ГРАФОМАТИЧКИ ПРИКАЗ УНИВЕРЗУМА СвеМир/Kosmos поседује стабилну позицију на лабилној подлози а НеМир/Haos лабилну позицију на стабилној подлози. Обједињени у једну целину СвеМир и НеМир се спајају и престварају у Универзум који је динамичан и стабилан. (Графоматичка једначина Универзума се налази изнад овог текста, за СвеМир/Kosmos испод лево, за НеМир/Haos десно а Универзум на врху уједињен у свеобухватну целину. ) ГРАФОМАТИЧКИ ПРИКАЗ УНИВЕРЗУМА СвеМир/Kosmos поседује стабилну позицију на лабилној подлози а НеМир/Haos лабилну позицију на стабилној подлози. Обједињени у једну целину СвеМир и НеМир се спајају и престварају у Универзум који је динамичан и стабилан. (Графоматичка једначина Универзума се налази изнад овог текста, за СвеМир/Kosmos испод лево, за НеМир/Haos десно а Универзум на врху уједињен у свеобухватну целину. )
S => N => U (ова поред је татематичка формула Универзума а горе изнад његова графоматичка варијанта)
ГРАФОМАТИЧКИ ПРИКАЗ УНИВЕРЗУМА
СвеМир/Kosmos поседује стабилну позицију на лабилној подлози а НеМир/Haos лабилну позицију на стабилној подлози. Обједињени у једну целину СвеМир и НеМир се спајају и престварају у Универзум који је динамичан и стабилан. (Графоматичка једначина Универзума се налази изнад овог текста, за СвеМир/Kosmos испод лево, за НеМир/Haos десно а Универзум на врху уједињен у свеобухватну целину.)
УНИВЕРЗУМ ЈЕСТЕ БЕЗКРАЈ
Универзум је трослојни, асимертрични склад СвеМира/Космоса и НеМира/Хаоса
СвеМир и НеМир су статични и лабилни, да би уједињени стварали Универзум који постаје стабилан и динамичан. Процес настанка је трајао одувек, траје овде међу нама и у нама, и трајаће заувек где постајемо активни саучсници у његовом Безкрају...!
Ко схвати значење симбола и математике овде на врху стране, схватио је да је у центру властитог Универзума и да је нераскидив део Васионског Холограма, способан да пронађе средњи пут који пролази поред недостижног врха и неизбежног дна...
УНИВЕРЗУМ ЈЕ РЕПРОДУКТИВНА, ТРОЧЛАНА ПОРОДИЦА!
УНИВЕРЗУМ ЈЕ ОД БОГА!
ГРАФОМАТИЧКИ ПРИКАЗ УНИВЕРЗУМА
СвеМир/Kosmos поседује стабилну позицију на лабилној подлози а НеМир/Haos лабилну позицију на стабилној подлози. Обједињени у једну целину СвеМир и НеМир се спајају и престварају у Универзум који је динамичан и стабилан. (Графоматичка једначина Универзума се налази изнад овог текста, за СвеМир/Kosmos испод лево, за НеМир/Haos десно а Универзум на врху уједињен у свеобухватну целину.)
УНИВЕРЗУМ ЈЕСТЕ БЕЗКРАЈ
Универзум је трослојни, асимертрични склад СвеМира/Космоса и НеМира/Хаоса
СвеМир и НеМир су статични и лабилни, да би уједињени стварали Универзум који постаје стабилан и динамичан. Процес настанка је трајао одувек, траје овде међу нама и у нама, и трајаће заувек где постајемо активни саучсници у његовом Безкрају...!
Ко схвати значење симбола и математике овде на врху стране, схватио је да је у центру властитог Универзума и да је нераскидив део Васионског Холограма, способан да пронађе средњи пут који пролази поред недостижног врха и неизбежног дна...
УНИВЕРЗУМ ЈЕ РЕПРОДУКТИВНА, ТРОЧЛАНА ПОРОДИЦА!
УНИВЕРЗУМ ЈЕ ОД БОГА!
До вечности воде два три путића, један право а два кривудаво: Теистички је плав, Атеистички црвен а Таоистички жут. Сви стреме истом циљу и испомажу се. Иза себе остављају дијалектички поглед на свет који који је странпутица. На крају првог, и почетку последњег времена, сви путеви ће се слити у један ток и улути у Свемирни океан...
HАИЗМЕНИЧНИ ПАДОВИ И УСПОНИ... ДВА СПИРАЛНА ПУТА - "ЗАМАЈАЦА" ШИРЕ ПРОСТОР ЗА СРЕДИЊИ ПУТ ДА НЕСМЕТАНО НАПРЕДУЈЕ...
ПЕЊАЊЕ НАПРЕД И ПАДАЊЕ УНАЗАД
ПАДАЊЕ НАПРЕД И ПЕЊАЊЕ УНАЗАД
НИ ЈЕДНА РЕЛИГИЈА ДО САД, НИ ОВЕ САД, НИСУ ИСПУНИЛЕ ЧОВЕКОВА ОЧЕКИВАЊА ЈЕР СУ ГА УВЕК ВОДИЛЕ ДО НЕИЗБЕЖНОГ ДНА. ЊИХОВА СТРАНПУТИЦА ЈЕ ОБЕЛЕЖЕНА ПЛАВОМ БОЈОМ...
НИ ЈЕДНА АТЕИСТИЧКА УТОПИЈА ДО САД, НИ ОВА САД, НИЈЕ ТО ИСТО УЧИНИЛА, ЈЕР СЕ И ОНА КРЕТАЛА СТРАНПУТИЦОМ У ЖЕЉИ ДА ОСВОЈИ НЕДОСТИЖАН ВРХ ТАКОЂЕ УВЕК ПАДАЛА. ОБЕЛЕЖЕНА ЈЕ ЦРВЕНОМ БОЈОМ...
СВЕ ДОК ПОСМАТРАМО СТВАРНОСТ КАО ДУАЛНУ, ПРАВИМО ВЕЛИКУ ГРЕШКУ. МОРАМО ОТКРИТИ ЊЕНУ АЛГОРИТМИЧНУ ТРИЈАЛНОСТ. ГРАФИЧКИ ПРИКАЗ ТРИЈАЛНОСТИ ЋЕ НАМ ПОМОЋИ ДА ПОСМАТРАМО СТВАРНОСТ НА ОПТИМАЛАН, СТВАРАЛАЧКИ НАЧИН, ОСЛОБОЂЕН ПРИСИЛА БИЛО КОЈЕ ВРСТЕ...
СВЕСНА НАМЕРА => ПОТЕНЦИЈА => ЕГЗИСТЕНЦИЈА
(улаз - пролаз - излаз)
(физика још увек робује под теретом дуалног погледа на свет. Недостаје јој ”трећи човек” )
ЈА НИСАМ БОГ
ТИ НИСИ БОГ
МИ ЈЕСТЕ => БОГ
(нов метематички симбол са три паралелне црте =>, који нас спаја са Богом, изговорен гласи: ... ЈЕСТЕ не исто што и... или НЕПОВРАТНО/ireverzibilno...)
Док не знам... верујем у Бога
Кад спознам... знам да Бог постоји
БОГ ЈЕ ВИЗИОНАР И ВИЗИЈА У ИСТО ВРЕМЕ
БОГ ЈЕ И ДОБАР И ЗАО
У БОГУ СЕ ОДВИЈА "БОРБА НЕПРЕСТАНА"
ЧОВЕКУ ЈЕ ДАТО ДА ПОБЕДИ ЗЛО У БОГУ
БЕЗ КРЕАЦИЈЕ НЕМА ЕВОЛУЦИЈЕ
БЕЗ ЕВОЛУЦИЈЕ НЕМА КРЕАЦИЈЕ
БОГ СТВАРА НЕПОСРЕДНО
ЧОВЕК СТВАРА ПОСРЕДНО
ЧОВЕК СТВАРА ВАН СЕБЕ
БОГ СТВАРА У СЕБИ
МОРАЛ ЗАХТЕВА БЕЗУСЛОВНУ ВЕРУ У БОГА
(само безусловна вера у Бога отвара пут према њему)
ЕТИКА ОЧЕКУЈЕ ДА НИКАД НЕ ИЗГУБИМО ВЕРУ У ЧОВЕКА
Eтика јесте четворство - спрега сродних парова:
етика непросвећених:
1. безморално - бестијалана
2. морално - надморалана
етика просвећених:
3. визијално - генијалана
4. безусловно - универзалана
БОЖЕ!
НЕЋУ РАЈ ТВОЈ
ХОЋУ РАЈ СВОЈ
0(4) => 3 => 2 => 1
(нула/четири јесте три јесте два јесте један)
УНИВЕРЗУМ ЈЕ АЛГОРИТМИЧАН
СвеМир је недељивo устројство способан да еманира дељиво кроз тачку сингуларитета...
НеМир је дељиво устројство способан да анихилира недељиво кроз тачку финалитета...
У СвеМиру влада неред у реду...
У НеМиру влада ред у нереду...
ШТА ЈЕ ТАЧКА???
Једно/Тачка се увек дели на сродни пар...
Тамо где се спрегну два сродна пара, у њима настаје четворство које садржи четири алгоритма...
У тачки финалитета материјализован емант се анихилира и претвара у ДвоЈедно...
У тачки сигуларитета, СвеМир се рађа...
У тачки финалитета, НеМир се препорађа...
(погледајте анимацију на ”Србска Космогонија”)
Физика је дужна да разоткрије овострани поредак, објасни могућност настанка”Нечега” из ”Ничега”, и демистификује одвајање Духа од тела, што олакшава фазни пролаз кроз средину у којој се ништа не ствара јер се овде ништа не догађа нити креће, осим жеље и воље да се нешто покрене и прествори…
Метафизика је дужна да објасни последице након настанка НЕЧЕГА из ”НИЧЕГА” - од непокретног - покретно, видљивог - ”невидљиво”, опипљивог - неопипљиво, описивог - неописиво, мерљивог - немерљиво и разлог, циљ и сврху престварања - evolucije Бога и човека…
Мистика је дужна да напрви квантни мост који повезује физику и метафизику. Тај посао данас обављају ”субверзибни” мистичари скривени у одорама квантне физике градећи квантни мост који ће повезати физику и метафизику. На тај начин добићемо науку у правом смислу те речи која је још увек недоступна. Морамо да разчистимо пут који ће нас довести ди ње!
Посматран споља, Универзум је три, а изнутра јесте четири... У њему, посматрач постаје учесник као четврта глава СветоВидног четворства, и ако је потентан мистик, способан је да схвати и објасни суштину Универзума и нађе властито место у њему...
Потентан мистик је скоро увек у стању тихе метаноје дугог трајања, и у (не)посредном контакту са њему познатим извором обавести/informacija. Дужан је да стечено знање безусловно понуди свима који су способни да га схвате и прихвате. Пре тога мора да демистификује знање о Свему и то објасни схватљиво и прихватљиво на једноставан начин...
Квази мистик је само један пут имао - или верује да је имао мистични доживљај, кад је добио - ако је добио велики број информација од којих је само мали део успео да ухвати и схвати од онога што је доживео у тренутку спознаје Божије промисли и уз чију помоћ претенциозно покушава да мистификује себе и све око себе...
Свет није настао у једном трену
Динамика времена: одувек - сад.д..д...д - заувек
Динамика простора: онде - овде - тамо
Свет настаје одувек/ОНДЕ - траје ОВДЕ - опстаје заувек/ТАМО (ми смо још увек ОВДЕ а не ТАМО)
Сви који очекују да ће овде бити сервирани сажваканим и свареним знањем које сamo треба прогутати, нека одмах прекину читање и оду на спавање. Добродошли су само они који желе да саучествују у кристализацији знања ослобођеног загађења било које врсте... н.д.
Овај сајт посматрајте као прекрасан дијамант а мене као некога који га бруси. Ма колико дуго га брусио, увек нађем фасет који није перфектан па морам још мало брусити. Једно је сигурно... никад нећу бити задовољан и наставићу да га брусим... ПРОНАЂИТЕ У СЕБИ ВЛАСТИТИ ДИЈАМАНТ И ПОЧНИТЕ ДА ГА БРУСИТЕ!!!
(три тачке ... на крају сваког пасуса вам шапуће да није завршен. Три тачке значе ”настави даље” па од мене захтева да довршим започето ако сам способан. Ако нисам, сви који осећају да могу, дужни су да наставе тамо где сам (посу)стао!
Интелектуално и креативно импотентни бесервисери врло често користе ”итд” на крају недореченог и тако покушавају да сакрију своју неспособност да појасне недовршене, смушене или нелогичне мисли и спрече друге да их исправе, допуне или одбаце. Избегавајте "итакодаљце”
(Србија је недовршено друштво са итакодаљацима - ”интелектуалцима” који гуше своју браћу са великим потенцијалом. Нигде у свету нећете чути или прочитати ”итд” на крају скоро сваке реченице. То је тако очигледно... и бедно)
----------------------------------------------
БУДУЋНОСТ СЕ НЕ ОГОВАРА ВЕЋ СТВАРА
БУДУЋНОСТ je непредвидивo ДЕЛО
Tама јесте зачетак - Утопија јесте почетак - кРај јесте Сјај
Сјај је безизворна хладна ватра за разлику од светлости која је увек врела и има свој извор...
Класична физика је обавила огроман посао достојан дивљења, али је стигла до зида који не може да пробије. Квантно стање је негде између некретања и покретљивости док лута у густој магли. Назире неопходност сарадње са метафизиком јер жели да уз њену помоћ што пре изведе физику из мрачног - квантног тунела. Физчари још увек нису схватили да изучавају видљиви део облика без садржаја за разлику од метафизике која изучава невидљиви део који испуњава Универзум етеричним садржајем...
(Ко жели да схвати ове редове мора да узлети више од Икаруса и зарони дубље од капетана Нема)
Метафизичари наслућују да су на трагу који ће их одвести до спознаје како функционише телепатска комуникација. Телепатија јесте непосредна комуникација коју не можемо да савладамо све док се не ослободимо притиска гравитације, што би нам олакшало размену мисли и осећања. Тек тада ћемо стећи знање и технологију која ће нам омогућити директну комуникацију и телепортацију обавести, о чему овде где смо, можемо само да сањамо…
Пред намa је избор - да чврсто верујемо у исправност свеже визије ако је имамо док стојимо сами на брисаном простору. Морамо да учинимо све што можемо да је што јасније понудимо креативном делу научног естабишмента и лаицима отвореног ума. Ако је прихвате, можемо да кренемо заједно у борбу како би стару парадигму заменимо новом. На тај начин, наствићемо развој науке и друштва у целини…
Век који је иза нас се поклапа са старом парадигмом, а овај пред нама са новом коју још увек нисмо кристализовали. Показаће се да нас нова парадигма води до последње препреке која нас дели од смисаоног бивствовања, па зато морамо да је пробијемо. Ја назирем контуре непознатог света са друге стране светлосног зида и трудим се да га опишем што јасније...
ПРОСТОР И ВРЕМЕ СУ ДЕРИВАТИ БОЖИЈЕГ ЕМАНАТА
Потентна Наука се бави спрегом сродних парова: физике и метафизике на једној страни и психологије и биологије на другој. Морамо да објаснимо и схватимо зашто метафизика не може без физике и обрнуто. У питању је подела посла. Изучавање енергије и материје припада физици. Лако можемо да уочимо да су време и простор ”етерични - тварни” сродни пар, а материја и енергија честични - ”стварни” пар. Задатак метафизике је да се бави простором и временом - збивњима који се крију на другој стрни светлосног зида. Етерични пар припада њој а честични физици...
Други пример: политика и економија су први сродни пар а наука и уметност други. Није тешко приметити да су економија и политика ”физикални” а наука и уметност ”метафизикални”. Заједно стварају четворство/квадрат где су сви ентитети повезани дијагонално, вертикално и хоризонтално. То значи да су сви повезани са свима. Овде налазимо квантну повезаност два сродна пара, алгоритмичну тријалност сваког ентитета у односу на остала три, а сви заједно чине холограм где су Васиона и Универзум први сродни пар а СвеМир и НеМир други. На тај начин су створили мандалу - соларну потку која чека креативне градитеље да у њу уткају властито продуховљено предиво…
Није тешко схватити зашто свеже знање које се несебично нуди, креативно импотентни део научног естаблишмент не прихвата без жилавог отпора. Заражен скепсом, сујетом и егоизмом, а највише страхом, бране изтрошену парадигму да не изгубио звање и имање, част и славу. На крају са тешком муком и после снажног отпора се предаје и повлачи тамо где му је место…
Иста зараза хара и у Србској уметности, науци, економији и политици до те мере, да сад пасивно гледамо Србију на издисају не чинећи ништа да то спречимо јер је Млитави Диктатор - александар вучић убедио мањи део народа да ће им пасивност и покорност према њему и светским принчевима таме обезбедити вечно благостање. Capo di tuti capi - александар вучић нам обећава Орвеловски ”мир и стабилност” што ће рећи пасивност и покорност… и ту мантру понавља милион пута!
Ми Срби смо слободарски народ са генетски условљеном визијом у себи од искона, што нам намеће мисију коју морамо да осмислимо и понудимо свету који је стасао за велике подвиге. Србска космогонија је дужна да прикаже динамику Универзума а метафизика начин деловања у њему… Само Србски дух и Његов језик су способни да то учине!
Метафизичка моћ добра у нашем уму мора да победи немоћ зла у физичком делу нашег битћа. Победивши зло у себи, оспособили смо се да победимо и зло у најближем окружењу. Кад сви обавимо свој део посла, можемо кренути путем који води у Велику Авантуру...
-----------------------------------------------------------------------
Ентропична корозија треће Утопије нас гони да направимо четврти - последњи Коперников обрт који ће нам омогућити пробијање светлосног зида…
Продуховљена наука мора да заврши посао којим се човек бавио од памтивека. То ће нам помоћи да пређемо у свет светлости…
Пођимо редом:
Постојало је царство Таме без ичега око себе и није била ништа друго до метафора за ентропију која је владела ОДУВЕК. То је била помрачена свест бога несвесног да постоји…
Једног тренутка, Тама престаје да буде сама. У помраченој божијој свести су били и његови трудови, који су креснули кремен камен. Једна искра је пала на Таму и у њој је запалила божији пламен који је осветлио све што ће у њему настати…
Шта је ентропија, где смо ми, где нас је довела последња утопија која није у стању да се избори са ентропијом? Морамо се кретати у правацу који нас води деље од ентропије која нас упорно прати и прети. Зато морамо да се крећемо све брже према непознатом циљу. На том путу не може нам помоћи ни Маркс ни Исус већ само део Васионе/Свесне Намере за коју скоро сви верујeмо да је то Бог који чучи у нама и дрема док га не пробудимо. Ако је тако, морамо се пробудити. На пут морамо кренути сви заједно или нико. Све док смо ми и наше окружење опхрвени неподношљивим страхом, стајаћемо укопани у месту, неспособни да било шта учинимо. Морамо победити страх који нас гуши и паралише пре него што сложно кренемо…
Пред нама је четврти коперников обрт, после кога следи последњи узлет који мора да пређе у лет који ће нас ослободити од ентропичне корозије заувек...
Тама је извор Светлости каже Тесла. Пре свега морамо знати где се налази Тама? То знамо, тама/ентропија је иза нас и цело време нас прати док хитамо све брже ка светлости. Не знамо да ли је и у нама или само иза нас, али знамо да нас је сребрна нит коју смо до сада пратили водила све даље од ентропије. Ако наставимо да је пратимо, отвориће нам се прозор вечности. Угледаћемо скривени излаз из последње утопије ка планини без врха која нас чека на путу ка вечности…
Поверовали смо да је Утопија у којој живимо има одговор на сва питања. ”Вавилонска кула” у Бриселу, џиновска скаламерија у Церну, виртуелна стварност прoизведена у Холивуду јесте квазинаучна, инфантилна маштарија на нивоу незрелог детета. Холивуд и наука покушавају да играју улогу визионара и опишу живот за који верују да знају шта је… Не знају! Трећа утопија у којој смо ОВДЕ, скоро је потрошена. Ентропична корозија која нас у стопу прати и уједа, прети да нас уништи. Тера нас да пронађемо пут до ТАМО… Последња Утопија је на свом крају створила неред у реду, спремна да се придружи предходним које су трајеле док се нису потошиле и претвориле у фосилизиран седимент. После ове утопије, чека нас пробијање светлосне баријере и враћање у прошлу стварност…
У основи Антрополошке, технолошке, психолошке и духовне престворбе/evolucijе, крије се генетски условљена колективна визија која нас води од прве до последње утопије. Дошли смо до треће која је на издисају. Кад напустимо трећу утопију - ако успемо да је напустимо на време, иза нас ће остати Tabula Rasa а у нама генетски запис који ћемо пренети у Terra Incognita!
ДРВО и КАМЕН 30 000 ГОД.
1. Прва, Антрополошка баријера - скоковита надоградња основног генетског кода...
Прачовек je успео да се усправи и пробије антрополошку баријеру и на тај начин прествори свој генетски код, што му је олакшало деловање у непријатељском окружењу и стимулисало развој његовог мозга. Узјахао је коња, култивисао је своју околину гајењем биљака и животиња... Све то му је омогућило да се одвоји од својих прарођака који су остали на дрвету и примакне се другој баријери...
БРОНЗА и ЧЕЛИК 3000 ГОД.
2. Друга,Технолошка баријера - пробијање звучног зида
Сврха целокупне технологије коју с муком освајамо, своди се на што брже кретање у једном смеру...
Наоружан новостеченим знањем и умећем, човек пробија другу, технолошку баријеру која му омогућује до тада незамисливу брзину кретања за коју су многи веровало да је немогућа. Била је то технолошка баријера коју је пробио први пилот који је летео надзвучном брзином... повећање брзине га је примакло психолошкој баријери за чији пробој је морао да се припреми...
ПЛАСТИКА И ИНФОРМАТИКА 300 ГОД.
3. Трећа, Психолошка баријера - Прелаз у безтежинско стање
Гагарин симболизује првог човека који је победио психолошку баријеру и ослободио човека од гравитационе стеге. Он је био на небу у правом смислу те речи и испунио косовски завет. Од тада, Словени су постали небески народ! Постали су свесни недаћа које им ствара гравитација на земљи и свој поглед окрећу ка небу где виде своје будуће боравиште. Човек је стекао спознају да може остворити све своје снове кад напусти Земљу и зарони у Васионски океан. Спознао је да му је пра порекло море а будућост Васионски океан...
ТЕЛЕПАТИЈА И ТЕЛЕПОРТАЦИЈА 30 ГОД.
4. Материјација индивидуалних холограма
Последња, Духовна баријера - пробијање светлосног зида
Последња баријера која се изпречила између нас и вечности је светлосни зид. Пре него што га пробијемо, јер ”мора бити што бити не може”, неопходно је да спознамо Бога/Свесну Намеру кад престајемо да верујемо у Бога и почињемо да делујемо уз помоћ властите свесне намере.. Кад превазиђемо богомољца у себи, постајемо Божји првоборци. Деловање ће заменити веровање, и ми ћемо заједно са Богом кренути у борбу са Тамом... (Божји борци су међу нама)
------------------------------
Кад се сретнемо са Богом, схватићемо да смо га тражили на погрешном месту. Бог, и одговори на сва наша питања су у нама. Морамо сами одговорити на њих...
Божији запис/геном, који је Бог утиснуо у сваког од нас, садржи законе приоритета, репродукције и интегритета којих морамо да се држимо ако желимо да допремо до пра извора и вратимо се у Оно Тамо, где можемо да оживимо и доживимо све што је некад настало Овде!
(три поменута закона можете наћи негде на овом сајту)
ВРЕЋА И ЊЕН САДРЖАЈ
Ако стварамо своју будућност, стварамо је увек ОВДЕ. Ми никад ништа не радимо сад већ увек ОВДЕ. Ми смо увек полазна тачка која мирује, покреће се и креће скоковито у исто време!
Новостворена будућност ОВДЕ постаје прошлост истог тренутка кад је остворена... Будућност као таква постоји и опстаје све док је пунимо новим, оствореним садржајем који се претвара у прошлост/ТАМО. Мирује негде на одређеном месту или се креће својим путем (не)одређеном брзином. Будућност као таква је безсадржајна, банална празнa врећа...!
---------------------
Етичко прегнуће има за циљ достигнуће естетског савршенства...
Етика и Естетика су сродни пар, Mорал и Идеал такође, који заједено стварају четворство - квадрат са дијагонално повезаним угловима... Свуд присутна сродност парова и четворстава јесу Божијe мандале присутане у свакој тачки Универзума и у човеку...
Коперников обрт ставља Ентропију/Таму на своје место. Ентропија нас не чека у заседи, већ нас прати у стопу и дахће нам за вратом као изгладнела звер. Ми не хрлимо у ентропију, ми бежимо од ње из потрошене у нову утопију. Пред нама је Светлост, иза нас је Тама која може да нас прогута...
-------------------------------------------------------------------------------------------------
TAMA/Тамна материја - Ентропија јесте извор светлости... То је рекао Тесла!
Ентропија јесте Тама... или ”тамна материја”, непознаница о којој нагађају класични физичари...
То нам говори да је просветљени НеМир/Kosmos запањујуће мали у односу на СвеМир у мраку где се крије безгранично ограничена TAMА - ЕНТРОПИЈА - ТАМНИ МАТЕРИЈАЛ
ДОПЛЕРОВ ЕФЕКАТ (радна верзија за интелектуалну гимнастику, која тражи дораду...)
Претпоставимо да притиском на дугме угасимо сунце. Истог тренутка ће се сунце претворити у црну рупу око које почиње да се шири Тама која гура последње зраке светла пред собом. Да нема тог притиска, светлост би мировала и угасила се истог тренутка кад и сунце. То нам говори да је тама мотор који гура светлост према нама и помаже да постане видљива. Без таме, не би могли да видимо последње зраке сунца. Гурање светлости траје док не ослаби притисак и заустави се. Пошто се притисак Таме/Ентропије којим гура светлости смањује, можемо уочити Доплеров ефекат, тако да светлост прелази из плаве боје у љубичасту а тама из црне у сиву и на крају постаје прозирна!…
Светлост, напуштена од свог извора, губи способност простирања и ”леди се”.На тај начин пружа отпор и не допушта тами/ентропији да је прогута?
Ентропија, која је антизрачење шири се у свим правцима и гура последње зраке пред собом али не може да их прогута…
Бежећи од звезде која се угасила, њена свелост, ако наиђе на звезду која сија, утапа се у њену светлост ухваћена њеном гравитацијом. То је једини начин да светлост преживи гашење свог сунца…
Ако се у истом тренутку угаси звезда најближа сунцу, њени последњи зраци ће из супротног правца ”преплавити” и потопити таму/ентропију сунца. Далеко је вероватније да се сунце претвори у ентропични седимент без икаквог утицаја на светлост за коју не знамо да ли ће се ”заледити” или наставити да се простире и на тај начин оставља таму иза себе.
Еntropija/антизрачење почиње да се шири у свим правцима и гони последње зраке који су напустили сунце пре него што се угасило.
(Овај текст је провизориум у припреми, није готов и врло лако може завршити у корпи за одпатке...)
----------------------
НеМир/Kosmos јесте трун у трену...
Најмања јединица времена је трен, а материјала трун. Заборавите атоме, бозоне и остале фазоне, оставимо их у домену физике
Мислите и говорите СРБСКИ! Радите сви да СРБСКИ постане планетарни језик... Енглески је мртав!
----------------------------
Контеплативно/ентропично стање стабило/лабилне равнотеже је почетак свих почетака које се проласком кроз хаос прествара у сизфовско/катастрофичну, лабилно/стабилну равнотежу у којој се ми сада налазимо. То је лабилна равнотежа која је неодржива дуже времена јер је статична и не дозвољава кретање. Може бити само пад или скок у стабилно/динамично устројство. Кад то постигнемо, оспособићемо се да ускочимо у свеживотну хармонију…
Oсновни циљ свих религија и теорија, које су у својој бити неопходне заблуде, био да створе оптималне услове који би олакшали развој успешног друштва=>утопије=>цивилизације. Само таква ће омогућити сваком појединцу да у себи скупи снагу, храброст и знање и на тај начин хармонизује своје духовно благостање. То је човеков захтев који мора бити испуњен пре него што одбаци постојећу утопију. То ће му помоћи да дође у директан додир са Битком и оспособи своје битће да самостално трага за истином и смислом живота. На тај начин човек прествара своје битће у Биће...
До сад су цркве, ”елите” и владари из сенке присвајали право да обликују нове ”утопије”, и намећу своју вољу која често води у слепу улицу или колективну лудницу... Србија је данас колективна лудница у коју нас је затворио Млитави Диктатор - александар вучић!
ЖИВОТАРИМО У ИЗНЕМОГЛОЈ УТОПИЈИ на издисају...
Увек, без изузетка, у изнемоглим цивилизацијама се јављају снажне личности које неустрашиво праве коперников обрт, и своју кристално јасну визију преносе на околину која одлучује да јој се приклони или је одбаци. Ако успе да је обликује и окупи око себе критичну масу људи која ће да је прихвати, преостаје да заједно са предводником кога су изабрали оствори понуђену визију, спремна на одрицања и подношљиве/optimalne жртве... материјалне и физичке...
До скора је на земљи постојала једна доминантна, агресивна ”утопија” која се необуздано ширила на рачун потчињених народа који су се пробудили и почели да се боре за властите врдности. Сви су дужни да присиле глобалног, агресивног Хегемона да се врати у границе своје атеистичке, Англо - Ционистичке цивилизације, и натерају га да пронађе заједнички језик са својим окружењем. Плод тих напора ће довести до окупљања свих народа у складну заједницу. То ће бити Планетарна Федерација Цивилизација предвођену цивилизацијом Словенских народа у којој ће владати СРБСКИ МИР - РAX SERBICА И КОРИСТИТИ СЕ СРБСКИ ЈЕЗИК...
После тога човек може у миру размишљати и напорно радити како би што пре пробио светлосну баријеру и на тај начин се учланилио у клуб Галактичког Братства...
Исус, Буда, Мухамед, Тесла, Конфучије, Лао Це, Платон… сви су били визионари/пророци/мистици/реформатори/субверзивци/мета политичари/шизофреничари. Сви заједно су тежили да створе Универзални, асиметрични склад - атеистичко лево скретање, теистичко скретање нa десно и средњи Тао пут на чијем крају нас чека безконачни обзор!
Уз помоћ својих визија, успевали су да створе нову утопију на темељима пропалих, од којих су пре тога преузимали све што је у њима вредело. Градили су нове цивилизације са мање или више успеха и уздизали човека на све виши ниво. На тај начин су омогућили реустројства властитог битћа и друштава у коме су рођени. То им је помогло да створе склад и хармонију у себи и новоствореним утопијама...
У претходним утопијама већина визионара је обећавала у својим пропoведима бајковиде снове користећи се метафорама, алегоријама и инфантилним језиком прилагођеним непросвећеној већини. Иза превара” крила се свесна намера да се добије време и омогућити просветљење што већем броју људи које претходи технолошком, научном и духовном развоју. То ће на крају престворити човека у духовно/astralno Биће...
Хришћанска религија је била најуспешнија од свих јер је створила троделну цивилизацију: православну, католичку и протестантску. Након брзог успона на почетку, све три су биле заражене осећањем изузетности и изабраности - јевреји и протестанти највише, а православци најмање. Од тог времена почиње процес њихове декаденције која кулминира појавом ...изама: сатанизама, нацизама, ционизама, фашизама и комунизама...
Шта обећавају визионари које данас треба тражити међу продуховљеним песницима, уметницима, научницима, духовницима и мистицима за време које је пред нама?
Срби су имали једног таквог а то је Тесла...
Враћање на Почело
Срби су дужни да заврше Теслино дело. Пре тога морају себи поставити питања и наћи одговор:
1. Како и од чега сам nастао?
2. Одакле сам дошао и зашто сам овде?
3. Куда идем и шта морам да урадим тамо?
Човечанство се данас налази при крају последње утопије близу тачке која означава крај историје. Ту нас чека апокалипса/интеррегнум и прелаз преко гравитационог зида. на другој страни крије се пут до тачке финалитета. Тамо нас чека последњи напор - пробој светлосног зида...
До сад су пред човеком биле баријере које је морао да пробија једну за другом; антрполошку, технолошку, психолошку. На крају га чека духовна, која је последња - светлосна баријера, и кад је пробијемо, откићемо у себи духовност закојом смо одувек чезнули...
Бекство од ентропије тера човека да се креће све брже и кад се приближи брзини светлости и пробије светлосни зид, ентропију ће оставити иза себе заувек...
За неслободу знамо где је. Свуда око нас… у трећој, последњој утопији. А где се крије узрок неслободе? Узрок свих недаћа које нам се догађају у последњој утопији, као и у претходним, јесте гравитација са којом се боримо са све више успеха. Од човеколиког мајмуна, човековог најближег сродника, који је бежао на дрво од гладних звери, првог човека који се пењао на Монт Еверест и скакача у вис на олимписким играма. Сви су се борили да савладају гравитацију. И док дишемо, ми се напрежемо у борби са гравитацијом... Све док смо у челичном загрљају гравитације, о слободи можемо само да сањамо. Први човек који је остварио тај сан, био је Гагарин… доживео је тренутак слободе!
Руси су пионири јер су, гоњени јасном визијом, обавили најтежи део посла. Словени су пробили гравитациону баријеру и ено их горе у својој космичкој станици МИР 2 заједно са америчким и осталим подстанарима, како круже око планете изнад наших глава…
Физичко тело је платформа - алат под контролом ума/свести, или по Тесли ”аутомат” који је средство док служи нашој души да обави неопходне послове. Тело је изложено великим напорима и има кратак век трајања, за разлику од душе/битћа које је вечно. Кад тело обави... или не обави све што се од њега тражи, постаје потрошен седимент. Душа/битће може - прешавши у етерично стање да га напусти, или остави по страни ако то жели. То може да се догоди тек после пробијања светлосног зида. А дотле... преостаје нам да напорно радимо и бринемо се о својој телесној алатки…
КРЕАЦИЈА И ЕВОЛУЦИЈА СЕ ДОПУЊУЈУ/Komplementarne su
И БОГ СЕ ПРЕСТВАРА/evoluira, ЗАТО НИ БОГ НЕ МОЖЕ ДА ПРЕДВИДИ СВЕ...
Бог је створио геном за себе, да би га после утиснуо и у мене...
Геном је Божији запис! (овог тренутка читате претечу свих аксиома)
Бог није мртав
Бог ”умире” сваки дан
Бог није створио Универзум...
Бог ствара и прествара Универзум...
СВЕТ ЈЕ ОДУВЕК, ТРАЈЕ ОВДЕ, ОПСТАЈЕ ЗАУВЕК
(избацујем из употребе појама ”сад” као неупотребљив било где и замењујем га са ”овде”!)
Све што је у мени, на мени и око мене се прествара...
Ја стварам и престварам себе од прве оплођене ћелије!!!
Британски физичари Роџер Пенроуз и Немац Ханс Петер Дир, ових дана су нам обзнанили да човек има душу смештену ”на квантном субатомском нивоу”. Дир додаје да се у тренутку смрти ”духовно квантно поље” одваја и наставља да постоји, из чега извлачи закључак да после ”смрти” тела, духовно квантно поље наставља да постоји, што значи да је основни део људског битћа безсмртан...
Пенроуз је закључио да се људска свест чува у ”квантним микро цевчицама унутар ћелија” које напуштају тело после смрти претворене у ”квантне информације” и као такве одлазе у Васиону, али се поново враћају у тело ако лекари ”умирућег”, из клиничке смрти поново врате у живот...
Његове закључке подржавају и стручњаци института ”Макс Планк” из Минхена који такође траже доказе о постојању ”квантне природе душе”. Ханс - Петер Дир чврсто верује да људе после смрти чека ”бесконачни живот.” Са смрћу тела, духовно квантно поље наставља да постоји. Гледано из тог угла људи су бесмртни...”
Пенроуз тврди да поред нама видљиве и схватљиве реалности постоји и друга ”бескрајна реалност” која нам је још увек недоступна...
Пенроуз и Дир су физичари који користе језик створен да вербално и математички објасни физичке феномене који су мали део свеукупности. Велика већина физичара још увек верује да је материјални свет једини постојећи и бави се само њиме, па оваквим иступањем из строја Пенроуз и Дир стају на жуљ ортодосним физичарима. Али, ако желе да објасне ”бескрајну реалност”, ”квантум микро цевчице”, ”квантне информације”, морају да схвате да су зашли у домен метафизике где треба да се користе језиком домаћина уместо језиком физике, непогодним за опис метафизичких феномена. Ако желе да изложе свеже идеје, морају да науче језик метафизике или учествују у његовом стварању, јер тај језик тек почиње да живи и није само вербалан. Ово је мој допринос у поетском облику:
на ободу...
два система!
нешто чудно...
ту се јави!
појавила се...
теорема!
да научно...
Бога слави!
Пенроуз, Дир и остали квантни физичари су почели да уз помоћ квантне теорије граде мост који ће спојити физику са метафизиком. Када буде довршен, биће могуће да физика и метафизика - која је била изопштена из материјалистичке науке од просветитељства до данас, пронађу заједнички језик. Срешће се на сред моста и испод себе угледаће проток нечега, њима непознатим! Запањени, питаће се шта је то што протиче испод њих?! Посматраће и ровове дуж обала из којих су ”пуцали” једни на друге несвесни да Ток постоји. Кад нађу одговор на питање шта је Ток, физичари ће морати да предају штафету водиљу метафизичарима, а пре свих биохемичарима и психолозима која ће нас довести до Дировог ”бесконачног живота” или Пенрозове ”безграничне реалности”...
Физика и метафизика ће наставити пут заједно. То неће бити лагодна шетња руку под руку већ напорно, вертикално пењање уз уже спознаје, руком над руку и на тај начин поново покрену клатно које је зауствљено руком безбожника. Метафизика је сад дужна да зграби уже изнад руке физике која је била на врху и да настави вертикални успон ка звездама. Биохемија и психологија ће заменити физику и математику у овом веку и ослободиће човека гравитационих окова, што ће му омогућити да живи и делује у потпуно новом окружењу...
Програмираним одвајањем душе од тела, почеће финални процес етеризације душе, која на крају постаје духовно/astralnи анихилат оспособљен за вечни живот. То мора да се обави уз помоћ Теслине продуховљене науке... а то можеми и сами ако поседујемо херојску храбост и надљудско стрпљење!
Ово можемо лакше да схватити на примеру Теслиног ел. мотора. Слика мотора се појавила у Теслином мозгу као мисаони експеримент - informacijа етеричне природе, коју је Тесла осмислио у свом уму. Права наука мора да буде врло осетљива. Дужна је да прихвати валидност мисаоног експеримента као научни доказ и пре материјализације замишљеног у физичкој лабораторији који је увек мање или више неуспела копија осмишљеног. Довољно је да двоје метафизичара понове метафизички експеримент свог колеге у властитој интелектуалној ”лабораторији” и тако потврде научну валидност понуђене визије или је одбаце... Сада је дошло време да продуховљена наука и мистици демистификују природу Бога и објасне његов однос са човеком...
Без бога се људи гложе
а на крају кад се сложе
схватиће да све се може
(афоризам је интелектуални оргазм)
Дух поседује кристално устројство
Тело је материјално, душа је материјско, а дух кристална творевина нечега у етеричном стању где добија нетварне особине...
ТЕЛО ЈЕ ТВАРНА ”НЕСТВАРНОСТ”
ДУША - ДУХ ЈЕ ”НЕТВАРНА” СТВАРНОСТ
Добро је све док се клатно клати... !
Најебали смо ако престане да се клати... !
Изопштавањем метафизике из науке од просветитељства до данас се покушавало, и тај покушај још увек траје, да се заустави научна клацкалица...
вучић покушава да заустави Србско, а његови западни ”пријатељи” планетарно клатно... вучић се користи Орвеловим језиком кад до изнемоглости понавља да се бори за мир и стабилност.
Кад схватимо... а морамо да схватимо да је право значење тих речи ПАСИВНОСТ И ПОКОРНОСТ које његови западни ”пријатељи” захтевају да неметне Србском народу па зато Он са манијакалном упорношћу покушава да га присили на ропство и на тај начин обави наметнути му задатак. Од успешности те зле намере зависи његов политички и физички живот. Зато мора да пасивизира и покори - умртви Србе, који кад схвате... ако схвате погубност вучићеве мантре, мораће да се бране од његовог разарајућег деловања и уклоне га са власти и строго казне...
ГДЕ СМО?
Само ако знамо где смо, знаћemo шта морамо да радимО...
Ако прихватимо да је холизам опште важећи, незамисливо је да живимо у НеМиру/Хаосу потпуно одвојени од СвеМира/Космоса и да не трпимо његов утицај који допире до нас споља. Неки утицаји су нам познати а многе само наслућујемо. Осећамо да смо сви ми посада брода чије је име Земља и да пловимо Свемирским океаном. Трпимо неподношљиву патњу јер пловимо без копаса и не знамо где се тренутно налазимо, нити куда пловимо. Не знамо за правац који би нас водио до циља за који осећамо да постоји. Безнађе рађа страх и неверицу код многих о његовом постојању...
...или близу бића а далеко од битка? Једно је сигурно; оба модела описују асиметричну неусклађеност што значи да је наше психичко устројство деформисано...
ХИПЕРТРОФИЈА И (ИЛИ) АТРОФИЈА ДЕФОРМИСАНИХ ДУШЕВНИХ УСТРОЈСТАВА отежава процес индивидуације. Спречава успостављање складног односа подпорних - носећих и сродних - дијагоналних парова и несметану размену обавести - informacija, која је ипак, и поред великих сметњи донекле могућа... ЈУНГ И ФРОЈД су супротстављене метафоре које се боре да једна другој "ПРОМЕНЕ СВЕСТ” што није ништа друго до замена једне деформације другом... Јунг је пропустио прилику да открије спрегу носећих - вертикалних и сродних - дијагоналних парова који праве ”четворство” за којим је трагао до краја живота...
А ако сам овде... какво је моје душевно устројено?
1. ЛОБОТОМИСАНО, ЗОМБИРАНО, УШТРОЈЕНО ДУШЕВНО УСТРОЈСТВО У KOM ЈЕ УНИШТЕНО БИВСТВО, ДОБРОВОЉНО ИЛИ ПОД ПРИСИЛОМ. СПРЕГА ИЗМЕЂУ СРОДНИХ - ДИЈАГОНАЛНИХ (мисао/замисао и наум/разум) и ПОДПОРНИХ - ВЕРТИКАЛНИХ ПАРОВА (мисао/наум и разум/замисао) је изгубљена док су везни - хоризонтални парови покидани, мисао са разумом и замисао са наумом. СЛОБОДНИ ПРОТОК И ОБРАДА ОБАВЕСТИ - informacija између леве и десне стране ЈЕ НЕМОГУЋA...! Тотална НЕМОГУЋНОСТ УЗПОСТАВЉАЊА НОРМАЛНИХ ОДНОСА СА ОКОЛИНОМ... ВИТАЛНОСТ ЈЕ НЕПОВРАТНО ИЗГУБЉЕНА КАО ПОСЛЕДИЦА "ПРЕЛАМАЊА” МОЗГА...
1. ЛОБОТОМИСАНО, ЗОМБИРАНО, УШТРОЈЕНО ДУШЕВНО УСТРОЈСТВО У KOM ЈЕ УНИШТЕНО БИВСТВО, ДОБРОВОЉНО ИЛИ ПОД ПРИСИЛОМ. СПРЕГА ИЗМЕЂУ СРОДНИХ - ДИЈАГОНАЛНИХ (мисао/замисао и наум/разум) и ПОДПОРНИХ - ВЕРТИКАЛНИХ ПАРОВА (мисао/наум и разум/замисао) је изгубљена док су везни - хоризонтални парови покидани, мисао са разумом и замисао са наумом. СЛОБОДНИ ПРОТОК И ОБРАДА ОБАВЕСТИ - informacija између леве и десне стране ЈЕ НЕМОГУЋA...! Тотална НЕМОГУЋНОСТ УЗПОСТАВЉАЊА НОРМАЛНИХ ОДНОСА СА ОКОЛИНОМ... ВИТАЛНОСТ ЈЕ НЕПОВРАТНО ИЗГУБЉЕНА КАО ПОСЛЕДИЦА "ПРЕЛАМАЊА” МОЗГА...
Klicka här när du vill redigera.
2. Хармонизацијом леве и десне стране, бивство постиже статичну равнотежу и усклађеност душевног устројства која нас може одвести до динамичне равнотеже уз чију помоћ се ствара диодно - триодна веза која поспешује Просветљење - Individuacijу.
Indivuduacijа... ако је достигнута, јесте само предуслов који може да се заврши ослобађањем битћа. То је тренутак када бивство и битће постају способни да узпоставе директан контакт са Битком и надахнути њиме, отварају се према свету идеја и у стању су да без тешкоћа приме из њега импулсе и обавести - informacije које се обрађују и предају назад...
Просветљење је само први корак на путу који је увод у тиху метаноју дугог трајања...
Успостављање дијагоналне размене информација између леве и десне стране мозга кроз бивство које игра улогу ”скретничара” а мисао, разум, наум и замисао улогу ”триодних транзистора” који усмеравају ток информација на три стране...
Отварање себе према битку и бићу...
ДУХОВНО УСТРОЈСТВО СРБСКОГ БИЋА - КЉУЧ КОЈИ ОТВАРА РИЗНИЦУ СРБСКОГ ЈЕЗИКА
БИТАК И БИТСТВО - БИВСТВО - БИТЋЕ И БИЋЕ
Нагађање - Ontologija бивства нам даје опис престварања Божијег еманата од животворног кроз живо до живота. Помаже нам да схватимо однос битка и бића и улогу бивства у средини. Природа тог односа осветљава разлику између битка и битства на левој страни, битћа и бића на дасној и Бивства које заузима централно место сваког психо/физичког устројства... Ontologija свеживотности нам црта карту са полазном тачком у битку, позицију бивства у средини и бића на десној страни. Повезује настајање, трајање и пrостојање битћа. Пrостојање битћа предходи његовом преласку у биће...(користим појам ”простојање” уместо ”анихилација - фазни прелаз”) или:
Битак => Б => Б => Б => Биће
На полазној/улазној тачки је битак већим делом ван бивства а мањим делом у битству. Активира се и почиње да делује поделом на ум и промисао. Мањи део ума и промисли се прествара у мисао и наум да би се одмах потом мисао и наум престворили у разум и замисао и на крају мањи део материјализује у битће. На крају битће простоји у Разум и замисао који се на десној страни сједињују и Материзују да би на крају напустиле битство и као комплетно биће материјске природе осмислило живот .То значи да је биће анихилат дела битћа, ослобођен материјалног терета...
Метафизичко битство => Протеинско бивство => Протеонско битће => протенско биће!
Најмањи део протеина у кристалном стању је протеон
Најмањи део протеина у етеричном стању је протен
Битак је полазна тачка и непостојећа у смислу видљивости, опипљивости, мерљивости...
Битство је опипљива, видљива, мерљива пролазна етапа од битка кроз Фукујамину тачку ка бићу
Биће је Фукујамина тачка која је хтење - нови почетак...?!
Klicka här när du vill redigera.
Нагађање - Ontologija бивства нам даје опис престварања Божијег еманата од животворног кроз живо до живота. Помаже нам да схватимо однос битка и бића и улогу бивства у средини. Природа тог односа осветљава разлику између битка и битства на левој страни, битћа и бића на дасној и Бивства које заузима централно место сваког психо/физичког устројства... Ontologija свеживотности нам црта карту са полазном тачком у битку, позицију бивства у средини и бића на десној страни. Повезује настајање, трајање и пrостојање битћа. Пrостојање битћа предходи његовом преласку у биће...(користим појам ”простојање” уместо ”анихилација - фазни прелаз”) или:
Битак => Б => Б => Б => Биће
На полазној/улазној тачки је битак већим делом ван бивства а мањим делом у битству. Активира се и почиње да делује поделом на ум и промисао. Мањи део ума и промисли се прествара у мисао и наум да би се одмах потом мисао и наум престворили у разум и замисао и на крају мањи део материјализује у битће. На крају битће простоји у Разум и замисао који се на десној страни сједињују и Материзују да би на крају напустиле битство и као комплетно биће материјске природе осмислило живот .То значи да је биће анихилат дела битћа, ослобођен материјалног терета...
Метафизичко битство => Протеинско бивство => Протеонско битће => протенско биће!
Најмањи део протеина у кристалном стању је протеон
Најмањи део протеина у етеричном стању је протен
Битак је полазна тачка и непостојећа у смислу видљивости, опипљивости, мерљивости...
Битство је опипљива, видљива, мерљива пролазна етапа од битка кроз Фукујамину тачку ка бићу
Биће је Фукујамина тачка која је хтење - нови почетак...?!
Klicka här när du vill redigera.
Само онај народ који је у свом духовном геному сачувао запис својих првих гласова и првих речи са неокрњеним значењем у језику који је настао касније, поседује исконску културу и способност да чува свој језик од загађења. У Србском језику, основу чини мали број кључних речи које видите горе у скици изнад. Те речи јесу кључ који отвара ризницу Србског херметичног језика у којој је скривена његова мистична и духовна основа...
Херметични језик јесте цивилизација/култура. Исконска култура је незамислива без поседовања херметичног језика. Преведите 13 кључних речи са горње скице на неколико европских језика и ставите их на место Србских. Бићете запањени кад угледате збрку несувислих појмoва без икакве логичке везе међу њима. Србски језик је херметичнији од свих језика у окружењу који почивају на Србским коренима које су изкварили. Закључак: Србски језик је најстарији у Европи. Само Србски језик може и хоће да буде универзални језик у Планетарној Федерацији Цивилизација јер је способан да допре до смисла...
Алгоритам духовног сопства:
Битак јесте Бивство јесте Биће
Херметични језик јесте цивилизација/култура. Исконска култура је незамислива без поседовања херметичног језика. Преведите 13 кључних речи са горње скице на неколико европских језика и ставите их на место Србских. Бићете запањени кад угледате збрку несувислих појмoва без икакве логичке везе међу њима. Србски језик је херметичнији од свих језика у окружењу који почивају на Србским коренима које су изкварили. Закључак: Србски језик је најстарији у Европи. Само Србски језик може и хоће да буде универзални језик у Планетарној Федерацији Цивилизација јер је способан да допре до смисла...
Алгоритам духовног сопства:
Битак јесте Бивство јесте Биће
4. Нагађање (ontologiziranje) о битку, бивству и бићу је алгоритам индивидуације духовног устројства:
Намера да се поједе фазан ЈЕСТЕ лов на фазана ЈЕСТЕ печени фазан
или: Битак => Бивство => Биће
Финализација индивидуације јесте почетак тихе метаноје дугог трајања
Финализација Бога/Битка почиње еманацијом/материјализацијом његове једноте, а човекова се завршава анихилацијом/материјацијом његовог двојног битћа у једност Бића
Бог пролази кроз процес индивидуације заједно са човеком! Индивидуација Бога и Човека - Битка и Бића се одвија у исто време... Тај процес се понавља и обнавља као ТИХА МЕТАНОЈА ДУГОГ ТРАЈАЊА. Њени бљескови јесу иницијалне каписле који у дугом низу изазивају експлозивну метаноју која се дешава у сваком ко поседује херојску храброст... Постизање тихе метаноје дугог трајања захтева надљуско стрпљење... Ретки су они који могу да пређу цео пут...
Само на тај начин може да се преустроји духовно растројство, тако што ће се хармонизовати односи у нашем бивству које се бави метафизичком духовношћу на једној страни са другом страном задуженом за изучавање физичког дела нас самих и свега око нас. Погледајте скице и пронађите себе у једној од њих...Да ли сте приметили да у њима нема места за dualizmе...?
(Модели и описи су грубе скице које захтевају дораду)
Индивидуација (Јунгов појам) је тренутак буђења успаване, или самообнављање деформисане свести. Тог тренутка наша свест стиче аутономију у односу на колективну, уобличена је и стиче јасно уочљиве обрисе... свест постаје хармонизована, обогаћена је знањем и искуством па се зато разликује од сваке друге...
Пре просветљења, душа прoживљава кошмар док пролази кроз инферно, и ако га савлада и преживи, индивидуација се прествара у тиху метаноју дугог трајања...
Просветљење је неочекивано, тренутно реустројство деформисане душе - поновно рођење. Душа, која је до тада била заробњена у нашем телу, и пре но што се преобликује, жели да се ослободи физичке стеге и тако настави да се несметано шири...
Постоји свест без тела, тело без свести и свесно тело. Свест без тела је СвеМир/Прасвест. Део те Прасвести се материјализовао и тако је настало тело без свести - НеМир/Kosmos. Човек је чудан феномен који поседује тело и свест, поседује свест о себи и способност да разуме шта је стварно а шта тварно...
Намера да се поједе фазан ЈЕСТЕ лов на фазана ЈЕСТЕ печени фазан
или: Битак => Бивство => Биће
Финализација индивидуације јесте почетак тихе метаноје дугог трајања
Финализација Бога/Битка почиње еманацијом/материјализацијом његове једноте, а човекова се завршава анихилацијом/материјацијом његовог двојног битћа у једност Бића
Бог пролази кроз процес индивидуације заједно са човеком! Индивидуација Бога и Човека - Битка и Бића се одвија у исто време... Тај процес се понавља и обнавља као ТИХА МЕТАНОЈА ДУГОГ ТРАЈАЊА. Њени бљескови јесу иницијалне каписле који у дугом низу изазивају експлозивну метаноју која се дешава у сваком ко поседује херојску храброст... Постизање тихе метаноје дугог трајања захтева надљуско стрпљење... Ретки су они који могу да пређу цео пут...
Само на тај начин може да се преустроји духовно растројство, тако што ће се хармонизовати односи у нашем бивству које се бави метафизичком духовношћу на једној страни са другом страном задуженом за изучавање физичког дела нас самих и свега око нас. Погледајте скице и пронађите себе у једној од њих...Да ли сте приметили да у њима нема места за dualizmе...?
(Модели и описи су грубе скице које захтевају дораду)
Индивидуација (Јунгов појам) је тренутак буђења успаване, или самообнављање деформисане свести. Тог тренутка наша свест стиче аутономију у односу на колективну, уобличена је и стиче јасно уочљиве обрисе... свест постаје хармонизована, обогаћена је знањем и искуством па се зато разликује од сваке друге...
Пре просветљења, душа прoживљава кошмар док пролази кроз инферно, и ако га савлада и преживи, индивидуација се прествара у тиху метаноју дугог трајања...
Просветљење је неочекивано, тренутно реустројство деформисане душе - поновно рођење. Душа, која је до тада била заробњена у нашем телу, и пре но што се преобликује, жели да се ослободи физичке стеге и тако настави да се несметано шири...
Постоји свест без тела, тело без свести и свесно тело. Свест без тела је СвеМир/Прасвест. Део те Прасвести се материјализовао и тако је настало тело без свести - НеМир/Kosmos. Човек је чудан феномен који поседује тело и свест, поседује свест о себи и способност да разуме шта је стварно а шта тварно...
Алгоритам individuacije
Свесна намера => Бљесак/визија => Самоостворење
МЕТАЛИНГВИСТИКА - МИСТИКА СРБСКОГ ЈЕЗИКА
Метафизика изучава стварност која није тварна...
Физика изучава тварност која није стварна...
Дух је нетварна стварност...
Тело је тварна нестварност..
МЕТАФИЗИКА:
1. Све у ничему јесте прастање…
2. Све и ништа су недељива целина…
3. Апстрактна идејa у себи крије конкретан садржај…
4. Прастање је свесна намера...
ФИЗИКА:
1. Биолошка бомба спремна да експлодира…
2. Делотворна твар која се организовано шири…
3. Живи организам у стању да се репродукује…
4. Универзално биће способно да комуницира…
КОНАЧНА СИНТЕЗА:
Све у ничему Дел. твар Прастање Универз. биће
>< >< ><
Био. бомба Све и ништа Организам Свесна Намера
Све што је у Безграничном СвеМиру и НеМиру/Хаосу, настало је самостално под прозирном копреном Вечне Васионе/Свесне Намере без њеног хтења и подстицаја...
ЕМАНАЦИЈА - MATEРИЈАЛИЗАЦИJA СВЕСТИ јесте АНИХИЛАЦИЈА - МАТЕРИЈАЦИЈА САМОСВЕСТИ
Ум--------------------Мисао--------------Разум---------------Смисао
Свест < Материјализација => Сензација => Информација => Материјација > Самосвест
Промисао--------------- Наум-------------Замисао---------------Изум
СвеМир јесте НеМир јесте Универзум + Човек
С => Н => (У+Ч) (ово је више од теорије о свему)
Првo удвајање битка - свести на ум и промисао који се у истом тренутку престварају у сада опет недељиву сензацију. Свест постаје сензација, остаје иста али је ипак могуће наслутити њену промену...
Друго удвајање се следећег тренутка наставља, сензација се дели на наум и замисао да би се они одмах сјединили и престворили у информацију. Сад је већ лакше назрети промену свести која води у следеће удвајање...
Треће удвајање које предходи анихилацији материјалног терета, води до изума и смисла који коначно доводе до ослобађања свести. На тај начин свест постиже свој циљ јер само кроз безтелесност може стећи самосвесност...
Очигледно је да свест зна шта хоће и колико може. Ако претпоставимо да је свет проистекао из свести, да је свет материјализована свест, у том случају свест је старија од света. Ова тврдња неизоставно постаје извор бескрајне и бесплодне полемике шта је од чега настало - свет од свести или свест од света, што подсећа на полемику о јајету и кокошки. Због тога је неопходно избећи је. Како то извести?
За разлику од света који настаје, траје и на крају нестаје, свест не настаје, већ од увек вечно траје, па зато никада нећемо сазнати шта је. Из ове тврдње врло лако можемо извести закључак: Од вечног може настати коначно али никада од коначног вечно. Ова тврдња, ако је тачна, може бити први аргумент у корист претпоставке да је свет настао од свести и није ништа друго до делотворна свест за разлику од свести у стању мировања...
Свест не настаје јер одувек траје, па зато никада нећемо сазнати шта је!
Свест је СвеМирно стање мировања а Свет то исто али сада претворен у НеМирно пулсирање-зрачење…
Свест као непокретни покретач јесте духовна, а Свет материјална компонента истог...
Свест је мир који је владао пре него што га је нешто покренуло. У Свету влада НеМир и сећање на СвеМир који је био извориште свега...
Свест је мудрост а Свет мудрац који је у стању да реализује мисли и жеље свести...
Свест је дух а свет продухољено тело. Једино на тај начин је могуће схватити и објаснити настанак човека у њему. Боље рећи, проистекао је из свест па се зато налази изван СвеСвести. Човек мора да схвати да је и поред тога што се налази у свету, није његов интегрални део, па зато тежи да се врати назад, тамо одакле је потекао...
Живот и свест су комплементарни. Свест ствара живо, а живот прествара свест. Живо није свесно а свест није жива. Оживотворена свест је просветљени живот. Незамисливи су као раздвојени делови јер чине нераздвојну целину. Издвојимо ли део свести да би је посматрали, она се у истом тренутку прествара у живо(т)...
Свест је полазиште и извориште свега. СвеМир је неисцрпни извор свесности од које настају дух и ум, од духа и ума разум, а од разума воља и жеља да би на крају (почетку), од воље и жеље настала мисао-информација која је у стању да се продухови и материзује...
Крајњи циљ свести је њено осмишљавање уз помоћ прве мисли рођене у њој самој. До тада, свест је била заробљена у безвременском стању мировања, несвесна сама себе и властитог постојања...
Рађањем прве мисли, у свести се буди жеља за стицањем знања и стварањем. Да би то постигла, морала је да изван себе створи погодан инструмент који ће јој оствари властите замисли. Тај инструмент није нико други до човек!
Свест - живот без тела, улази у тело без живота и ствара живо биће…
Овде се крије прво право питање које је свест поставила себи самој а које и ми понављамо, и успемо ли да пронађемо одговор, најзад ћемо сазнати где смо настали, каква сила нас је покренула, како је све почело и зашто нам помаже да опстанемо...
Једино пројекцијом свести на материјални део света је могуће спознати устројство СвеМира и открити законе који у њему владају...
Свесна намера => Бљесак/визија => Самоостворење
МЕТАЛИНГВИСТИКА - МИСТИКА СРБСКОГ ЈЕЗИКА
Метафизика изучава стварност која није тварна...
Физика изучава тварност која није стварна...
Дух је нетварна стварност...
Тело је тварна нестварност..
МЕТАФИЗИКА:
1. Све у ничему јесте прастање…
2. Све и ништа су недељива целина…
3. Апстрактна идејa у себи крије конкретан садржај…
4. Прастање је свесна намера...
ФИЗИКА:
1. Биолошка бомба спремна да експлодира…
2. Делотворна твар која се организовано шири…
3. Живи организам у стању да се репродукује…
4. Универзално биће способно да комуницира…
КОНАЧНА СИНТЕЗА:
Све у ничему Дел. твар Прастање Универз. биће
>< >< ><
Био. бомба Све и ништа Организам Свесна Намера
Све што је у Безграничном СвеМиру и НеМиру/Хаосу, настало је самостално под прозирном копреном Вечне Васионе/Свесне Намере без њеног хтења и подстицаја...
ЕМАНАЦИЈА - MATEРИЈАЛИЗАЦИJA СВЕСТИ јесте АНИХИЛАЦИЈА - МАТЕРИЈАЦИЈА САМОСВЕСТИ
Ум--------------------Мисао--------------Разум---------------Смисао
Свест < Материјализација => Сензација => Информација => Материјација > Самосвест
Промисао--------------- Наум-------------Замисао---------------Изум
СвеМир јесте НеМир јесте Универзум + Човек
С => Н => (У+Ч) (ово је више од теорије о свему)
Првo удвајање битка - свести на ум и промисао који се у истом тренутку престварају у сада опет недељиву сензацију. Свест постаје сензација, остаје иста али је ипак могуће наслутити њену промену...
Друго удвајање се следећег тренутка наставља, сензација се дели на наум и замисао да би се они одмах сјединили и престворили у информацију. Сад је већ лакше назрети промену свести која води у следеће удвајање...
Треће удвајање које предходи анихилацији материјалног терета, води до изума и смисла који коначно доводе до ослобађања свести. На тај начин свест постиже свој циљ јер само кроз безтелесност може стећи самосвесност...
Очигледно је да свест зна шта хоће и колико може. Ако претпоставимо да је свет проистекао из свести, да је свет материјализована свест, у том случају свест је старија од света. Ова тврдња неизоставно постаје извор бескрајне и бесплодне полемике шта је од чега настало - свет од свести или свест од света, што подсећа на полемику о јајету и кокошки. Због тога је неопходно избећи је. Како то извести?
За разлику од света који настаје, траје и на крају нестаје, свест не настаје, већ од увек вечно траје, па зато никада нећемо сазнати шта је. Из ове тврдње врло лако можемо извести закључак: Од вечног може настати коначно али никада од коначног вечно. Ова тврдња, ако је тачна, може бити први аргумент у корист претпоставке да је свет настао од свести и није ништа друго до делотворна свест за разлику од свести у стању мировања...
Свест не настаје јер одувек траје, па зато никада нећемо сазнати шта је!
Свест је СвеМирно стање мировања а Свет то исто али сада претворен у НеМирно пулсирање-зрачење…
Свест као непокретни покретач јесте духовна, а Свет материјална компонента истог...
Свест је мир који је владао пре него што га је нешто покренуло. У Свету влада НеМир и сећање на СвеМир који је био извориште свега...
Свест је мудрост а Свет мудрац који је у стању да реализује мисли и жеље свести...
Свест је дух а свет продухољено тело. Једино на тај начин је могуће схватити и објаснити настанак човека у њему. Боље рећи, проистекао је из свест па се зато налази изван СвеСвести. Човек мора да схвати да је и поред тога што се налази у свету, није његов интегрални део, па зато тежи да се врати назад, тамо одакле је потекао...
Живот и свест су комплементарни. Свест ствара живо, а живот прествара свест. Живо није свесно а свест није жива. Оживотворена свест је просветљени живот. Незамисливи су као раздвојени делови јер чине нераздвојну целину. Издвојимо ли део свести да би је посматрали, она се у истом тренутку прествара у живо(т)...
Свест је полазиште и извориште свега. СвеМир је неисцрпни извор свесности од које настају дух и ум, од духа и ума разум, а од разума воља и жеља да би на крају (почетку), од воље и жеље настала мисао-информација која је у стању да се продухови и материзује...
Крајњи циљ свести је њено осмишљавање уз помоћ прве мисли рођене у њој самој. До тада, свест је била заробљена у безвременском стању мировања, несвесна сама себе и властитог постојања...
Рађањем прве мисли, у свести се буди жеља за стицањем знања и стварањем. Да би то постигла, морала је да изван себе створи погодан инструмент који ће јој оствари властите замисли. Тај инструмент није нико други до човек!
Свест - живот без тела, улази у тело без живота и ствара живо биће…
Овде се крије прво право питање које је свест поставила себи самој а које и ми понављамо, и успемо ли да пронађемо одговор, најзад ћемо сазнати где смо настали, каква сила нас је покренула, како је све почело и зашто нам помаже да опстанемо...
Једино пројекцијом свести на материјални део света је могуће спознати устројство СвеМира и открити законе који у њему владају...
Ја се не крећем, све у мени се покреће, ја сам (дис)хармонија покрета
Морамо да схватимо разлику између мировања, некретања и покретања пре него што почнемо да се бавимо феноменом кретања...
Док посматрамо чигру која се врти или балерину која прави пируету, гледамо некретање јер се никад не одвајају од своје подлоге са којом чине нераздвојну целину. А кад гледамо балет ”Лабудово језеро” и слушамо музику Чајковског видећемо балерине које се скоком одвајају од подлоге и неколико тренутака лебде као да су победиле гравитацију. Оне тада из некретања прелазе у покрет да би се поново, додирнувши подлогу, вратиле у некретање. Док лебде, доживљавамо хармонију покрета целог ансамбла изгубивши из вида поједине балерине док у исто време слушамо оркестралну сарадњу музичара утопљену у симфонију звука...
СПОРО И НАПОРНО
A сад да погледамо шта се дешавало на олимпијским играма у Бразилу. Између осталог, спортисти се такмиче у спринту на 100 метара и у брзини ходања. За разлику од спринтера који док трчи, одбацујући се левом ногом напушта подлогу и ”лети” пар тренутака кроз ваздух, пре него што десном ногом поново додирне подлогу и у том тренутку престаје да се покреће, да би се следећег тренутка поново одбацио десном ногом напред и настави са покретањем - одвајањем од подлоге. На другој страни, ходач је обавезан да једном ногом буде у контакту са подлогом да не би био дискфалификован... Публика посматра некретање ходача и покретање спринтера за које верују да је кретање, несвесни да је то илузија... спринтер се само покреће док ходач мирује као и подлога од које се не одваја од старта до циља. Анимација ”Линус на линији” може да нам помогне да то схватимо!
При старту, спринтер се налази на подлози која мирује у положају не кретања са једним коленом на подлози док чека сигнал који дозвољава да се покрене и заузме положај спреман за спринт. На пуцањ стартног пиштоља једном ногом се одбацује од подлоге и ”креће” се сваки пут кад се одвоји од ње. Овде смо били сведоци стохастичког ”кретања” спринтера који се наизменично одваја и спаја са подлогом која мирује. Сваки пут кад додирује подлогу, спринтер је непокретна ”честица” у времену, а кад се одвоји од подлоге, претвара се у ”талас” у простору, за разлику од ходача који се никад не одваја од подлоге па се зато његове особине не разликују од подлоге што значи да се он не ”таласа” као што спринтер чини. Још увек нисмо одговорили; шта је кретање...?
БРЗО И ЛАКО
Ако седнем на бициклу и кренем на освајање GROSSGLOCKNER HOCHALPEN STRASSE са југа или севера, што сам више пута поновио на путу до Хвара и назад до Шведске: одвојио сам се од директног контакта са подлогом - асфалтом што ми је помогло да лакше савладам превој. Ако то поновим на леђима коња биће ми још лакше јер ћу испод себе имати и ”мотор” - једну коњску снагу, па уместо да се знојим узбрдо, могу да уживам у алпском крајолику (хвала покатоличеним србима што су нам сачували ову реч па не морам да користим појам pejzaž). У поршеу са спуштеним кровом, напор којим се илажем се своди на управљање возилом...
ЈОШ БРЖЕ И ЛАКШЕ
Ако седнем у хеликоптер, могу да прелетим и сам врх Грос Глокнера тако што ћу се одвојити од површине земље и посматрати све алпске врхове испод себе. Да ли сам се ја у хеликоптеру најзад ослободио подлоге и почео да се слободно крећем? једно је сигурно; за то ми је био потребан снажнији мотор да ме подигне изнад врха планине. Овде имамо ваздух као другачију подлогу кроз коју се хеликоптер и ми у њему ”креће”.
НАЈБРЖЕ И НАЈЛАКШЕ?
Ако наставимо са тежњом да се ”крећемо” још брже уз још мању потрпшњу властите енергије, сешћемо у ракету која ће нас одвести до Руске свемирске станице МИР 2. У њој ћемо облетети нашу планету за мало више од једног сата лебећи у безтежинском стању. За то време ми нисмо потрошили ни атом енергије и ако се крећемо око 24 000 км. на сат. као и свемирска станица која нема мотор који би је покретао том брзином... Ми још увек не знамо где се налази, и како изгледа мотор који покреће нас, свемирску станицу, нашу земљу, сунчани систем, галаксију...???
Овде можемо да наслутимо и закон о покретању који гласи:
Брзина покретања је обрнуто пропорционална количини енергије потребне да се обави покретање. Што је подлога лакшша за покретање, брзина покретања је већа а потрошња енергије је мања. У свету великих брзина, где је брзина светлости најмања могућa брзина кретања, потрошња горива је равна нули!
(довде о кретању)
----------------------------------------------
Пре тога морамо да откријемо механизме и законе који су омогућили настанак и опстанак света, узроке његовог нестанака ако му је суђено да нестане, и начин како да га напуститимо пре него што се то деси. Посао ће нам бити олакшан кад схватило да је предкосмичко стање СвеМир, а посткосмичко, нешто нама још увек непознато - можда духовна симфонија или нешто друго... Све што је између то двоје, јесте оно где се ми ОВДЕ налазимо: То је НеМир/Kosmos. Ми овде, сваког тренутка, пролазимо кроз тунел интеррегнума од тачке сингуларитета са леве на десну страну где нас чека тачка финалитета… (приближавамо се одговору на питање где смо...)
Док мисли, Бог еманира некретање кроз мировање...
Кад хоћу да опишем стање пред настајање, хоћу рећи да је тада било све у миру, био је то СвеМир пре него што је од његовог дела настао НеМир/Kosmos. Потребно су нам три метафоре да би то стање лакше схватили и објаснили: То мора бити Тама, Ум и Светлост које су ванвременске метафоре код којих можемо да приметимо метаморфну покретљивост од прве до треће која се одиграва у непокретном СвеМиру…
Метафоре су оруђа којима је препуштено да нам опишу Једно у стању безвременског мировања, недељиво, немерљиво, несхватљиво и неуништиво. Опис сваке од три метафора која описује себе, не може бити идентичан са најближом до себе, иако све заједно описују исто, због различитости начина и углова из којих врше свака своје деловање. И поред тога, то је неопходно да би свеукупан опис био садржајан, али никад и свеобухватан…
Метафоре које описују СвеМир-Бога су метаморфни низ где је Тама најближа Богу, Ум у средини а Светлост најближа нама…
СвеМир је свеукупност, свудприсутност, свезамисливост, свеосмисленост. СвеМирска целовитост је потентан садржај, предзнање обједињено у недељиву целину. СвеМир јесте Одувек, није прошлост, нема прошлост, СвеМир је безгранично ограничена трајност…
(у делу Србска Космогонија можете видети анимацију - vizualizaciju дела Универзума. На левој страни се назире СвеМир, у средини видимо цео НеМир/Kosmos а на десној трећи део устројства о коме не знамо ништа, у који прелазе препорођени СвеМири...)
Иза покрета било чега стоји Свесна Намера
У СвеМиру је Битак, који мирује у тами замрзнут и непокретан. У себи крије мисао, која чека да се осмисли. На самом почетку, у СвеМиру није било ничега осим Таме. Тама је Апсолутна ентропија СвеМира далеко од истине, у којој Ум осмишља замисли и на тај начин почиње да прествара Таму у информације које представљају први корак на путу до… нд
У тренутку кад се СвеМир/Бог пробудио из дубоког сна, мировање у коме је до тада био, прелази у стање некретања што је мање од покретања. Тама, Ум, Светлост заузимају свој положај зависан од степена властите (не)покретности на хоризонталној метаморфној осовини мировања. На почетку почетка била је Тама, потпуно сама. Поред Таме се јавља Ум и на крају Светлост која обасјава све око себе…
Ентропија је извор свеукупне животворности
Кад кажемо да је СвеМир Тама, нисмо погреши. Кад кажемо да је СвеМир Ум још мање, а кад кажемо да је Светлост, најмање… Коначни алгоритам/метаморфна метаморфоза који важи за Универзум:
Ентропија јесте Бог јесте Васиона Е => Б => В
(пуно значење нове математичке алатке са три водоравне црте => значи: ... јесте не исто што и ...)
Покретање је настало у светлости, више од мировања а мање од кретања. Кад Светлост почне да еманира, одваја се од Бога, и покренувши се, нашла се ван монотурбулентног СвеМира. Преласком у хаотично стање које влада у НеМиру, светлост почиње да се удваја и прествара/evoluira…
Бог који израња из безграничне Таме, у свом Уму рађа први зрак светлости који га напушта и као Божији еманат који је престао да мирује, претвара се у светионик који почиње да зрачи и осветљава почетак пута кроз хаос из безграничности ка безконачности која нас уводи у вечност…
(овде почињем да уводим ред у збрку кључних појмова)
Еманат, напуштен од СвеМира, захваћен Хаосом, покреће ерупцију из СвеМира која траје одувек, прествара се ОВДЕ, и живеће заувек. Пролазећи кроз Хаос, Еманат се дели на две компоненте, и на десну страну излази време и простор који у себи крију наумљен и осмишљен план. То је тренутак рађање потентног времена и супстанцијалног простора престворених у гориво и градиво…
Визијално мировање је метафизичко кретање!
СвеМир/Бог је визионар и визија у исто време, покушава да осмисли себе јер жели да се покрене...
Осмишљена визија му помаже да замисли себе и окружење у којем се налази. Визија постаје животворна и тог тренутка, њено мировање прелази у метафизичко кретања које прелази из стања у процес и неодрживо је као такво дуже времна јер жели да се прествори у нематеријални облик...
НеМирна игра
НеМир је настао деобом недељивог и престворбом Ума на наум и замисао. Сад је неопходно да за наум и замисао пронађемо метаморфне метафоре, не би ли сазнали намере Ума. Време и простор су најбољи - једини кандидати јер проласком кроз Хаос, еманат се прествара у време и простор који су потенција и супстанција од којих настаје све што је Сад…
Осмично кретање - покретање
Балерина која прави пируету или чигра која се врти не мирују нити се крећу. Ако се блерина налази у центру великог диска без обзира да ли ротира или не, она ће цело време бити у додиру са подлогом. Оног тренутка кад балерина из пируете пређе у скок и неколико тренутака се налази у ваздуху без контакта са подлогом, она се покреће. Кад њена нога поново додирне подлогу, кретање престаје, јер природа подлоге дозвољава само покретање јер је дводимензијална. Изкакањем из дводимензијалности, балерина стиче трећу, коју поново губи враћањем на подлогу. Исто то важи и за једног тркача који трчи периферијом диска у супротном правцу од правца ротације. После сваког одскока, он се за тренутак, изгубивши контакт са подлогом креће, да би следећег тренутка опет једном ногом додирнуо подлогу даље од тачке одскока и опет само покреће јер поново постаје део подлоге од које покушава да се одвоји...
СПИРАЛО ПОКРЕТАЊЕ
Морамо сазнати да ли Ум гура мисао из себе, или се мисао извлачи из Ума без ичије помоћи. У том случају морамо сазнати где је извор њене снаге? Да ли је овај процес насилан или самоприсилан? Да ли Промисао споља на силу покреће процес, или присила делује изнутра? Очигледно је да се овде први пут јавља мистериозна сила која омогућује овај процес у Уму...Та сила може бити сила самог Ума која се претвара у мисаону енергију и на тај начин постају различите, што има за резлтат поларизацију сила које узајамно делују јадна на другу, где прва задржава особине Ума а друга стиче особине мисли. Ово ми јако личи на Јин и Јанг! На овај начин настаје акумулација еманата чија су нам структура и особине непознате...
Акумулација еманта је пропраћена поларизацијом и хаотичном разменом, неравнотежом и сталним покушајима да се она поново успостави, овог пута динамична равнотежа уместо статичне. Једног тренутка настаје ерупција еманата и уместо у кругу, где су се Промисао и мисао налазили, Промисао остаје у левом делу положене осмице а замисао и смисао у десном. Уместо кружног, овде се одвија ”осмично кретање” са левог на десно и обрнуто и где промисао, мисао, замисао и смисао цело време мењају положај и улогу као алхемичар док мућка раствор у епрувети...
АНИХИЛАТНО - МАТРИЧНО КРЕТАЊЕ
Анихилативно кретање постаје могуће кад напустимо материјалну подлогу по којој смо покушавали да се крећемо, и ослободимо се те исте подлоге која се налазила у нама...
ХАОС
Да ли је НеМир настао у СвеМиру или изван њега?
Да ли је ерупција еманата трајала извесно време, или још увек траје?
Изворни еманат је ”света водица” која се удваја и тако настаје време/”квасац” и простор/”брашно”, који се престварају у нарастајуће тесто/НеМир - Kosmos које је задржало способност престварања и од чега ћемо настати ми и све око нас. Део ”теста” се прествара у пекара и пекару у којој он меси и пече хлеб. Иза пекаре се појавњује поље и сељак на коме он сеје жито (материја) и шума од које пекар добија дрва (енергију) за своју пећ. То нам говори да је материја дериват простора а енергија дериват времена…
Уместо појма "Kosmos" користитим НеМир који се заједно са СвеМиром обједињује у смислену и недељиву целину. НеМир је материјализован део Свемирског еманата којим се храни и престварајући га, започиње процес властите еволуције и репродукције...
(Престворба - иницијалност је започињање процеса а творба - финалност је завршетак када престворено поприма другачији облик и особине).
Следећи дериват проистекао из материје и енергије су биолошки организми …
——————--
ЕГЗОДУС КОЈИ ЈЕ ПРЕД НАМА
Док мислим, ја анихилирам трунове и тренове - најмање деловове простора и времена који се поново спајају и престварају у временско-просторне формације - визије...
Научни естаблишмент тврди да се никаква предигра није догодила пре космичке драме која се одиграва свуда око нас. Не зна да ли нам је учешће у њој наметнуто и ми покушавамо да одиграмо своју улогу како знамо и умемо без јасне представе колико дуго ће трајати и како ће се завршити?
Ја тврдим да се предига одвија иза завесе без које игра није могућа. Стога је неопходно објаснити узајамни однос који овде постоји. Још важније је открити да ли иза завесе чучи режисер са сценаријем у руци по коме се одвија драма...
Трагајући за властитим пореклом ми помажемо СвеМиру/Богу да и он нешто сазна о себи. И поред тога што сам свестан да је немогуће, прескачући проблеме који су пред нама, допрети до оних са којима ми желимо да се бавимо а још мање решимо, ипак ћу и то покушати и поред тога што се то коси са начелом приоритета.
Теорија релативитета - недовршено дело генијалне Српкиње Милеве Марић и доста нејасна квантна теорија, које су нас приближиле одговорима на наша питања су исцпиле своју креативну моћ, очекују замену новим, не теоријама, већ визијама које ће наставити њихов посао…
Ја ћу се ограничити на опис процеса који би морао да нам омогући прелаз у нову парадигму. Осим тога, потребно нам је пар нових математичких оруђа, без којих је немогуће објаснити хаос и турбуленцију. Кад схватимо да су они та оруђа за којима трагамо, проблеми ће се решити сами без тешкоћа…
Досадашње лутање и спонтани покушаји да пратећи унутрашње импулсе, изађу из мрачног тунела биће сачувани у сећању будућих генерација као несебична и херојска борба наших предака и нас који настављамо њихову борбу. У наслеђе су нам оставили плодове огромних напора, духовно и интелектуално богатство које обавезује и неда мира, буди у нама порив и неодољиву жељу да наставимо тамо где су они стали. Кад будемо схватили где смо, лакше ћемо сазнати одакле смо и куда нас води пут који је пред нама.
Практично све предрадње су обављене, Таоисти, Платонисти и Херметичари су успели да логички консистетно вербализују најблиставије замисли до тада сакривене у нашем духу, не правећи разлику између духовних и телесних догађаја, празног и стварног, идејне сфере и материјалног света. Нама је остављено да обавимо најлакши део посла...
Кренимо...!
БОГ јесте СВЕ
Svet nije ceo
Svet je samo jedan deo
Svet nije sve sto postoji
Svet postoji u Svemu.
Свет и Све су Велика Целина
Човек је samo deo a ipak ceo!
Sve je moguce у свему! (обрадити)
по
Klicka här för att redigera.