малих брзина у коме се и ми налазимо. У њему је брзина светлости највећа могућа и важи за непрелазну баријеру, како нас учи Србски зет Алберт…
Шта се догађа уистину ако испалимо гранату, која је у суштини временско/просторни кондезат. Кад дотакне брзину светлости и приђе светлосном зиду, у том тренутку граната ће проћи кроз фазни прелаз и неочекивано променити своје особине. Слично се дешава са водом ако је загрејемо до саме границе изпаравања кад се изненада претвара у гасовито стање. Нешто слично ће се десити са нашом гранатом која ће се анихилирати и престворити у електро/магнетско зрачење! Маса гранате ће иза себе оставити тунел настао од материјалног дела гранате прествореног у врлу плазму која јесте електро/магнетнао поље кроз који је прошла матрица гранате. Ослобођеној од масе, за матрицу светлосни зид не представља никакву препреку. Кроз њу пролази као да не постоји. Тунел који је матрица оставила иза себе, постаје фазни прелаз између два устројства кроз који сви објекти ослобођени материјалног терета прелазе из малих у устројство великих брзина...
Тунел, који је настао проласком гранате, сада служи као путоказ следећој, или било ком другом физичком телу које прође кроз њега. На тај начин, тунел расте и његов енергетски набој постаје све већи. Претвара се у “електро/магнетни топ”. Улогу барутног пуњења који користи класични топ овде замењује анихилат физичког дела објекта који ”сагорева” и ослобађа његову матрицу која пролази кроз њега...
Тунел поприма особине ”Црне рупе” на левој/доњој страни и гута све што јој приђе и претвара у таму/ентропију, да би кроз ”Белу рупу” на десној/горњој страни избацивао голе матрице…
Астрономи су дужни да локализују тачку сингуларитета/ ”Белу рупу” на левој страни, где почиње ерупција еманата пре него што почне да се материјализује, и наш положај у односу на ”Црну рупу” на десној страни где се завршава анихилација материјалног дела гранате...
После проласка гранате кроз тунел, њена матрица, губитком масе у којој до тада била заробљена, губи тежину и брзину која је на ободу два устројства равна нули, где се претвара у ”ништа” док мирује пре него што је спољна Матица-Ток, која тече са десне на леву страну не понесе ка прошлости брзином светлости где се прествара у нешто... нама непознато...
Напуштањем устројства малих брзина, матрица која поседује материјске особине, и ослобођена материјалног терета, прелази у устројство великих брзина где почиње Велика Авантура…
Ако желимо да схватимо шта се догађа са гранатом, пре тога морамо да обавимо коперников обрт у начину размишљања, напустимо стару научну парадигму и заборавимо блебетање Србског зета алберта…
Алгоритам престварања/evolucije:
Кондезат Еманата јесте Хладна плазма јесте Етерични анихилат!
КЕ => ХП => ЕА
(Ово ни Бог не би могао да разуме без помоћи анимације. Страница ”Србска космогонија” помаже да схватимо шта хоћу да кажем)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Човек-носач матрице/Теслин аутомат је илузија за коју верујемо да постоји и можемо да га видимо. Матрицу која је заробљена у њему, која је стварна и управља ”аутоматом” не видимо и о њој не знамо ништа…
Физичко тело не осликава величину човекове матрице док је заробљена у његовом телу овде где смо. Раст матрице је неограничен пошто се ослободи од материјалних окова. Испуњава цео Универзум и од тада се налази свуда у њему заувек.
Матрица сваког човека може да поприми величину СвеМира од кога је настао и постане основа за настанак нових СвеМира…
Без духовних очију не можемо да видимо матрицу а још мање Све. Све и моја матрица су исто. СвеМир је Све, а моје физичко тело је ништа/илузија. Немир/Kosmos је без своје матрице ништа. Ништа је ништавило и ништа друго до ништа!
-------------------------------------------------------------------------------------
МИРОВАЊЕ ЈЕ НЕРЕД У КОМЕ ВЛАДА РЕД
Одсуство нерада у било ком систему не значи да у њему влада ред. Мировање има за последицу стварање напетости која је потенцијал који мoже изазвати neред у реду или ред у neреду на другом месту...
,
Посадо где си, да ли се окупљаш
да запловимо у сусрет побуни
на броду нашем који сидро нема
то тешко бреме које на дно вуче
и громки повик у мук закопава
Оставимо га у леденој луци
да труне вечно у сенци бедема
без сунца које не може да продре
у амбис мрачни пун страве и беса
из кога шишти ветар отровани
да младице нам нејаке угуши
Ту гнездо свија неправда и злоба
ту снова нема који на пут маме
кроз плави бескрај који је пред нама
где мрав израста у моћнога дива
да снове своје претвори у јаву
Један ударац обара превару
један ударац убија утвару
један је корак што нас од ње дели
Посадо где си, да ли се окупљаш
За лет, за лет, не за полет само
БОГ ЈЕСТЕ УМ
СВЕМИР ЈЕСТЕ НАУМ
НЕМИР ЈЕСТЕ РАЗУМ
УНИВЕРЗУМ ЈЕСТЕ ИЗУМ
Информација било које врсте се креће увек у свим правцима...
Информација о кретању било чега објашњава начин кретања саме информације...
Информација - било каква, јесте покретљива, незаустављива и неуништива...
Живи смо - преживљавамо у НеМиру/Kosmosu, на планети коју морамо да напустимо јер на њој владају локални закони који се косе са космичким законима и нашом природом којa још увек не зна којим законима да се приклони. Осећамо да постоје светови где владају универзални закони који нам више одговарју али још увек не знамо где и како гласе. У новом, непознатом свету, доживећемо прави живот, што нас тера да кренемо у сусрет ”брегу са одсеченим врхом” јер брег неће прићи нама…
Све док смо овде, лево од нас је СвеМир са којим је НеМир/Хаос повезан пупчаном врпцом и ми у њему где се боримо да убрзамо властито препорађање. Кад се то деси, а то мора брзо да се деси, пред нама ће се отворити врата вечности...
Кад спознамо шта наша природа крије, знаћемо да нас пут који је пред нама води ка звездама где нас чекају наш преци. Дужни смо да их оживимо, и доживимо све што се збивало на нашој планети од искона, и на тај начин престворимо свеукупну прошлост у Вечни Стисао...
Пре тога морамо да се ослободимо заблуда које нас спречавају да посматрамо свет око нас какав он заиста јесте. Једна од највећих заблуда је претстава о дуалности свега па и нас самих, за шта верујемо да су апсолутне истина и да је живот у дуално - конфликтном окружењу неизбежна нормалност. Кад схватимо погубност те заблуде, морамо да посматрамо свет из другог угла ако желимо да добијемо стабилно динамичну позицију у њему…
Пре него што почнимо са описом сродних парова сачињених од Васионе, СвеМира/Kosmosa, НеМира/Haosa и Универзума за које верујемо да су синоними, морамо да се ослободимо те заблуде која нас спречава да посматрамо СвеМир, НеМир/Kosmos и Универзум као универзални алгоритам који изпуњава Васиону супстанцијалним и потентним садржајем, а са друге стране Васиону/Свесну Намеру који прекрива и прожима Универзум Прозирном/Холографском копреном која визуализује нас, и Све око нас!
Сад постаје јасно да су пред нама четири аутономна играча умрежена у два сродна пара квадратног облика. Први сродни ”пасивни” пар јесте Васиона и СвеМир као духовно двојство проистекло из Једноте који су по себи статични. Теслин вихор можемо посматрати као немир који ремети мир у СвеМиру и прву реч у ”оку” оркана где влада апсолутни тир из кога реч жели да изађе да би се огласила...
Други сродни, ”активни” пар је Бог у НеМиру/Kosmosu, где је Бог наредник а човек војник који скупа чине динамични сродни пар док обављају неопходне послове. Од нас очекују да им се прикључимо, што морамо да учинимо јер је то наша обавеза од које не можемо побећи...
После тога, биће нам лакше да посматрамо Васиону-Свесну Намеру као безсадржајну холографску подлогу коју ће испунити садржајем преостала три ентитета уобличена у Универзални алгоритам…
Облик је безсадржајн
Садржај је безобличан
Класична физика је обавила огроман посао али је стигла до непробојног зида и не може даље. Квантна физика је негде између некретања и покретности док лута полуслепа у густој магли. Назире неопходност сарадње са метафизиком јер жели да уз њену помоћ што пре изађе из мрачног, квантног тунела. Физчари још увек нису схватили да је Универзум илузорност облика без садржаја за разлику од метафизике која изучава безоблични облик ипуњен садржајем...
Метафизичари наслућују да су на трагу који ће их одвести до открића како функционише телепатска комуникација, и тако помогну физичарима да открију начин телепортације информација на одређену позицију пре него што је непосредно реинкарнирају у астралну честицу. Присетимо се да је прва честица реинкарнација прве информације...
,
Телепатија јесте непосредна комуникација коју не можемо да савладамо све док се не ослободимо притиска гравитације. Tо ће нам олакшати samo пробој светлосне баријере. Тек тада ћемо поседовати знање и технологију која ће нам омогућити директну комуникацију о којој сад можемо само да сањамо…
Пред нам је избор - да чврсто верујемо у исправност свеже визије ако је имамо и останемо сами на брисаном простору, или учинимо све што можемо да је понудимо креативном делу естабишмента у науци и политици и заједно кренемо у борбу како би стару пардигму заменимо новом и на тај начин прекинули застој у развоју науке и политике…
Век који је иза нас се поклапа са старом парадигмом, а овај пред нама са новом коју још увек нисмо кристализовали. Показаће се да нас нова парадигма води до последње препреке која нас дели од смисаоног бивствовања, па зато морамо да је пробијемо. Ја назирем контуре непознатог света са друге стране светлосног зида и трудим се да га доживим што јасније…
Метафизичари се баве спрегом сродних парова коју је најлакше објаснити примером где видимо да метафизика не може без физике и обрнуто…
Политика и економија су први сродни пар а наука и уметност други. Није тешко приметити да су економија и политика ”физикални” а наука и уметност ”метафизикални”. Заједно стварају четворство/квадрат где су сви ентитети повезани дијагонално, вертикално и хоризонтално. То значи да су сви повезани са свима. Овде налазимо квантну повезаност два сродна пара, алгоритмичну тријалност сваког ентитета у односу на остала три, а сви заједно чине квантни холограм који је солидна потка која чека креативне градитеље да у њега уграде властиту будућност…
Други пример холограмско/алгоритамског четворства захтева екстремну способност визуализирања апстрактних мисли и замисли. Ради се о повезаности телепатске комунимације и телепортације информација који је посебна тема…
Није тешко схватити зашто свеже знање које се несебично нуди креативно импотентном делу научног естаблишмента они не прихватају. Заражени скепсом, сујетом и егоизмом жилаво бране изтрошену парадигму из страха да не изгубе звање и имање, част и славу. На крају са тешком муком и после снажног отпора предају и повлаче тамо где им је место…
Иста зараза хара и у Србској политици, науци, економији и култури до те мере да сад пасивно гледамо Србију на издисају не чинећи ништа да то спречимо јер је Млитави Диктатор - александар вучић убедио велики део народа да ће пасивност и покорност према њему и светским принчевима таме обезбедити вечно благостање. Capo di tuti capi - александар вучић нам обећава Орвеловски ”мир и стабилност - пасивност и покорност”… мантру коју понавља милион пута!
Ми Срби смо слободарски народ са генетски условљеном визијом у себи од искона, што нам намеће мисију коју морамо да осмислимо и понудимо свету који је стасао за велике подвиге. Србска космогонија је дужна да прикаже динамичну представу Универзума а наша метафизика начин деловања у њему… Само Србски дух и његов језик је способан да то учини!
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
СВЕТЛОСТ НА КРАЈУ ТУНЕЛА
Топовска граната има велику пробојну моћ. Што јој је брзина већа, то је и њена пробојна моћ већа. Паљењем барутног пуњење у топовској цеви, ствара се термичка енергија коју преузима граната и претвара је у кинетичку. Ударом гранате у чврсту препреку, кинетичка енергија се поново прествара у термичку и ентропира...
По Српском зету Алберту, ако желимо да граната достигне брзину светлости, мора у себи да садржи безграничну количину масе а не енергије. Ту енергију преузима од барута који је морао да има безгранично велику масу. Паљењем у цеви, барут се претвора у безграничну количину термичке енергије коју преузима граната. Граната се покреће и претвара у термичку енергију а ова у безграничну количину кинетичке енергије која јој омогућује брзину кретања близу брзине светлости. Маса гранате увек остаје иста, и кад је мировала у топовској цеви и кад је достигла брзину светлости...?! (ово дорадити)
Али, то правило важи само у устројству малих брзина у коме се и ми налазимо. У њему је брзина светлости највећа могућа и важи за непрелазну баријеру, како нас учи Србски зет Алберт…
Шта се догађа уистину ако испалимо гранату, која је у суштини временско/просторни кондезат. Кад дотакне брзину светлости и приђе светлосном зиду, у том тренутку граната ће проћи кроз фазни прелаз и неочекивано променити своје особине. Слично се дешава са водом ако је загрејемо до саме границе изпаравања кад се изненада претвара у гасовито стање. Нешто слично ће се десити са нашом гранатом која ће се анихилирати и престворити у електро/магнетско зрачење! Маса гранате ће иза себе оставити тунел настао од материјалног дела гранате прествореног у врлу плазму која јесте електро/магнетнао поље кроз који је прошла матрица гранате. Ослобођеној од масе, за матрицу светлосни зид не представља никакву препреку. Кроз њу пролази као да не постоји. Тунел који је матрица оставила иза себе, постаје фазни прелаз између два устројства кроз који сви објекти ослобођени материјалног терета прелазе из малих у устројство великих брзина...
Тунел, који је настао проласком гранате, сада служи као путоказ следећој, или било ком другом физичком телу које прође кроз њега. На тај начин, тунел расте и његов енергетски набој постаје све већи. Претвара се у “електро/магнетни топ”. Улогу барутног пуњења који користи класични топ овде замењује анихилат физичког дела објекта који ”сагорева” и ослобађа његову матрицу која пролази кроз њега...
Тунел поприма особине ”Црне рупе” на левој/доњој страни и гута све што јој приђе и претвара у таму/ентропију, да би кроз ”Белу рупу” на десној/горњој страни избацивао голе матрице…
Астрономи су дужни да локализују тачку сингуларитета/ ”Белу рупу” на левој страни, где почиње ерупција еманата пре него што почне да се материјализује, и наш положај у односу на ”Црну рупу” на десној страни где се завршава анихилација материјалног дела гранате...
После проласка гранате кроз тунел, њена матрица, губитком масе у којој до тада била заробљена, губи тежину и брзину која је на ободу два устројства равна нули, где се претвара у ”ништа” док мирује пре него што је спољна Матица-Ток, која тече са десне на леву страну не понесе ка прошлости брзином светлости где се прествара у нешто... нама непознато...
Напуштањем устројства малих брзина, матрица која поседује материјске особине, и ослобођена материјалног терета, прелази у устројство великих брзина где почиње Велика Авантура…
Ако желимо да схватимо шта се догађа са гранатом, пре тога морамо да обавимо коперников обрт у начину размишљања, напустимо стару научну парадигму и заборавимо блебетање Србског зета алберта…
Алгоритам престварања/evolucije:
Кондезат Еманата јесте Хладна плазма јесте Етерични анихилат!
КЕ => ХП => ЕА
(Ово ни Бог не би могао да разуме без помоћи анимације. Страница ”Србска космогонија” помаже да схватимо шта хоћу да кажем)
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Човек-носач матрице/Теслин аутомат је илузија за коју верујемо да постоји и можемо да га видимо. Матрицу која је заробљена у њему, која је стварна и управља ”аутоматом” не видимо и о њој не знамо ништа…
Физичко тело не осликава величину човекове матрице док је заробљена у његовом телу овде где смо. Раст матрице је неограничен пошто се ослободи од материјалних окова. Испуњава цео Универзум и од тада се налази свуда у њему заувек.
Матрица сваког човека може да поприми величину СвеМира од кога је настао и постане основа за настанак нових СвеМира…
Без духовних очију не можемо да видимо матрицу а још мање Све. Све и моја матрица су исто. СвеМир је Све, а моје физичко тело је ништа/илузија. Немир/Kosmos је без своје матрице ништа. Ништа је ништавило и ништа друго до ништа!
-------------------------------------------------------------------------------------
МИРОВАЊЕ ЈЕ НЕРЕД У КОМЕ ВЛАДА РЕД
Одсуство нерада у било ком систему не значи да у њему влада ред. Мировање има за последицу стварање напетости која је потенцијал који мoже изазвати neред у реду или ред у neреду на другом месту...
,
Коперников обрт ствара интелектуалну турбуленцију...
Човек доживљава време и простор у себи, јер је саздан од временско/просторног кондензата прествореног у њега као реалност, коју он може да пројектује на своју околину... и да се условно речено, телепортира на све стране...
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Морамо се припремити за евакуацију са земље јер смо за њу постали исувише велики терет. Како то извести ако је то уопште могуће? Све зависи од структуре света који нас окружује и наш однос према њему. Кад то откријемо, знаћемо да ли је пробој могућ. Сви ранији модели од плоче на леђима корњаче до последњег релативистичког су били ограђени менталном оградом коју је било тешко пробити. То је принудило човека да гради статичне системе које један мали део људи никако није могао да прихвати. Сви ”торови” су се разликовали по величини и удобности и увек су се наметали као коначни и непроменљиви. Човек је увек био присиљен да их руши и гради нове да би на крају схватио да је поново упао у клопку. Можда већу и удобнију у којој се лакше дише и нуди нам више простора. Данас човек стоји пред отвореним простором, загледан у звезде осећа њихов зов...
Ако свест не може да спозна себе, већ само ствара из себе, створивши било шта, у стању је да спозна део себе уз помоћ прествореног дела. Осмишљена мисао постаје огледало, и свест огледајући се у њему, посматра себе... Престворност/evolucija дела свести је њена материјација...
Ми превише наглабамо о НеМиру-Kosmosu а ни мало о мотору који га покреће и аномалијама у раду тог мотора ако постоје и утичу на нас...
О ТУРБУЛЕНЦИЈИ
1. Увек тамо где се дотичу статични и динамични системи настаје турбуленција.
2. Сви динамични системи теже да буду мултитурбулентни. На глобалном плану, монотурбулентни системи достижу критичну тачку раста и постају нестабилни. Изложени превеликом напрезању, распадају се и стварају велики број малих турбуленција. Стварају мултитурбулентни систем.
3. Ако је извор турбуленције статичан систем а извор динамичних система монотурбуленција, у том случају је немогућ директан додир статичних и динамичних система. Између њих је увек Хаос, и као посредник их дели и у исто време спаја...
ПИТАЊА
Какав је утицај статичних система на динамичне?
Каквог је облика турбуленција у човеку?
Шта је код њега статични а шта динамични део?
Живи ток јесте простор/време јесте материја/енергија
ЖТ => ПВ => МЕ
Хаос увек, и у свим системима игра посредничку улогу...
Хаос омогућује комуникацију статичних и динамичних система и поред тога што спречава њихов директан додир...
Прелаз из моно у мулти турбулентно стање успоставља асиметричну усклађеност која до тада није постојала...
Турбуленција омогућује промену агрегатног стања...
Праизвор свих турбулентних процеса је ентропија...
У моно турбулентном устројству, ентропија је мотор који ”навија” СвеМир...
У мултитурбулентном стадијуму, Мотор који покреће НеМир је напајан горивом споља, који покреће себе и све око себе...
Тврдња да је НеМир резултат великог праска нам забрањује размишљање о мотору који покреће НеМир. Друга последица тог веровања је да човек заувек остаје заробљен и пасиван посматрач у свету који није у стању да схвати. Боље речено, пасивизира га и он престаје да делује и ствара. Тиха побуна чини да је напредак ипак могућ али врло мучан и спор...
Човек ће доживети нестанак света у којем је настао, преживеће га, и доживети настанак новог, њему сад непознатог...
НеМир/Kosmos је репродуктор садашњости...
Турбуленција поспешује престварање/evoluciju да би на крају вратила све назад, изнад првобитног стања...
НеМир/Kosmos је производ три Универзалне силе: СРЕДОБЕЖНЕ/centrofugalne, СРЕДОТЕЖНЕ/centropetalne и СПРЕЖНЕ/репродуктивне силе...
(НеМир и човек непрестално репродукују себе у себи)
Турбуленција означава време и тачку где престаје статичност и почиње динамичност...
Вербални језик није егзактан али је довољан а математички је егзактан и недовољан. Врло важно је сазнати шта недостаје тим језицима и како би требао да изгледа хибрид - графоматички језик...
Раздор било које врсте омогућује продор на виши ниво развоја...
Важно је разјаснити да ли су статични и динамични системи аутономни и делују независно један од другог, а ипак нераскидиве смисаоне целине...
Бог са разлогом разлаже себе на два дела који на тај начин стичу аутономију и различитост и поред тога што су делови истог да би после све поново сложио и престворио у Богочовека на вишем нивоу…
- Ми још увек не знамо да ли се иза настанака и развоја света крије свесна намера - логика усмерености или несрећни случај - логика изкључивости. У оба случаја, мисао стоји иза истог нечега и покреће престварање или разарање истог. Атеистичка, Англо/Ционистичка наука се определила за разоран начин и још увек покушава да докаже како је све настало. Продуховљена - Теслијанска наука се определила за престворни начин...
Феномен настанка било чега па и мисли, можемо посматрати споља и изнутра. У оба случаја користимо се властитим умом као спознајним апаратом...
Планета на којој постојимо је и количина и површина. Њена количина је огромна а површина мала и све мања јер нас је сваким даном све више. Постаје тесна. Количну морамо претворити у површину и запремину... (ако хоћемо да направимо бурек, од малог комада теста, развлачећи га преко целог стола, добићемо коре велике површине)
Еманацијом дела Божије суштине из њега самог, као свесна намера Бога да се осмисли и материјализује, десило се одвајање дела од Бога после чега почиње престварање/evoluira и почетак његове репродукције...- Шта је Бог хтео, шта је то што је започео, да ли је свој посао обавио до краја или је на нама да га наставимо и довршимо...?
- Свесна Намера или Несретни Случај?
Табу штити од немогућег и усмерава ка могућем, ка слободном, исправном мишљењу, деловању и кретању. Табу нам помаже да омеђимо довољно широк пут којим идемо да не би шенули - полудели или кренули странпутицом... - На другој страни Албертова забрана нам везује и мозак и руке...
-------------------------------------------------------------------------------------------
СвеМир сам по себи, као свеобухватна, СвеЈедна целина, јесте свудприсутна Животворна Полазна Тачка, непредвидив догађај које може да се догоди било где и било када, твори безвремено незбивање, догађање, порађање у повоју, безконфликтно стање, почетак у Почелу, есенцијални систем састављен од потенцијално дељивих, свеобухватна информација, безтелесна, безтежинска, неосмишљена мисао, потентан потенцијал који одувек и заувек, док мирује, жели да прествори себе - evoluira. Безгранино велика и несхватљиво мала у исто време, Полазна тачка је немерљива, јер било где се налазила у себи самој, може и мора да буде полазиште процеса који јој из основе мењају облик и садржај. Полазна тачка се претвара у догађај који мирује, док чека да се покрене и прествори у извор кретања. Тачка је на почетку, у средини и на крају, једна те иста тачка која се не креће. И поред тога што се растезањем претвара у временску стрелу, она мирује и служи само да покаже правац. Покретањем непокретног, таласањем безтелесног, део СвеМирног мора се узнемирио…и почело да ЕМАНИРА...
Разтезањем, СвеМирске нити се напрежу, разтежу се и удвајају. На тај начин настају безгранично дуге, животворне нити које се, прошавши кроз Хаос, намотавају свака у своје живо ”клупче” које стиче димензијалност и индивидуалност... Ја јесам намотано клупче које може да се одмота...?! Питање гласи; где се то догађа? Без питања нема одговора
Код великих брзина, ствари се догађају сасвим друкчије. Кад пројектил достигне брзину светлости, његова масе се анихилира и претвара у електро/магнетско зрачење и на тај начин ослобађа његову матрицу своје масе. Од тог тренутка, најмања брзина његове матрице може да буде брзина светлости без постојања горње границе...
Ако постигнемо потребну брзину, можемо да напустимо Земљин простор и пређемо у међупланетарни. Ако повећамо брзину, можемо да напустимо сунчев систем и пређемо у галактички простор. Ако повећамо брзину још више, можемо да пређемо у међугалактички простор. У сва три случаја, наша матрица заједно са својим телом - платформом прелази из простора у простор за које не знамо да ли су идентични. Да ли су простори различити и да ли је ”простор” кроз који се ”крећемо” прави опис подлоге по којој се одвија кретање или нам је потребан други појам да опишемо нешто што не разумемо...?
Количну морамо претворити у површину и запремину...
КУПА
Кренули смо од првог окрета херметичног круга у првој утопији, и сад се налазимо на последњем заокрету у трећој, последњој утопији коју почиње да нагриза ентропична корозија... Немамо много времена за размишљање и деловање...
ЖИВИ СМО У ПОСЛЕДЊОЈ УТОПИЈИ ДОК СЕ БОРИМО ЗА ЖИВОТ
Треба правити разлику између животарити, преживљавати и живети... покорни робови и зомби су бића која животаре у вучићевом миру и стабилности-ПАСИВНОСТИ И ПОКОРНОСТИ...
-------------------------------------
Смутно време трагично и страшно
прекривено безнађем и мраком
даје крила неустрашивима
да узлете све до неповрата
Лов на истину је завршен
Пут води кроз Сунце
Сунце је у нашој руци
ЗНАЊЕ => ДЕЛОВАЊЕ
Пробијањем гравитационог зида прелазимо у безтежинску средину која тражи прилагођавање...
TABULA RASA - СУНЦЕ У НАШОЈ РУЦИ - TERA INCOGNITA
ИНТЕРРЕГНУМ - ОБУЗДАВАЊЕ ЕНТРОПИЈЕ
Низање Милевиних бисера на сребрну нит је подухват који чека на остварење...
КРАЈ ЈЕСТЕ сјај
Алгоритам Егзодуса:
Успон јесте Кружење јесте Пробој светлосног зида
У => К => П
Хомогенизација => Фрагментација => Евакуација
Х => Ф => Е
ПИТАЊА?!
Недостатак питања је воденички камен око човековог врата!!
Немогуће је решити проблем без непостојећег питање..
Ако желимо да решимо питање, ми пре тога морамо да га поставимо...
Тешко је смислити потентно питање...
Ја смишљам питања...
Одговор на питање је најлакши део посла - тај посао препуштам другима!
Click here to edit.
|